UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U
NOVOM SADU
DEPARTMAN ZA
INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
DIPLOMSKI RAD
Organizacija i menadžment logistikom
TEMA: MENADŽMENT ZALIHAMA
Profesor: Studenti:
dr Ivan Beker
Asistent: Stevan Milisavljević
Novi Sad
29.11.2011
Menadžment zalihama
SADRŽAJ
1. Uvod....................................................................................................................................3
2. Pojam, funkcije i koli
č
ine...................................................................................................4
3. Osnove odluke o zalihama..................................................................................................5
4. Zašto držati zalihe...............................................................................................................6
5. Ciklus zaliha od nabavke do upotrebe................................................................................8
6. Utvrđivanje potreba za zalihama .......................................................................................9
7. Klasifikacija zaliha...........................................................................................................11
8. Racionalnost dr
ž
anja zaliha..............................................................................................14
9. Upravljanje zalihama........................................................................................................16
10. Modeli upravljanja zalihama...........................................................................................18
11. Upravljanje zaliha na globalnom nivou............................................................................22
12. Sistem merenja zaliha.......................................................................................................23
13. Troškovi zaliha.................................................................................................................24
14. Modeli menad
ž
menta zalihama........................................................................................28
15. Klasifikacija zaliha............................................................................................................29
16. Metod najpovoljnijeg momenta narudzbine zaliha...........................................................33
17. Metod signalnih zaliha......................................................................................................36
18. Sistem pravovremenog upravljanja zalihama...................................................................37
19. Značaj zaliha u poslovanju...............................................................................................38
20. Zaključak..........................................................................................................................39
Literatura...........................................................................................................................40
2
Menadžment zalihama
2. Pojam, funkcije i količine
Zalihe predstavljaju značajan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeća i one za sebe
vežu veliki deo novčanih ulaganja. Da ta ulaganja ne bi bila neopravdano visoka, zalihama se
treba od strane menadžmenta preduzeća efikasno upravljati. Zalihe mogu biti u obliku:
sirovina i materijala, nedovršene proizvodnje, poluproizvodnje i gotovih proizvoda.
Za zalihe poluproizvoda je karakteristično da su iste nužne između različitih perioda
(etapa) proizvodnje, jer se putem njih omogućava efikasnije realizovanje proizvodnih
programa. Ukoliko ne bi bilo ovih zaliha u preduzeću, tada bi trebalo u svakoj etapi
proizvodnje čekati da se kompletira deo prethodne proizvodnje. Da bi se izbegli zastoji
(prazni hodovi) u proizvodnji, preduzeće se opredeljuje da drži ovaj vid zaliha bez obzira na
novac i trenutni finansijski efekt. Zalihe sirovina i repromaterijala stvaraju uslove za
fleksibilniji rad preduzeća, posebno u delu njihove nabavke.
Na menadžmentu preduzeća je da iskoristi sve moguće prednosti finansijske funkcije u
odnosu na pribavljanje sirovina i repromaterijala (niže nabavne cene, količinske rabate, duže
rokove plaćanja i sl.). Zalihe gotovih proizvoda omogućavaju preduzeću fleksibilnost u delu
njegovog proizvodnog programa, prodajne funkcije, marketing funkcije i likvidnosti
preduzeća.
Održavanjem povećanog nivoa zaliha u preduzeću, stvaraju se uslovi za ekonomičniju
nabavku i profitabilniju prodaju. Koliki će biti povećan nivo zaliha u preduzeću, zavisi od:
a) troškova držanja zaliha,
b) troškova pribavljanja zaliha,
c) manipulativnih troškova sa zalihama,
d) vremena povrata kapitala vezanog u zalihama.
Povećanje nivoa zaliha je opravdano sve dok nastale uštede premašuju ukupne
troškove držanja dodatnih zaliha. Upravljanje zalihama predstavlja multifunkcionalni problem
jer se odlukama finansijske, prodajne, proizvodne i nabavne funkcije može upravljati sa
pojedinačnim i ukupnim zalihama preduzeća.
4
Menadžment zalihama
3. Osnovne odluke o zalihama
Postoje dve osnovne vrste odluka o zalihama.
Prva se odnosi na odgovor na pitanje o količini zaliha koju treba nabaviti, a druga na
vremenske termine kada se zalihe moraju nabaviti.
Ukoliko su troškovi prilikom poručivanja sirovina i materijala veći tada pribavljanje zaliha
treba da se obavlja u većim količinama.
Sa druge strane veće porudžbine za zamenu zaliha uzrokuju da prosečan iznos ulaganja u
zalihe raste.
Ukratko objašnjeno, optimalna veličina porudžbine minimizira ukupne troškove
zaliha. Treba utvrditi broj jedinica sirovina materijala ili robe koji će se pribaviti plasiranjem
jedne porudžbine da bi ukupni troškovi zaliha (troškovi porudžbine i troškovi držanja zaliha)
bili minimalni.
Zalihe predstavljaju značajan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeća i one za sebe
vežu veliki deo novčanih ulaganja. Da ta ulaganja ne bi bila neopravdano visoka, zalihama se
treba od strane menadžmenta preduzeća efikasno upravljati. Zalihe mogu biti u obliku:
sirovina i materijala, nedovršene proizvodnje, poluproizvodnje i gotovih proizvoda.
Pošto zalihe zahtevaju novčana ulaganja, upravljanje zalihama je važan deo
finansijskog menadžmenta preduzeća. U mnogim preduzećima se najčešća mogućnost za
skraćivanje gotovinskog ciklusa upravo nalazi u smanjenju vremena zadržavanja zaliha. Da
ulaganja u zalihe ne bi postala neopravdano visoka, zalihama se mora upravljati efikasno.
Smanjenje zadržavanja zaliha istovremeno smanjuje iznos gotovine koji se nalazi u zalihama,
što bi značilo efikasno upravljanje zalihama. Ta efikasnost manifestuje se kroz povećanje
koeficijenta obrta ukupnih zaliha i skraćenje prosečnog vremenskog trajanja njihovog obrta.
Upravo primarni zadatak prodajne funkcije je da analizom i stimulisanjem tražnje, tj.
unapređenjem načina prodaje utiče na povećanje koeficijenta obrta zaliha...
5
Menadžment zalihama
Među faktore koji teže povećati nivo zaliha spadaju duži proizvodni tokovi, povećana
kombinacija proizvoda, konstantne stope proizvodnje, lakoća planiranja i usklađivanja, te
želja za boljim usluženjem kupaca.
Neke procene ukazuju da troškovi zaliha idu od 14 pa do više od 50% od vrednosti proizvoda
na godišnjem nivou. Mogu da čine i do 38% ukupnih troškova integrisane logistike.
Zbog toga firme žele da upravljaju zalihama i pridruženim troškovima, koji su po pravilu -
troškovi nabavke i troškovi držanja zaliha.
U proizvodnom preduzeću, zalihe su sirovine koje se skladište radi proizvodnje. U
maloprodaji, zalihe su proizvodi za prodaju koji se drže u skladištima ili su izloženi na
policama. Zalihe u lancu snabdevanja postoje zbog razlika u nabavci sirovina, poluproizvoda,
gotovih proizvoda i tražnje za njima.
Upravljanje zalihama se u osnovi svodi na cost benefit analizu, tj. na analizu troškova i koristi
od držanja zalija. Zapravo, utvrđivanje optimalne optimalne količine zalihe zahteva
balansiranje između troškova držanja zaliha i korisnosti koja se ostvaruje raspolaganjem tim
zalihama.
Parametri upravljanja zalihama
Planiranje zaliha uvek treba početi sa prognoziranjem prihoda od prodaje, odnosno potražnje,
a zatim sa razmatranjem troškova njihovog držanja.
Kao parametri upravljanja zalihama javljaju se:
1) potražnja i
2) troškovi zaliha.
Potražnja može biti nezavisna (obično za finalnim proizvodina, npr. automobilima) i zaavisna
potražnja (obično za komponentama i delovima, npr. gume za automobile). Pri zadovoljenju
tražnje bitno je osigurati određeni nivo usluge ili isporuke (Level of Customer Service);
Tražnja za sirovinama i materijalima je zavisna tražnja, tako da se količina naručenih zaliha
temelji se na potrebama za predmetima višeg nivoa.
7
