Menadzment znanje

ЏОН

НЕЗБИТ

УНИВЕРЗИТЕТ

Факултет

за

пословне

студије

 – 

основне

струковне

студије

Београд

МЕНАЏМЕНТ

ЗНАЊ

E 

семинарски

рад

Предмет

:   

Интеркултурни

менаџмент

Предметни

професор

: 

Доц

.

др

Ана

Јурчић

Студенти

:   

Велисављев

Радмила

  , 

број

индекса

 010/12/1000 

Костић

Стево

,  

број

индекса

 129/12/100 

Београд

, 

јануар

 2016.

године

2 

С

А

Д

Р

Ж

А

Ј

:   

1 

УВОД

 .......................................................................................................................3 

2. 

МЕНАЏМЕНТ

ЗНАЊЕ

.......................................................................................4 

2.1. 

ПОЈАМ

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

 ........................................................4 

2.2. 

ОСНОВНИ

ЕЛЕМЕНТИ

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

............................5  

2.3. 

ПРАКТИЧНЕ

ПРИМЕНЕ

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

...........................6 

2.4. 

АЛАТИ

И

ТЕХНИКЕ

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

 .................................6 

2.5.  

КРИТИЧНИ

ФАКТОРИ

УСПЕХА

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

 ....................................................................................................7 

2.6.  

ПРОБЛЕМИ

СА

ИГНОРИСАЊЕМ

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

......................................................................................................7 

2.7.  

ИНТРАНЕТ

...............................................................................................9 

2.8.  

БООЗ

АЛЛЕНОВ

ИНТРАНЕТ

: 

знање

онлине

 (

кол

).............................9 

2..9. 

ИНТЕРНЕТ

..............................................................................................10 

2.10. 

ПРОГРОУП

- 

ови

РАЗЛИЧИТИ

ИЗВОРИ

ЗНАЊА

............................12  

2.11. 

МЕНАЏМЕНТ

ЗНАЊА

У

  IBM GLOBAL SERVICES......................13 

2.12. 

ДИГИТАЛНИ

ПРОИЗВОДИ

ЗА

КУЋНУ

ЗАБАВУ

         (

ХОМЕ

ентернтаинмент

)......................................................................14 

2.13.  

МЕДИЈИ

.................................................................................................16 

2.14.

УПОТРЕБА

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

У

ТРАНСНАЦИОНАЛНИМ

КОРПОРАЦИЈАМА

.................................18 

2.15. 

НАГРАДЕ

И

КОМПЕНЗАЦИЈА

У

    IBM-u........................................20 

2.16. 

ЛИДЕРСТВО

У

ГЛОБАЛНОЈ

КОРПОРАЦИЈИ

СА

МЕНАЏМЕНТОМ

ЗНАЊА

...................................................................20 

3. 

ЗАКЉУЧАК

............................................................................................................24 

4. 

Л

И

Т

Е

Р

А

Т

У

Р

А

...............................................................................................25   

4 

2. 

МЕНАЏМЕНТ

ЗНАЊЕ

2.1. 

ПОЈАМ

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

Менаџмент

знање

је

новонастали

интердисциплинарни

пословни

концепт

који

у

свом

фокусу

има

организационо

знање

. 

Укорењен

је

у

многим

дисциплинама

укључујући

бизнис

, 

економију

,     

психологију

и

менаџмент

информационих

система

.     

За

данашње

фирме

питање

менаџмента

знања

је

ултиматум

неопходан

за

постизање

конкурентске

предности

. 

Менаџмент

знања

укључује

људе

,   

технологију

и

процесе

као

међусобно

повезане

и

преклапајуће

делове

. 

Менаџмент

знања

представља

експлицитно

и

систематско

управљање

најзначајнијим

знањима

, 

као

и

све

са

тим

повезане

процесе

креирања

, 

организације

, 

ширења

, 

употребе

и

коришћења

знања

 – 

у

циљу

остваривања

циљева

пословања

. 

Ово

је

само

једна

од

бројних

дефиниција

менаџмента

знања

. 

Све

ове

дефиниције

су

засноване

на

идентификовању

најзначајнијих

аспеката

успешних

програма

менаџмента

знања

: 

- 

експлицитност

 – 

анализа

претпоставки

, 

састављање

познатих

чињеница

у

логичну

целину

- 

систематичност

 – 

остављање

незавршених

ствари

неће

довести

до

остваривања

користи

- 

најважнија

знања

 – 

морате

се

фокусирати

на

оно

што

је

најважније

, 

немате

неограничене

ресурсе

на

располагању

- 

процеси

 – 

менаџмент

знања

представља

скуп

активности

са

њиховим

сопственим

алатима

и

техникама

Приликом

дефинисања

појма

менаџмента

знања

мора

се

имати

на

уму

чињеница

да

знање

може

бити

неизречено

 (

у

главама

људи

) 

и

експлицитно

 (

кодирано

и

приказано

као

информација

у

базама

података

, 

документима

...). 

Добро

осмишљен

програм

менаџмента

знања

мора

да

разматра

процесе

развоја

и

трансфера

знања

за

оба

основна

облика

знања

. 

5 

Посебну

пажњу

би

требало

посветити

последњем

делу

дефиниције

. 

Уколико

се

активности

менаџмента

знања

не

могу

повезати

са

достизањем

пословних

циљева

, 

са

сигурношћу

се

може

рећи

да

не

постоји

ни

истински

развијен

систем

менаџмента

знања

. 

2.2. 

ОСНОВНИ

ЕЛЕМЕНТИ

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

Најчешћи

разлог

за

отпочињање

програма

менаџмента

знања

јесте

веровање

да

ће

они

помоћи

у

бољем

дељењу

постојећих

знања

, 

односно

најбољих

пословних

пракси

насталих

током

пословања

предузећа

. 

Међутим

, 

бројна

истраживања

показују

да

постоји

још

један

значајан

мотиватор

за

развој

система

менаџмента

знања

 – 

креирање

и

конверзија

нових

знања

кроз

процес

иновације

. 

Већина

програма

преноси

вредности

путем

знања

концентрисањем

на

само

неке

од

ових

седам

елемената

: 

- 

знање

о

купцима

 –  

представља

најзначајније

знање

у

већини

организација

- 

знање

о

процесима

 – 

односно

примену

најбољих

практичних

знања

приликом

обављања

основних

задатака

- 

знање

о

производима

 (

услугама

) – 

боља

решења

, 

прилагођена

потребама

купаца

- 

знање

у

људима

 – 

максимално

искоришћавање

умних

капацитета

, 

најзначајнијег

ресурса

којим

сваки

појединац

располаже

- 

организационо

памћење

 – 

доношење

закључака

на

основу

искустава

из

прошлости

и

сазнања

стечених

у

другим

деловима

организације

- 

знање

о

односима

 – 

знања

којима

располаже

сваки

од

појединаца

која

представљају

основ

успешне

сарадње

интелектуални

капитал

 – 

мерење

знања

којим

организација

и

појединци

располажу

, 

управљање

истим

7 

-

организовање

, 

меморисање

: 

меморисање

знања

, 

ОЛАП

, 

метаподаци

, X

МЛ

-

знање

као

подршка

у

обављању

свакодневних

активности

: 

одлучивање

засновано

на

случајевима

из

праксе

, 

подршка

одлучивању

, 

симулација

-

специфичне

апликације

: 

ЦРМ

, 

подаци

о

конкуренцији

, 

базе

експертских

података

2.5. 

КРИТИЧНИ

ФАКТОРИ

УСПЕХА

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

Успех

концепта

менаџмента

знања

, 

као

што

ћемо

видети

у

наставку

модула

, 

зависи

од

великог

броја

фактора

, 

од

којих

се

као

најзначајнији

и

најкритичнији

истичу

: 

- 

лидерство

знања

 - 

свеобухватна

визија

значаја

знања

коју

промовишу

највиши

нивои

менаџмента

организације

-

чисте

пословне

користи

 - 

трагање

за

успехом

и

развој

нових

мера

-

систематски

процеси

 - 

укључују

и

мапирање

знања

и

управљање

информативним

ресурсима

-

култура

дељења

знања

 - 

тимови

који

функционишу

и

изван

граница

својих

организационих

јединица

-

континуално

учење

 - 

уз

помоћ

мрежа

знања

и

учења

-

ефикасна

комуникациона

и

информациона

инфраструктура

 - 

колаборативне

технологије

, 

попут

интранета

2.6. 

ПРОБЛЕМИ

СА

ИГНОРИСАЊЕМ

МЕНАЏМЕНТА

ЗНАЊА

Менаџмент

знања

је

новонастали

интердисциплинарни

пословни

концепт

који

у

свом

фокусу

има

организационо

знање

. 

Укорењен

је

у

многим

дисциплинама

укључујући

биснис

, 

економију

,     

психологију

и

менаџмент

информационих

система

.     

За

данашње

фирме

питање

менаџмента

знања

је

ултиматум

неопходан

за

постизање

конкурентске

предности

. 

Менаџмент

знања

укључује

људе

,   

технологију

и

процесе

као

међусобно

повезане

и

преклапајуће

делове

. 

Denning  (1999) 

је

указао

да

клијенти

данас

желе

глобално

знање

односно

желе

најбољу

експертизу

коју

могу

да

добију

из

целог

света

. 

Уколико

транснационална

организација

не

може

да

понуди

услуге

на

нивоу

светске

класе

својим

клијентима

,