2
1. Pojam i značaj
Menica je hartija od vrednosti
po naredbi kojom njen izdavalac (trasant)
izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave
(remitentu) isplati određenu svotu novca ili sam izdavalac obećava da će
izvršiti tu isplatu.
Menica je tipična hartija od vrednosti, što znači da ima sve bitne osobine
hartije od vrednosti:
· Ona mora biti sačinjena kao pismena isprava a njen sadržaj je odredjen
imperativnim propisima
· Sadrži u sebi gradjansko pravo- pravo potraživanja odredjene sume
novca
· Korisnik menice ne može da naplati sumu označenu u menici ako
meničnom dužniku ne prezentira meničnu ispravu
· Menica lako cirkuliše u prometu, što znači da se prenos menice i prava
koja su sadržana u njoj, obavlja jednostavno, unošenjem posebne klauzule
u tom smislu u menično pismo i potpisom lica koje prenosi menicu
2. Istorijski razvoj i uloga menice
Menice su se prvi put pojavile u trgovačkim gradovima severne Italije u XII i
XIII veku, iako se pojedini tragovimeničnopravnih radnji i pojedine pismene
4
Na konferenciji u Ženevi 1930 godine su usvojene tri konvencije:
· Konvencuja o jednobraznom zakonu o transiranoj i sopstvenoj menici
· Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona o materiji meničnog
prava
·Konvencija o pitanju taksa u materiji menice
Ženevske konvencije je ratifikovao veliki broj zemalja medju kojima su
većina zemalja kontinetalne Evrope, bivša SSSR, Japan i Brazil.
Medjunarodna unifikacija meničnog prava nije u potpunosti uspela zbog
odbijanja SAD da ratifikuje konvenciju, dok ju je Velika Britanija prihvatila
samo u odnosu na medjunarodni, ali ne i unutrašnji promet.
Tako su nastala dva sistema meničnog prava: kontinetalni (ženevski
sistem) koji je važio u država potpisnicama ženevskog sistema i
anglosaksonski sistem koji je važio u SAD, Velikoj Britaniji i zemljama
Komonvelta.
Godine 1988 usvojena je Konvencija UN o medjunarodnim transiranim i
sopstvenim menicama.Za stupanje konvencije na snagu potrebno je 10
ratifikacija a za sada su je ratifikovale svega tri države.
4. Vrste menica
U savremenom prometu može da se pojavi više vrsta menica :
blanko,
cirkulaciona, domicilirana, komisiona, kreditna, operativna...
Ipak razlikujemo dve osnovne vrste menica :
1. Trasirana
-vučena menica : obuhvata sve bitne i nebitne elemente i kod
nje izdavalac(trasant) daje bezuslovan nalog drugom licu(trasatu) da isplati
označenu sumu novca trećem licu(remitentu, korisniku) ili licu po njegovoj
naredbi, u vreme dospelosti menice.
2. Sopstvena
-vlastita menica: ona u kojoj se njen izdavalac obavezuje da
će sam u određeno vreme i na određenom mestu isplatiti označeni iznos
novca licu imenovanom u menici.
5
Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod
sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane
postoji naredba o neopozivoj isplati.
Trasirana menica se mođe izdati i kao teasirana menica po sopstvenoj
naredbi i trasirana sopstvena menica.
·
Trasirana menica po sopstvenoj naredbi
- menica kod koje
izdavalac(trasant) označava samog sebe kao korisnika (remitente).
·
Trasitana sopstvena menica
- menica kod koje trasant označava samog
sebe kao trasata, odnosno lice koje treba da plati po menici.
5. Bitni menični elementi
Zakon o menici je propisao obavezne elemente za trasiranu i za sopstvenu
menicu.
Trasirana menica obavezno sadrži
:
· Potpis trasanta (onaj koji izdaje menicu)
· Trasata (preduzeće koje vrši plaćanje u roku menice)
· Remitenta (preduzeće kom plaćanje treba da se izvrši)
· Dan, mesec, godinu i mesto izdavanja menice
· Dan , mesec, godinu i mesto dospeća menice
Forma ženevskih sopstvenih menica na engleskom:
· Mesto gde treba izvršiti plaćanje
· Oznaku da je to menica
· Bezuslovan uput za plaćanje određene svote
Sopstvena menica obavezno sadrži:
· Oznaku da je to menica
· Bezuslovno obećanje da će se odredjena svota novca platiti
· Dan , mesec, godinu dospeća menice
· Mesto gde plaćanje treba da se izvrši
