SADRŽAJ
Tema: Pojam i vrste menice
1.
Uvod
................................................................................................................................2
2.
Vrste menica
..................................................................................................................3
2.1. Sopstvena menica ...........................................................................................................3
2.1.1. Promissory note .........................................................................................................4
2.2. Trasirana menica ............................................................................................................5
2.3. Ostale vrste menica ........................................................................................................7
2.4. Karakteristike menica ....................................................................................................7
2.5. Osnovna menična načela i osobine menica ....................................................................8
2.6. Elementi menice ............................................................................................................8
2.6.1. Menični elementi – grupe .......................................................................................11
3.
Menične radnje
............................................................................................................12
4.
Prestanak meničnih obaveza
......................................................................................13
5.
Zaključak
.....................................................................................................................14
6.
Literatura
.....................................................................................................................15
1
1.Uvod
Pojam i vrste menice
Nastanak menice vezan je za srednji vek, kada je došlo do razvoja robnog prometa.
Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja ima zakonitu (propisanu) formu
po kojoj se izdavalac obavezuje da određenom licu isplati određenu sumu
novca(sopstvena menica) ili datu sumu isplati licu na koje izdavalac vuče
menicu(trasirana)na određenom mestu u određeno vreme.Meničnu sumu može da isplati
sam izdavalac ili treće lice (trasat).
Menično poslovanje je posle rata bilo ograničeno korišćeno (Zakon o menici iz 1946.
godine i Zakon o obezbeđenju plaćanja između korisnika društvenih sredstava iz 1975. i
1986.). Tek donošenjem Zakona o finansijskom poslovanju pri prelasku na tržišnu
ekonomiju (1989.) u platni promet naše zemlje ponovo se vraća menica u svom izvornom
obliku, odnosno u obliku i s karakteristikama koje su joj date Ženevskom konvencijom,
1930. godine. Zakonom o menici bliže su regulisano prava i obaveze za postupanje sa
menicom.
Menica danas sve više dobija na značaju kako kao instrument platnog prometa tako i kao
sredstvo obezbeđenja. Zakon o izvršnom postupku koji omogućava sudski proces po
ubrzanom postupku kada je u pitanju naplata menice jos više je stavlja u prvi plan.
Široko je rasprostranjena njena upotreba u praksi: kao kreditni instrument, između banaka
po osnovu reeskonta, kao instrument plaćanja, kao sredstvo obezbeđenja ili garantovanja
po određenom poslu.
Menica predstavlja jednu vrstu hartija od vrednosti, tako da ima sve karakteristike
vrednosnih papira, što znači da sa njom treba oprezno. Koliko menica može da
pomogne i bude koristan instrument u svakodnevnom poslovanju, toliko neadekvatno
rukovanje može dovesti do stvarnog ili potencijalnog gubitka vrednosti.
Odnosno, menica je papir od vrednosti, sastavljen u formi propisan zakonom, kojim
se njen izdavalac obavezuje, da će on sam, ili neko drugo lice po njegovom nalogu,
2
ne važi kao sopstvena menica. Prema našem zakonu o menici, menica u kojoj nije
označena dospelost važi kao menica po viđenju. Kod sopstvene menice u kojoj nije
označeno mesto izdanja, smatra se da je izdata u mestu koje je označeno pored
izdavačevog imena. Kod sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju
obavezu ne vuče na drugo lice.
Bitne karakteristike sopstvene menice
su:
1) obzirom da su trasat i trasat sjedinjuju,sopstvena menicaima samo dva obavezna lica
(izdavaoca menice i remitenta-korisnika menice).
2) nema izdavanja duplikata jer je izdavalac menice odgovoran za svaki primerak izdate
menice.
3) kod sopsvene menice nema akcepta,jer je izdavalac menice u obavezi da isplati
meničnu svotu na koju glasi menica.
4) kod sopstvene menice,nema ni prezentacije na akcept,ni intervencije zbog
neakceptiranja.
5) ako nije označeno mesto izdavanja,mesto plaćanja,uzima se mesto pored imena
izdavaoca sopstvene menice.
6)do podizanja protesta kod sopstvene menice dolazi u slučaju neisplate delimične
isplate,
7) do regresa dolazi zbog neisplate menice,delimične isplate i u slučaju insolventnosti
imaoca menice.
8) zahtevi prema izdavaocu menice,zastarevaju za tri godine,a prema ostalim licima za
jednu godinu.
2.1.1. PROMISSORY NOTE
PROMISSORY NOTE
-je u upotrebi u SAD,Velikoj Britaniji i nekim zemljama anglo-
saksonskog prava.To je posebna vrsta sopstvene menice i razlikuje se od sopstvene
menice evropskog tipa.Obzirom da se u međunarodnoj trgovini javljaju i naše firme sa
stranim firmama anglo-saksonskog područja,ovaj tip sopstvene menice anglo-saksonskog
prava javlja se i kod naših preduzeća i bankarskih organizacija.
4
Osnovne razlike između Promissory note i sopstvene menice su:označenje da je to
menica u samom meničnom slogu nije bitan menični element kod Promissory note;
Promissory note može da glasi i na donosioca,što nije dozvoljeno kod evropske sopstvene
menice.Promissory note može da se obavlja indosiranjem ,građansko-pravnom cesijom i
prostom predajom u zavisnosti od označenja nosioca pravca.Ako se Promissory note
prenosi cesijom neophodan je građevinsko-pravni ugovor cesionara i celenta.Podizanja
protesta kod Promissory note postoji samo u međunarodnom prometu.Nije dozvoljeno
ugovaranje kamate,a i u slučaju kada nije ugovorena obračunava se zakonska kamata kod
Promissory note.
2.2. Trasirana menica
Trasirana menica
sadrži nalog lica koje izdaje menicu nekom drugom licu (trasatu) da
imaocu menice (remitentu) plati određenu sumu novca, pri čemu se onaj koji izdaje
menicu, obavezuje da će, ako to ne učini lice kome je u menici upućen nalog, on sam
isplatiti meničnu svotu.
Kod trasirane menice javljaju se trojica:
- izdavalac menice (trasant),
- lice kome je upućen nalog da izvrši isplatu
- i onaj kome isplatiti menični svotu (remitent).
2
Prema propisima iz Zakona o menici trasirana menica sadrži:
1) označenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona
sastavljena;
2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca;
3) ime onoga koji treba da plati (trasat);
4) označenje dospelosti;
2
?
Galjak I, Radulović Z(2013), Poslovno pravo, Visoka skola za poslovnu ekonomiju i preduzetnistvo
Beograd, str.192
5
