INFEKTIVNE BOLESTI
Stefan Jerotić
1. Opšte karaterisitike sindroma
Sindrom je skup simptoma i znakova koji su zajednički za više sličnih bolesti različite
etiologije. Neki od simptoma su zajednički svim bolestima, jer su opšti znak infekcije.
Infektivni sindrom
- skup nespecifičnih simptoma praćenih poremećajem opšteg stanja
bolesnika, javlja se kao odgovor na dejstvo mikroorganizama ili njihovih toksina.
Infektivne bolesti obično počinju infektivnim sindromom.
Karakterišu ga:
1.
Temperatura
Posledica poremećaja centra za termoregulaciju, usled direktnog ili inidiretknog
dejstva mikroorganizma.
Subfebrilna (32,2 - 37,5 C)
Febrilna (oko 38 C)
Visoko febrilna (preko 39 C)
Kontinua - održava se više dana, dnevna kolebanja ne prelaze 1 C
pr: stadium acmis trbušnog tifusa
Remitentna - dnevne oscilacije prelaz 1-2 C, ne pada na normalu
pr: kala-azar
Intermitentna - dnevne oscilacije veće od 2C, vraća se na normalu u toku dana
pr: sepsa, apsces jetre, holangitis
Periodična intermitentna - visok skok temperature koji traje par sati, zatim
nagli pad na normalne vrednosti. pr: malarija
Rekurentna - smenjuju se periodi visoke febrilnosti sa periodima afebrilnosti
Iregularna - dnevne oscilacije su bez ikakvnog reda
Bifazna - dve faze povišene temperature, između period afebrilnosti.
pr: leptospiroza, poliomijelitis, morbili
Pad temperature je litičan, nagli (kritičan) ili postepen sa velikim oscilacijama
(amfibolan)
2.
Groznica i drhtavica
- subjektivni osećaj hladnoće pri skoku temperature. Zbog
vazokonstrikcije periferna cirkulacije je usporena, a puls ubrzan.
3.
Znojenje
4.
Glavobolja
- rezultat vazokonstrikornog dejstva toksina na krvne sudove mozga
5.
Malaksalost
- zbog povećane produkcije IL i TNF od strane makrofaga
6.
Mučnina i slab apetit
- rezultat intoksikacije toksinima
7.
Mijalgije i artralgije
- zbog povećane sekrecije alfa interferona
3. Meningealni sindrom
Meningealni sindrom čine klinički simptomi i znaci koji nastaju usled povećanog
intrakranijumskog pritiska.
U normalnim uslovima konstantne vrednosti IKP obezbeđuju - zapremina CST (150 ml),
zapremina mozga (1400 ml), intrakranijumski krvni volumen (75 ml). Volumen
intrakranijumske šupljine (oko 1650 ml) je stalan.
Prva kompenzatorna promena koja sprečava izmene IKP je povećana reapsorpcija CST iz
subarhnoindog u vaskulni prostor, zatim kolaps cerebralnih vena i duralnih sinusa.
Ukoliko su kompenzatorni mehanizmi nedovoljni, ispoljavaju se simptomi i znaci
povišenog IKP.
U toku zapaljenskih oboljenja CNS-a mogući uzroci povišenog IKP su: poremećaj
hidrodinamike CST (povećana produkcija, usporena reapsorpcija), edem mozga, poremećaj
autoregulacija cerebralnce cirukulacije.
Meningealni simptomi i znaci nastaju usled povišenog intrakranijumskog i intraspinalnog
pritiska na mozak i prednje i zadnje korenove kičmene moždine.
Meningealni simptomi
o
Glavobolja - usled rastezanja mekih moždanica
o
Povraćanje - nadražaj vagusa i centra u produženoj moždini
o
Opstipacija - nadražaj vagusa
Meningealni znaci
(odbrambeni refleksi na dodatno povišenje IKP)
o
Ukočenvrat- zbog hipertonusa dorzalne paravertebralne muskulature
o
Keringov znak - zbog hipertonusa dorzalne paraverterbralne leđne i lumbalne
muskulature. Pri podizanju pacijenta iz leženjeg položaja trup sa donjim
ekstremitetima ne može se dovesti u prav ugao.
o
Znak gornjeg Brudzinskog - zbog pojačane zategnutosti moždanih korenova
koji su obavijeni inflamiranim moždanicama. Pri snažnoj pasivnoj antefleksiji
glave i vrata, dolazi do istezanja korenova završnog dela kičme. Ovaj nadražaj
izaziva refleksnu fleksiju donjih ekstremiteta u zglobovima kuka i kolena.
o
Znak donjeg Brudzinskog- pri maksimalnoj fleksiji jedne noge u zglobovima
kuka i kolena dolazi do istezanja n.ischiadicusa sa te strane. Jak bol izaziva
refleksni odgovor, fleksiju druge noge u kuku i kolenu da bi se smanjila bolna
zategnutost nerava.
o
Napeta fontanela - samo kod dece kod koje lobanjske kosti nisu još srasle.
o
Znaci pojačanog senzibiliteta - fotofobija, hiperakuzija, hiperestezija.
Prisustvo meningealnih simptoma i znakova je indikacija za lumbalnu punkciju.
Vrši se između L3 - L4.
Normalna CST: bistra, do 5ć/mm3. Proteinorahija - do 0.40 g/l, glikorahija 2.66-3.1 mmol/l
4. Lumbalna punkcija i pregled CST
Lumbalnom punkcijom se vrši punkcija subarahnoidalnog prostora, na lumbalnom nivou
ispod završetka kičmene moždine. Vrši se u nivou L3 - L4 osim kod dece kada se vrši na
nivou L4- L5.
Pacijent leži na boku, savija kolena ka bradi.
Sprovodi se u cilju - dobijanja likvora za citološke i druge preglede, uvođenje terapijski
supstanci u SA prostor, aplikacije kontrastnih sredstava.
Komplikacija: Glavobolja, posledica niskog pritiska likvora koji je uzrokovan njegovim
stalnim isticanjem kro otvor koji posle punkcije perzistira na arahnoidalnoj membrani.
1.
Ćelije u likvoru
- do 5/mm3. 6-50/mm3 blaga, 50-200/mm3 umerena, više od
200/mm3 izražena pleocitoza.
2.
Krv u likvoru
- odslučajne povrede iglom ili od subarahnoidalnog krvarenja.
3.
Proteini u likvoru
- normalno do 0.45g/l. Blago povišenje 0.45-1g/l. Značajno
povišenje 1-5g/l.
4.
Pigmenti u likvoru
- ksantohromija - žuta prebojenost, viđa kad postoji
proteinorahija preko 1.5g/l ili kod bolesnika sa teškom žuticom.
5.
Glikorahija
- potiče iz plazme, normalan nivo iznosi oko 60% glukoze u krvi.
Hipoglikorahija je znak difuznog generalizovanog meningealnog poremećaja u
akutnom bakterijskom meningitisu, tuberkuloznom meningitisu, gljivičnim
meningitisima i meningealnoj karcinomatozi.
6.
Pritisak likvora
- normalno 60-200 mmH2O. Povišen u stanjima meningitisa.
6.,7. Akutni i hronični dijarealni sindrom u infektivnim bolestima
Proliv ili dijareja - pojava neformiranih (kašastih, tečnih, vodenih) stolica. Ne podrazumeva
veću učestalost pražnjenja creva. Broj stolica se može porediti sa brojem stolica koje
bolesnik ima normalno.
Može biti praćen sa tenezmima, bolovima u trbuhu, temperaturom, mukom, povraćanjem i
smanjenjem volumena tečnosti u cirkulaciji.
Infektivna dijareja:
1.
Inflamatorna
- leukcoti u stolici i povišen nivo laktoferina
Shigellae, Salmonella enteritidis, Campylobacter jejuni, E. coli, Yersinia,
Entamoeba histolyitica
2.
Neinflamatorna
- nema leukocita u stolci, laktoferin nije povišen
Rotavirus, CMV, Enterični adenovirus, Staphilococcus aureus, Vibrio
cholerae, Clostridium perfringens, Giardia lamblia, Isospora belli
Prolivi prouzrokuju gubitak vode, minerala, crevnih sokova i različitih sastojaka hrane.
Može nastati dehidratacija i neuhranjenost. Kod naglih i intenzivnih gubitaka vode može
doći do cirkulatornih smetnji, hipovolemičnog šoka, akutne renalne insuficijencije,
poremećaja svesti i sl.
Stolica koja se šalje na pregled:
Mora biti sveža, količina više od 1g. Ako ima primesa sluzi i krvi, poslati sa stolicom i
njihov deo. Uzorak stolice za izolaciju virusa uzima se kao i za bakterije, ali se zasejava na
kulturi tkiva.
Akutni proliv
:
Nastaje kod prethodno zdrave osobe.
Tečne stolice, učestale - brza dehidratacija i poremećaj opšteg stanja.
Temperatura - često. Odsustvo febrilnosti - toksična priroda proliva.
Povraćanje - ponekad
Tenezmi - grčeviti bol u čmaru sa osećajem prisustva stranog tela i potrebom za
pražnjenjem, koje se i pored naprezanja ostvaruje.
Bolovi duž kolona i u predelu pupka sa distenzijom prednjeg trbušnog zida mogući
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
