МОТОРНА ВОЗИЛА
2. МЕЊАЧКИ ПРЕНОСНИК
Механички преносници снаге у односу од врсте мењачког преносника деле се на
зупчасте
и
фрикционе
.
Зупчасти мењачки преносници за пренос снаге и промену преносног односа
користе зупчанике и вратила као основне елементе.ж
Фрикциони мењачки преносници користе фрикционе елементе за пренос снаге и
то са континуалном променом преносног односа. Ова особина фрикционих механичких
преносника оногућује боље приближење вучних карактеристика идеалној хиперболи
вуче. Међутим, ова њихова особина може да дође до изражаја једино ако се фрикциони
мењачки преносник у потпуности или бар делимично аутоматизује.
Слика 1. – Неке од шема даљинског управљања.
1
2.1. Зупчанички мењачки преносник
Oсновна карактеристика зупчаничких мењача је ступњевита промена преносних
односа, односно, при константној снази коју одаје мотор, ступњевита промена
параметара снаге. Што је већи број ступњева, веће је приближење идеалној хиперболи
вуче, а тиме и веће искоришћење расположивих перформанси погонских мотора.
Међутим, са повећањем броја степени преноса, мењач и механизам за његово
управљање постају сложенији, компликованији и скупљи за производњу и
експлоатацију.
Класификација зупчастих мењача може да се врши у односу на различите
параметре.
У погледу положаја вратила, односно оса, мењачи се деле на две основне групе:
-
са непокретним осама (вратила),
-
са покретним осама (планетарни мењачи).
У односу на задатке које обављају на возилу мењачи се деле на:
-
главне мењачке преноснике
-
допунске мењачке преноснике.
Свако моторно возило опремљено мотором унутрашњег сагоревања мора да има
главни мењач, а може да има и допунски мењач који служи као допуна главних,
обезбеђујући проширење могућности промене параметара снаге и раздвајање снаге.
У односу на број степени преноса, мењачи могу бити са два, три, четири и више
степени преноса, а у односу на начин управљања: са принудним (обично ручним) и
аутоматским управљањем. Пренос силе од командне полуге до механизма за
укључивање и искључивање појединих степена преноса може да се врши на различите
начине. У том погледу системи управљања мењачким преносницима могу бити:
механички, хидраулички, пнеуматски, вакуумски, електрични и комбиновани.
При конструисању мењача неопходно је да се обезбеди: једноставност промене
степени преноса уз што мање силе, по могућности без прекида тока снаге, бешуман
рад, једноставност управљања, безударно укључивање свих степени преноса,
осигурање од самоискључивања, обилно подмазивање свих елемената, висок степен
корисног дејства, мала тежина и габаритне димензије, поузданост рада итд.
Осим тога, мењач треба да омогући пуштање мотора у рад и кочење возила
мотором, као и, понекад, одвод за погон других потрошача.
2
