САДРЖАЈ
1. УВОД....................................................................................................................2
2. МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА...................................................................................3
2.1.
Дефиниција
менталне
хигијене....................................................................3
2.1.1. Критеријуми менталног здравља ....................................................4
2.1.2. Критеријуми абнормалног понашања ............................................5
2.2.
Савремена
психијатрија ...............................................................................6
2.3.
Сарторијусови
нивои
менталног
здравља ..................................................7
2.4.
Примена
превенција
менталних
поремећаја ..............................................7
2.5.
Фактори
менталне
хигијене..........................................................................7
2.6.
Ментална
обољења .......................................................................................8
2.6.1. Фактори менталног обољења ..........................................................9
2.7.
Обезбеђивање
услова
за
нормална
раст
и
развој .....................................10
2.8.
Помоћ
у
стресним
и
кризним
ситуацијама ..............................................10
3. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................12
1
1. УВОД
Ментална хигијена представља скуп мера и техника усмерених ка спречавању
менталних поремећаја и унапређењу менталног здравља. Она се пре свега бави
спречавањем душевних поремећаја, сломова и других болесних стања која се
испољавају у човековом понашању према себи самом и према својој околини.
Људско понашање је условљено биолошким и социјалним факторима. Социјални
фактори су одређени социјалним наслеђем које представља суму искуства и
идејно-политичких, културних и других знања. То је оно што сваки појединац
прима као део прошлих генерација без потребе да он то сам открива. Биолошки
фактори су одређени биолошким наслеђем које представља особине које
наслеђујемо од својих предака односно генетско наслеђе.
Задатак менталне хигијене је да спречи дејство штетних чинилаца који доприносе
непожељном функционисању личности и рушењу њене унутрашње структуре што
се испољава у разним душевним поремећајима и обољењима.
Здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања. Идеал
душевног здравља је здрава зрела личност. Таква особа је толерантна, стрпљива,
има способност прилагођавања и стварања хармоничних односа са спољном
околином.
Циљ менталне хигијене је да допринесе стварању уравнотежене и социјално
прилагођене личности. Захваљујући великом напретку медицине, превентива је
постигла велике резултате и у менталној хигијени. Могуће је предупрети низ
обољења, поремећаја и оштећења која су у прошлости доводила до трајног
инвалидитета или смрти. Циљ превентивних мера је да се отклоне узроци који
доводе до поремећаја или барем да ублаже последице.
У ментално-хигијенском смислу примарна превенција подразумева делатност
чији је циљ спречавање појаве душевног поремечаја или обољења. Секундарна
3
Релевантне димензије у овом контексту су:
Функционалност – дисфункционалност
Адаптабилност – неадаптибилност
Биолошко наспрам психолошког
Социјабилност контролисаност – неконтролисаност
Дистрес (оштећујући стрес) – одсуство психолошке патње
Социјално пожељно – социјално непожељно
Статистички већинско – статистички девијантно
Развојни капацитети – актуелно стање
Појам менталног поремећаја дефинише се као одступање од очекиваног стандарда
тј. свако евидентирано одступање у физичком и менталном или бихејвиорланом
смислу од социјално очекиваних стандарда. Варијација овог схватања да је
поремећеност мера статистичког одступања пд просека, дефинишући психичке и
соматске поремећаје као девијацију од просечних вредности посматраних појава.
Вејкфилд менталним поремећајима назива:
Стање јоје производи штетне последице према стандардима културе којој
особа припада.
Стање које је резултат немогућности одређених психичких механизама да
особа обавља своје природне функције.
