Увод

Међу   променама   које   прате   психофизички   развој   детета   и   обликују   га   у
специфичну  целину  по   многобројним   карактеристикама   које  чине   његову
индивидуалност,   понекада   се   могу   уочити   и   промене,   које   указују   на
одступања   од   линије   нормалног   развоја.   Такве   промене   готово   редовно
имају   за   последицу   поремећај   у   развоју   детета,   односно   сметњу   која
може   да   успори  читав   развој,   да   га   усмери   у   другом,   најчешће   погрешном
правцу,   или   да   га   у   потпуности   заустави.   Облици   у   којима   ове   промене
могу да се појаве су веома разноврсне и различитог су степена. Сваки поремећај без 
обзира   на   облик   и   степен   нарушава   успостављену   динамику   нормалног   развоја   и 
оставља последице које се у мањем или већм облику утичу на целокупан психофизички 
развојдетета.

Питање   развојних   могућности   деце   ометене   у   развоју   проверено   је   кроз
вишегодишња   искуства   током   реализације   процеса   едукације   и   рехабилитације.
Чињеница   је   да   је   и   њихово   оспособљавање   могуће,   али   су   образовни
потенцијали ометеног детета условљени врстом и степеном ометености.

На   основу   ових   параметара   уз   комплетну   процену   дететових
развојних потенцијала, одређује се тип образовања и деца се укључују у специјалне или 
редовне васпитно образоване установе.

Ментално ретардиране особе

Ментално ретардиране особе су оне особе које су због заостајања у менталном развоју 
у   знатној   мери   успореније   у   свом   општем   сазревању   и   оштећене   у   способностима 
учења   и   прилагођавања   захтевима   друштвеног   живота   и   рада,   те   су   им   потребне 
заштита, нега, васпитање, образовање и оспособљавање за рад под посебним условима

Социјални развој деце са менталном ретардацијом представља недовољно истражено 
подручје . Резултати истраживања показују да је социјални развој деце са менталном 
ретардацијом оптерећен низом неповољних утицаја.

Највећи број деце са менталном ретардацијом потиче из:

1. породица са неповољним социјално-економским статусом

2.  1 / 3 деце са менталном ретардацијом су жртве злостављања и занемаривања у 

породици

3.   преко   20%   деце   са   менталном   ретардацијом   испољава   различите   облике 

поремећаја понашања. 

Поред   тога,   истраживањем   су   откривене   занимљиве   разлике   у   посматраним 
обележјима између испитаника различитог степена ометености, пола и узраста.

1

Ментална ретардација 

Ментална ретардација  је стање заустављеног или непотпуног психичког развоја које се 
нарочито   карактерише   поремећајем   оних   способности   које   се   појављују   током 
развојног периода и које доприносе смањењу општег нивоа интелигенције као што су 
когнитивне,   говорне,   моторне   и   социјалне   способности.   Може   се   операционално 
дефинисати   као   испод   просечан   степен   развијености   интелигенције   на 
стандардизованом

 

индивидуалном

 

тесту

 

интелигенције

 

и

 

сл.

Ментална   ретардација   није   болест   или   специфична   неспособност   већ   назив   за 
различита   генетска,   социјална   и   медицинска   стана   чија   је   карактеристика   испод 
просечно интелекутуалног функционисања.

Неки од учесталијих назива за исти поремећај су олигофренија, слабоумност, психичка 
заосталност, недовољна ментална развијеност и др.
Тестови којима се утврђује степен интелигенције морају бити прилагођени културној 
средини   и   написани   на   језику   који   испитаник   добро   разуме.

Ментална   ретардација   може   бити   генетски   узрокована,   затим   последица   дејства 
штетних   фактора   или   болести   у   трудноћи   или   на   самом   порођају.   У   току   живота 
ментална ретардација се може јавити као последица неких траума и болести. Ипак, 
често   узрок   настанка   менталне   ретардације   остаје   непознат.   Особе   са   менталном 
ретардацијом   су   оне   које   су   због   заостајања   у   менталном   развоју   у   знатној   мери 
успореније   у   свом   општем   сазревању   и   оштећене   у   способностима   учења   и 
прилагођавања захтевима друштвеног живота и рада, те су им потребне заштита, нега, 
васпитање,   образовање   и   оспособљавање   за   рад   под   посебним   условима.

Услед   међузависности   биолошких,   психолошких   и   социјалних   утицаја   на   настанак 
менталне   ретардације,   бројни   су   и   системи   класификације   особа   са   менталном 
ретардацијом.   Данас   је   општеприхваћен   систем   класификације   на   основу   тежине 
симптома, а сходно томе и следећи термини:

- Лака ментална ретардација

- Умерена ментална ретардација

- Тешка (тежа) ментална ретардација

- Дубока (тешка) ментална ретардација

Мишљење   о   способностима   лица   са   менталном   ретардацијом   доноси   се   на   основу 
процене општег психичког развоја, узимајући у обзир емоционални и социјални развој 
детета.   Способности   лица   са   менталном   ретардацијом   описујемо   у   зависности   од 
степена ретардације.

2

background image

Želiš da pročitaš svih 8 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti