MENTALNI POREMEĆAJI I
PONAŠANJA
IZAZVANI PSIHOAKTIVNIM
SUPSTANCAMA
U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najčešće
u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga izvan tog konteksta bilo je
retka pojava. U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe droga,
kao i do dramatičnog porasta broja osoba koje su zavisnici od različitih droga, bilo
da su one prirodnog ili sintetskog porekla. Ova pojava je raširena naročito medju
mladima. Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta dostupne sve droge,
bez obzira gde se one proizvode. Sve više se koriste sintetizovane droge čije je
dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga.
U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, životinja i minerala koji imaju
lekovita svojstva. U običnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su
psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženja i
ponašanje). Njihovo ponavljano uzimanje može dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih
neželjenih i štetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite
aktivnosti (na pr. proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili su strogo kontrolisane od
strane države (za lekove kao što su amfetamini, morfin i dr.)
Savremene klasifikacije bolesti definišu sve poremećaje zdravlja do kojih može
doći zbog uzimanja psihoaktivnih supstanci. Medju njima najvažniji su pojmovi
akutno trovanje (intoksikacija), zloupotreba i zavisnost od supstance i
apstinencijalni sindrom ili kriza.
Klasifikacije psihoaktivnih supstanci
Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni,
ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:
•
medikamente
: analgetici, sedativi i sl,
•
alkohol, kafa i duvan
- čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena,
•
droge
čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.
Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od
njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.
1.
Depresori
- alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do
pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja
smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
2.
Stimulansi
- kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na
psihomotornu aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj
gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
3.
Halucinogeni
- LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do
stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za
vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.
Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim
klasifikacijama mogu dovesti mentalnih i drugih poremećaja:
alkohol, opijati, kanabinoidi, sedativi i hipnotici, kokain, kofein, halucinogeni,
nikotin, isparljivi rastvarači.
Faktori rizika
Adolescencija kao faktor rizika
Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni period u životu
čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada dešavaju
svim adolescentima, jer dolazi do:
- sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner,
- bira se profesija i završava proces edukacije,
- odvajanja od porodice i osamostaljivanja,
- formiranja sistema moralnih vrednosti i principa bitnih za jednu ličnost koji
najčešće predstavljaju zbir svih osobina i moralnih principa različitih modela za
identifikaciju (roditelji, učitelji, rodjaci, vršnjaci, medijske ličnosti i idoli i sl.) i
odredjuje se sopstveni sistem vrednosti svake osobe po kome se ona vlada i koji je
obično uskladjen sa opštevažećim i priznatim vrednostima i normama.
Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji teško podnose.
Neretko se kod zavisnika od droga dešava da, zbog malog kapaciteta za podnošenje
tenzije, izaberu da se opredele i identifikuju upravo sa onim što stariji ne
preporučuju i izričito su protiv, jer je to lakše nego da sami pronalaze i odredjuju
šta će prihvatiti, a šta ne. Kod osoba sa poteškoćama u sazrevanju adolescencija je
često prelomni momenat kada se uočavaju prve ozbiljnije teškoće u prilagodjavanju
zahtevima sredine. Ispit zrelosti ne polažu oni mladi koji imaju problema sa
prihvatanjem autoriteta roditelja, profesora i institucija, oni često biraju tzv.
"negativni identitet". Delinkvencija, promiskuitet, eksperimentisanje sa drogama su
samo deo ponašanja kome su skloni oni mladi koji vole rizike, izazove, koji ne
uvažavaju iskustva prethodnih generacija i žele sve sami da iskuse, da steknu svoj
sud, da dožive jake emocije i snažne stimuluse.
