Seminarski rad
Restruktuiranje: merdžeri i akvizicije, studija slučaja
Uvod
Pitanja merdžera i akvizicija preduzeća jedna je od oblasti finansija koja privlaći pažnju
kako javnosti tako i finansijskih eksperata i menadžera. Oblast merdžera i akvizicija obuhvata
skup značajnih specifičnih aktivnosti koje zadiru u mnoge sfere poslovnog života. U uslovima
globalizacije poslovanja, jake konkurentnosti i promenjivosti okruženja merdžeri i akvizicije kao
strategija eksternog rasta preduzeća omogućavaju preduzećima da se prilagode novonastalim
šansama i na bolji način pozicioniraju kako bi ostvarila veću vrednost za svoje interesne grupe. U
tržišnim ekonomijama putem merdžera i akvizicija ostvaruje se transfer vlasničke i menadžment
kontrole, u smislu preuzimanja manje uspešnih preduzeća od strane ekonomski efikasnijih i
finansijski jačih preduzeća. Na taj način vrši se stalno restruktuiranje privrede kroz vlasničko
preuzimanje, koje deluje u pravcu jačanja profitabilnosti preduzeća. Merdžeri i akvizicije već
decenijama predstavljaju jednu od najčešće sprovođenih strategija restruktuiranja, kako po
obimu, tako i po vrednosti sprovedenih transakcija. Kao glavni razlozi za merdžere i akvizicije
navode se globalizacija, tehnološke inovacije, deregulacija finansijskih aktivnosti i sl.
U vremenu sve bržih tehnoloških, tržišno-ekonomskih, društvenih i političkih promena,
stalna evolucija, ali i revolucija svih poslovnih subjekata je neophodna. Mnoge kompanije su
izlaze prilagođavanja i unapređenja svog poslovanja našle kroz metode eksternog rasta, to jeste
merdžere i akvizicije (dalje u radu M&A), primenjujući potom korporativno restrukturiranje
kako bi svoju strukturu optimalno prilagodili performansama koje očekuju. Strategija M&A
promovisala se u neophodan proces eksterne ekspanzije mnogih kompanija. Promena vlasničke
strukture postaje aktuelna kada neke banke pokazuju nedovoljne performanse. To stvara osnovu
da se na tržištu kapitala jače i efikasnije – putem kupovine kontrolnog paketa – preuzimaju
vlasničku kontrolu nad slabijim bankama. Nova vlasnička struktura obično uvodi u preuzete
banke novu menadžersku ekipu koja nastoji da putem odgovarajućih programa obezbedi
kvalitetnije poslovanje i povećanje profitabilnosti. Glavna ekonomska posledica ovih promena je
povećanje nivoa konkurentnosti na bankarskim sektorima. Rast konkurentnosti je dalje uslovio
pritisak na sužavanje kamatnih marži banaka, te su banke primorane da primene nove strategije
kako bi unapredile svoju efikasnost i profitabilnost. Kao odgovor na menjajuće poslovno
okruženje, banke su se orijentisale na intenzivnije sprovođenje M&A transakcija.
2
Seminarski rad
Restruktuiranje: merdžeri i akvizicije, studija slučaja
Akvizicija se može opisati kao nalaženje novih poslova, kupovina aktive, organizacionih
delova ili celih preduzeća, zatim sticanje vlasničkog učešća u drugim preduzećima (direktna
kupovina, kupovina na berzi, preuzimanje, kupovina realne aktive), preuzimanje kontrole nad
drugim preduzećem. Sa pravne tačke gledišta, preduzeće koje je meta preuzimanja prestaje da
postoji i preduzeće koje preuzima nastavlja samostalno da posluje. Pojam preuzimanje
podrazumeva nešto širi pojam od akvizicija i predstavlja različite oblike transfera kontrole
preduzeća sa jedne grupe vlasnika na drugu. U osnovi preuzimanja se dele na prijateljska i
neprijateljska. Ponekad je teško ova dva procesa razlikovati, jer preuzimanje može početi kao
merdžer, dakle putem pregovora dva preduzeća, a završiti se kao tender ponuda, ukoliko na
primer do dogovora ne dođe, pa preduzeće preuzimač odluči da uputi direktnu ponudu
akcionarima za njihove akcije. Ili obrnuto, proces preuzimanja može otpočeti tender ponudom,
da bi se zatim i preduzeće koje je meta preuzimanja uključila u pregovore, čime taj proces prelazi
u merdžer. U većini slučajeva, kao merdžer se može okarakterisati preuzimanje koje rezultuje iz
pregovaranja i obično je „prijateljskog“ karaktera, jer su oba preduzeća zainteresovana za
spajanje. Akvizicija može biti „prijateljska“, kada je upravni odbor i menadžment mete
podržavaju, mada nema nikakvih pregovora već je ponuda upućena direktno akcionarima, i
„ neprijateljska“, kada joj se upravni odbor i menadžment protive.
2. Podela merdžera i akvizicija
Različite literature ukazuju na to da postoje različite klasifikacije po kojima se mogu
klasifikovati merdžeri i akvizicije. Dve uopštene prihvaćene klasifikacije jesu da se merdžeri i
akvizicije mogu deliti na osnovu tipa veze između dve preduzeća koja se formira nakon
kupovine preduzeća i na osnovu načina finansiranja merdžera ili akvizicija. Na osnovu tipa veze
koja postoji između dva preduzeća možemo izvršiti podelu na:
- Horizontalne integracije (horizontalni merdžer)
- Vertikalne integracije (vertikalni merdžer)
- Konglomeratske integracije (konglomeratski merdžer)
Pod horizontalnom integracijom podrazumeva se spajanje dva preduzeća koji su direktni
konkurenti i koji posluju u okviru iste industrijske grane. Dva preduzeća koja se bave istim
poslom na ovaj način stvaraju sinergiju koja dovodi do smanjenja troškova, povećavanja tržišnog
učešća ili otvaranja novih tržišnih mogućnosti.
4
Seminarski rad
Restruktuiranje: merdžeri i akvizicije, studija slučaja
Horizontalne integracije često dovode do stvaranja velikih tržišnih sila što uzrokuje
značajne monopolističke efekte, i one često mogu biti osporavane prema antitrustovskim
zakonima. Poslednjih godina se sve manje osporavaju ovakve integracije. Vertikalne integracije
predstavljaju spajanje preduzeća koja imaju odnos kupac-prodavac odnosno spajanje preduzeća i
dobavljača ili preduzeća i kupca. Ovaj tip integracija se koristi kada želi da se postavi određena
kontrola u lancu industrije, ali to sa sobom donosi i određene posledice. Na primer, prilikom
inovacije određenog procesa, preduzeće koje se spojilo vertikalno mora da uloži mnogo više
novca i kapitala da bi pratilo taj trend, dok preduzeće koje to nije, prepušta to svojim
dobavljačima ili kupcima. Svakako da se putem vertikalnih integracija smanjuju operativni
troškovi i postiže se ekonomija obima, ali se na isti način gubi na fleksibilnosti samog preduzeća.
Konglomeratske integracije odnose se na integracije preduzeća koja nisu konkurentska i
nemaju odnos kupac-prodavac, odnosne bave se potpuno različitim poslovima. Spajanje dva
potpuno različita preduzeća ima za cilj postizanje diversifikacije, odnosno smanjenje rizika, ali
ne tako retko sa sobom povlači i određene kapitalne investicije. Konglomerati su bili veoma
popularni 60-tih godina, tačnije u trećem talasu merdžera i akvizicija, ali su veoma kratko
opstali, s obzirom na to da je bilo veoma teško stvoriti određenu vrednost spajanjem dva
nepovezana preduzeća. Pored navedena tri osnovna tipa merdžera i akvizicija sa aspekta tipa
veze možemo pomenuti još i tržišne integracije (market-extension merger) i proizvodne
integracije (product-extension merger). Tržišne integracije se odnose na spajanje dva preduzeća
koja prodaju isti proizvod na različitim tržištima kako bi proširile svoja tržišta, dok se
proizvodne integracije odnose na spajanje dva preduzeća koja prodaju različite ali srodne
proizvode na istim tržištima kako bi se omogućilo diferenciranje proizvoda. Kako je gore već
pomenuto, pored klasifikacije merdžera i akvizicija na osnovu tipa veze između dva preduzeća,
takođe postoji klasifikacija merdžera i akvizicija na osnovu načina njihovog finansiranja. Svaki
od ovih načina finansiranja sa sobom nosi određene implikacije kako za samo preduzeće, tako i
za investitore. Na osnovu načina finansiranja merdžeri i akvizicije mogu biti:
2
- Purchase merdžer (purchase merger)
- Zamena akcija (stock swap)
- Konsolidovani merdžer (consolidation merger)
2
Gogan P. A., (2004), Integracije, akvizicije i restrukturiranje korporacija, Prometej, Novi Sad, str. 51.
5
