1
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 1–
Originalni naučni rad
343.852(497.11)“2005“(094.5)
Dr Dragiša Drakić, docent
Pravnog fakulteta u Novom Sadu
MERE BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG LEČENJA
NARKOMANA I ALKOHOLIČARA PREMA
NOVOM KRIVIČNOM ZAKONIKU SRBIJE
Sažetak:
U prvom delu rada autor govori o pojedinim aspektima
problematike mera bezbednosti kao krivičnih sankcija uopšte, kao i mera
bezbednosti medicinskog karaktera.
U drugom odnosno trećem delu rada autor vrši doktrinarnu analizu
zakonskih odredaba kojima se propisuju uslovi za izricanje mera bezbed-
nosti obaveznog lečenja narkomana i obaveznog lečenja alkoholičara, što
predstavlja centralni deo naučnog rada.
Na kraju, autor zaključuje da je zakonska regulativa koja se odnosi
na predmetne mere bezbednosti novog Krivičnog zakonika lošija od pret-
hodne. Takođe, donosi i odgovarajući zaključak o legalnosti izricanja od-
nosnih mera bazbednosti sa pozicija ustavnog prava.
Ključne reči
: mere bezbednosti kao krivične sankcije, obavezno le-
čenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, Krivični zakonik Srbije
.
Naše novo krivično zakonodavstvo, barem deklarativno, zadržava
koncept „dualizma“ krivičnih sankcija, pri čemu se na jednoj strani nala-
ze kazne sa merama upozorenja, kao supstitutima kazne, a na drugoj –
mere bezbednosti, gde se mogu svrstati i vaspitne mere kao posebna vrsta
mera bezbednosti koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima kri-
vičnih dela. Ipak, sistem krivičnih sankcija koji sadrži Krivični zakonik
1
po mnogo čemu se razlikuje od pređašnjeg. Naime, ili se pod uticajem sa-
vremenih trendova uvode nove krivične sankcije koje dosadašnje krivič-
––––––––––
1
Krivični zakonik Republike Srbije, Službeni glasnik Republike Srbije, br.85, Beo-
grad, 6.oktobar, 2005.
Dr Dragiša Drakić, Mere bezbednosti obaveznog lečenja … (str. 613–
2
no pravo nije poznavalo
2
, ili se manjim odnosno većim intervencijama u
sadržinu pojedinih sankcija žele obezbediti uslovi za ostvarivanje boljih
rezultata u njihovoj praktičnoj primeni.
Što se tiče sistema mera bezbednosti u našem novom krivičnom pra-
vu, može se reći da Krivični zakonik sadrži neuobičajeno veliki broj ovih
krivičnih sankcija u poređenju sa krivičnim pravima drugih zemalja. On
naime poznaje čak devet mera bezbednosti,
3
dve više od pređašnjeg Kri-
vičnog zakona. Tako, nova mera bezbednosti je
javno objavljivanje pre-
sude,
dok druga i nije nova, već je zakonodavac nekada jedinstvenu meru
obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana sada transformisao u dve –
obavezno lečenje narkomana
odnosno
obavezno lečenje alkoholičara
.
Ukoliko bi se analizirali uslovi za izricanje pojedinih mera, kao i nji-
hova sadržina, moglo bi se lako doći do zaključka da neke od njih i nisu
po svojoj prirodi mere bezbednosti, već su to istinske kazne. Ipak, to nije
specifičnost samo našeg krivičnog prava, već i krivičnog prava drugih ze-
malja. Jer, danas ne postoji idealni, klasični tip mere bezbednosti. Postoje
samo međuforme, sa više ili manje izraženim karakterom kazne, odno-
sno, više ili manje izraženim karakterom mere bezbednosti.
4
Kada se, da-
kle, danas kaže mera bezbednosti, misli se na krivičnu sankciju koja u se-
bi sadrži u većoj ili manjoj meri i elemente represije, a koja se od kazne
razlikuje u prvom redu prema načinu ostvarivanja zaštitne funkcije kri-
vičnog prava. Stoga se napred pomenuti pojam „dualizam“ krivičnih
sankcija treba shvatiti više kao jedan tehnički termin, teorijski fundirani
pojam, a manje kao termin koji ima svoju potvrdu u stvarnosti i samim
tim svoju praktičnu upotrebljivost.
5
Delikatnost mera bezbednosti kao krivičnih sankcija najbolje se vidi
ukoliko se uzmu u obzir mere medicinskog karaktera. U zavisnosti od za-
konskih uslova za njihovo izricanje, stanja ljudskih prava i političkih slo-
boda, ekonomskog stanja i uopšte stanja društvene svesti jednog naroda,
odnosne mere mogu biti istinske mere bezbednosti, čije se izricanje i iz-
––––––––––
2
Tako npr. kazne rada u javnom interesu (čl.52) i oduzimanje vozačke dozvole
(čl.53), mera bezbednosti javnog objavljivanja presude (čl.89), kao i neke vaspitne mere.
3
S tim u vezi, naš Krivični zakon iz 1976. godine, koji je bio na snazi do 31. de-
cembra 2005, poznavao je sedam mera bezbednosti, dok je Krivični zakonik iz 1951.
predviđao najpre tri, a posle izmena iz 1959. godine sedam mera bezbednosti. Vid. o tome
detaljnije, G.Tomašević,
Mjere sigurnosti u krivičnom pravu
, Split, 1986, str.45-55.
4
Vid. o tome detaljnije, D.Drakić,
Opravdanost mera bezbednosti kao krivičnih
sankcija
, Pravni život, br.9, Tom I, Beograd, 2006, str.895.
5
Slično mišljenje zastupa i F.Streng koji kaže, da „uobičajeni pojam 'dualizam'
predstavlja više jednu sliku, nego egzaktan opis višetomije odnosno mnogovrsnosti siste-
ma sankcija“, F.Streng,
Strafrechtliche Sanktionen – Die Strafzumessung und ihre Grun-
dlagen
, 2. Auflage, Stuttgart-Berlin-Köln, 2002, s.150.
Dr Dragiša Drakić, Mere bezbednosti obaveznog lečenja … (str. 613–
4
droge, kao i „poroznost“ državnih granica, mogli bi biti razlozi da se
„iz psiholoških razloga“ izdvoji odnosna mera u samostalnu krivičnu
sankciju. Uprkos tome, kako je krivična sankcija samo jedno manje
važno i to „poslednje“ sredstvo u nastojanjima države da se suprotsta-
vi ovom opšte društvenom fenomenu, kada je još došlo i do izvršenja
krivičnog dela u stanju zavisnosti, smatramo da nije bilo dovoljno raz-
loga da se „cepa“ nekada jedinstvena krivična sankcija.
1. Obavezno lečenje narkomana
Ova mera može se izreći učiniocu krivičnog dela koji je delo učinio
usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kod kojeg postoji ozbiljna
opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti krivična dela.
11
Da bi se dakle izrekla ova mera moraju kumulativno biti ispunjena
dva uslova – da je osoba počinila krivično delo usled zavisnosti od upo-
trebe opojnih droga i da postoji ozbiljna opasnost da će zbog ove zavisno-
sti i dalje vršiti krivična dela.
a) Mera se, prema izričitoj zakonskoj odredbi, može izreći isključivo
osobi koja je zavisna od upotrebe opojnih droga. Pored toga, neophodno
je da je počinjeno delo posledica ove zavisnosti.
S tim u vezi, treba razlikovati psihičku i fizičku zavisnost. Psihička
zavisnost postoji kada je neko psihički, psihološki odnosno emotivno za-
vistan od neke droge. „To se dešava kod onih koji svoje neurotične ili
druge psihičke tegobe, a na prvom mestu strah i depresiju, potiskuju ili
otklanjaju (privremeno ili sasvim) uzimanjem droge“.
12
Ovde je bitno to
da ukoliko se droga ne uzme, ne događa se ništa naročito, osim što se te-
gobe prolazno pojačavaju.
13
„Fizička zavisnost je daleko ozbiljnija. To su
slučajevi kada se droga na neki način „uvukla“, uključila u metabolizam
onoga koji je uzima, pa čini njegov sastavni i nezaobilazni deo. Takav čo-
vek, jednostavno, ne može bez droge. To su pravi toksikomanski oblici
zavisnosti.“
14
Kada ovakva osoba ostane bez droge tada nastaje i subjek-
tivno i objektivno vrlo neugodno stanje, koje se naziva apstinencijalna ili
narkomanska kriza. Mada se ovom razlikovanju u našoj teoriji krivičnog
prava ne pridaje značaj, smatramo da ima opravdanja da se samo ovoj
drugoj grupi zavisnika izrekne predmetna mera bezbednosti. Osobama
koje su samo psihički zavisne od droge treba se izreći neka od mera bez-
––––––––––
11
Član 83 stav 1 KZ.
12
B. Kapamadžija, Forenzička psihijatrija, Novi Sad, 1989, str.107,108.
13
Ibid, str.108.
14
Ibid.
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 1–
5
bednosti psihijatrijskog karaktera. Jer, lečenjem od osnovne duševne bo-
lesti ili poremećenosti u okviru psihijatrijske mere doći će i do otklanja-
nja zavisnosti, u čijoj osnovi se nalazi, videli smo, upravo neka bolest od-
nosno poremećenost. Ipak, kako se mera bezbednosti obaveznog psihija-
trijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi odnosno mera obave-
znog psihijatrijskog lečenja na slobodi može, prema slovu Zakonika, izre-
ći samo neuračunljivim ili bitno smanjeno uračunljivim učiniocima, to se
i psihičkim zavisnicima od droge može izreći samo mera obaveznog leče-
nja narkomana, premda bi se bolji rezultati u lečenju postigli u okviru psi-
hijatrijske mere. Analogno tome, zavisniku od droge koji je u vreme dela,
kojeg je počinio pod uticajem ove zavisnosti, bio neuračunljiv ili bitno
smanjeno uračunljiv, ne može se izreći mera bezbednosti obaveznog leče-
nja narkomana, jer se ova mera može izricati samo uračunljivim učinioci-
ma. Tada se lečenje od zavisnosti sprovodi u okviru neke od psihijatrij-
skih mera bezbednosti, iako bi se bolji rezultati u lečenju postigli prime-
nom predmetne mere.
Iako krivično delo mora biti učinjeno usled zavisnosti od upotrebe
opojnih droga, ne traži se da je učinilac u vreme dela bio pod uticajem
dro- ge. Šta više, narkomani mnogo češće vrše krivična dela kada nisu
pod uti- cajem droge, najčešće kada se nalaze u apstinencijalnoj krizi ili
vremenu koje joj neposredno prethodi da bi došli do novca za njenu
kupovinu, nego kada su pod neposrednim uticajem droge. Suprotno tome,
kada je neko u vreme izvršenja dela bio pod direktnim uticajem droge i
zbog toga delo iz- vršio, ali se kod njega još nije razvila bolesna zavisnost,
takvom učiniocu ne može se izreći mera obaveznog lečenja narkomana.
b) Drugi uslov za izricanje ove mere je da postoji ozbiljna opasnost
da će učinilac, usled zavisnosti, i u budućnosti vršiti krivična dela. Opa-
snost od vršenja krivičnih dela u budućnosti je zajednični uslov izricanja
svih mera bezbednosti kao krivičnih sankcija. One se među sobom razli-
kuju samo prema uzroku te opasnosti. Izvorište opasnosti kod mere bez-
bednosti obaveznog lečenja narkomana ogleda se u zavisnosti od droge.
Dakle, zavisnost od droge predstavlja uzrok vršenja krivičnog dela povo-
dom čijeg izvršenja se mera izriče, kao i potencijalni uzrok vršenja kri-
vičnih dela u budućnosti. Stoga se može reći da je zavisnost od droge
uzrok delinkventnog ponašanja u prošlosti, ali i potencijalni uzrok takvog
ponašanja u budućnosti. Na ovom mestu nas interesuje ovo drugo, jer
smo o uzročno-posledičnoj relaciji bolesne zavisnosti od droge i izvrše-
nog dela govorili u prethodnom izlaganju.
S tim u vezi, postavlja se pitanje, šta se podrazumeva pod „ozbilj-
nom opasnošću“ da će učinilac, usled zavisnosti, i ubuduće vršiti krivič-
na dela. Uobičajeno, pod „opasnošću“, u smislu zajedničnog uslova za
