PRAVNE TEME
, Godina 2, Broj 4, str. 180-189
│
180
343.121(497.11)
MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG U KRIVIČNOM
POSTUPKU
MSc
Samra Dečković
*
Apstrakt:
Reformu krivično procesnog zakonodavstva Republike Srbije pratile su česte
izmene i dopune zakonskih tekstova koje su na kraju rezultirale donošenjem Zakonika
o krivičnom postupku 2011. godi
ne. Osnovni cilj reforme jeste stvaranje osnove za
efikasniji krivični postupak, ali da se time ne ugrožavaju slobode i prava subjekata
krivičnog postupka, zagarantovanih međunarodnim aktima i nacionalnim
zakonodavstvom. Novi Zakonik ne samo da sadrži niz
potpuno novih normativnih
rešenja, koja se delom odnose i na mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u
krivičnom postupku, gde je posebno interesantno ograničavanje ukupnog trajanja
pritvora, predviđanje nekih novih mera, već i brojne pravne praznine koje će otežati
njegovu praktičnu primenu.
Ključne reči: okrivljeni, krivični postupak, mere za obezbeđenje prisustva
okrivljenog u krivičnom postupku.
UVOD
U novom Zakoniku o krivičnom postupku okrivljeni se određuje kao lice
protiv koga je podignuta opt
užnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga je podnet
optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres ili ročište za izricanje krivične
sankcije još nije određeno, odnosno izraz ˝okrivljeni˝ služi kao opšti naziv za
osumnjičenog, okrivljenog, optuženog i osuđenog. Prema tome, i prema odredbama
novog Zakonika o krivičnom postupku okrivljeni se najpre definiše u užem smislu,
kao lice protiv kojeg je podnesen određeni optužni akt, što znači da mora postojati
osnovana sumnja da je to lice učinilo krivično delo, tj. opravdana sumnja, ako je
podignuta optužnica koja još nije potvrđena, a zatim i u širem smislu , gde se pod
taj pojam podrazumevaju ne samo okrivljeni u užem smislu, već i osumnjičeni,
optuženi i osuđeni. U prethodnom Zakoniku o krivičnom postupku osumnjičeni se
nije svrstavao pod pojam okrivljenog, ali je to bilo prihvaćeno u teorijskom smislu,
a delom i u praksi.
*
Asistent Departmana za pravne nauke, Univerziteta u Novom Pazaru,
[email protected]
.
Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog
│
181
Radi obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog
postupka mogu se odrediti sledeće mere:
1.
poziv;
2.
dovođenje;
3.
zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem;
4.
zabrana napuštanja boravišta;
5.
jemstvo;
6.
zabrana napuštanja stana;
7.
pritvor.
Za razliku od prethodnog Zakonika o k
rivičnom postupku koji je uz meru
zabrane napuštanja borvišta predviđao i druga ograničenja lične slobode i nametao
posebne obaveze okrivljenom, u novom Zakoniku o krivičnom postupku ova mera
je podeljena na tri posebne mere, tako što se razlikuju:
1.
zabrana
prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem,
2.
zabrana napuštanja boravišta,
3.
zabrana napuštanja stana (tkz. kućni pritvor).
Prilikom određivanja bilo koje od ovih mera organ postupka ima obavezu da
vodi računa o poštova
nju osnovnih pravila, a to su:
1.
da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom
merom, što je i opšti uslov za njihovu primenu;
2.
radi obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje
krivičnog postupka, nadležni organ može u slučaju potrebe odrediti više
mera, pod uslovom da se one faktički mogu kombinovati, jer npr. pritvor
isključuje istovremenu primenu ostalih mera;
3.
obaveza da se po službenoj dužnosti ukine mera koja je određena kada
prestanu razlozi zbog kojih je određena, odnosno da se zameni blažo
m
merom kada za to nastupe uslovi.
POZIV
Poziv je mera koja se primenjuje prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi
u cilju obezbeđenja njegovog prisustva u krivičnom postupku. U zavisnosti od
stadijuma krivičnog postupka poziv okrivljenom upućuje javni tužilac ili sud. Za
razliku od prethodnog, novi Zakonik o krivičnom postupku razlikuje tri vrste
poziva, odnosno pozivanja:
1.
pozivanje okrivljenog,
2.
pozivanje drugih učesnika krivičnog postupka,
3.
pozivanje javnim oglasom.
Svrstavanje pozivanja drugih učesnika postupka među mere, kojima se pre
svega, obezbeđuje prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku, a ne uređivanje
primene i ostalih mera prema tim licima, smatra se dobrim rešenjem samo iz
