Univerzitet u Kragujevcu
Prirodno-
matematički fakultet
Institut za biologiju i ekologiju
DIPLOMSKI RAD
Mere za sanaciju i revitalizaciju plitkih
jezera i mogućnost
primene na jezeru „Ribnjak“, Bela Crkva
Mentor rada: Student:
Prof
. dr Aleksandar Ostojić Barbara Fiksmer, 268/03
Kragujevac, 2011
1
Ovom prilikom se zahvaljujem prvenstveno svojoj porodici na neverovatnoj
podršci i istrajnosti u ovom zajedničkom cilju.
Takođe se zahvaljujem Prof. dr Aleksandru Ostojiću na lakoj i usp
ešnoj
saradnji.
3
„When the well is dry, we
lurn the worth of water“
Benjamin Franklin
4
Uvod
Treba imati u vidu da od ukupne količine vode na Zemlji, a to je oko 1
.386 miliona
kubnih kilometara, preko 96% predstavlja slana voda (Sl. 1). O
d ukupne količine slatke
vode, preko 68%
je zarobljeno u ledu i glečerima. Preostalih 30 procen
ata slatkih voda
nalazi se u zemljištu. Površinski slatkovodni izvori, kao što su reke i jezera, iznose samo
oko 93 100 kubnih kilometara,
što je oko 1/150. deo jednog procenta ukupne količine
vode na Planeti.
Konačno, reke i jezera su izvori najvećeg dela
vode za svakodnevnu
ljudsku upotrebu (Sl. 1).
Slika 1. Raspodela vode na Zemlji (http://ga.water.usgs.gov/edu/watercycleserbian.html)
Brz razvoj civilizacije doveo je do toga da je sve manje voda ostalo nezagađeno ili
da su u
barem u zadovoljavajućim
granicama kvaliteta
. Sa inteziviranjem različitih
privrednih i industrijskih delatnosti i porastom brojnosti ljudske populacije dolazi do sve
veće degradacije kvaliteta voda (Ostojić 2000
).
Resursi pitke vode u celom svetu su ugroženi, ne samo zbog pove
ćanog zagađenja
okoline, nego i zbog prekomernog korišćenja i neodgovarajućeg upravljanja. Povećanje
potrošnje vode zbog većeg životnog standarda, urbanizacije i industrijalizacije, dovelo je
do povećanja količine otpadnih voda koje se ispuštaju u prirodne
vodne resurse. Reke i
jezera ne mogu prihvatiti otpadne materije bez ozbiljnog uticaja na prirodnu ravnotežu
(Pavković 2009).
Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji minimalna količina vode po osobi iznosi
1000 m
3
. Pored sve većeg zagađenja i neplanske
eksploatacije vodnog resursa trenutno se
45 zemalja nalazi u uslovima takozvanog vodenog stresa, a
čak 2/3 porodica ne
ma vodu u
svojim domaćinstvima
(http://hrcak.srce.hr/).
Sve izraženiji procesi zagađenja doveli su do toga da je neophodno preduzeti
od
govarajuće korake ka cilju obnove i zaštite voda (Ostojić
2000).
6
nek
а
d
а
šnjeg Vl
а
sinskog bl
а
t
а
formirala jezero. T
а
kozv
а
n
а
plut
а
ju
ćа
ostrv
а
, koj
а
n
а
st
а
ju
pri diz
а
nju vodost
а
j
а
jezer
а
su specifi
č
nost Vl
а
sinskog jezer
а
. Ostrv
а
su od treset
а
,
produkt
а
vekovnog r
а
sp
а
d
а
nj
а
m
а
hovin
а
tresetnic
а
(www.wikipedia.org.sr).
Jezera su evolutivni, prirodni i savremeni hidrografski objekti, pa istraživanja,
posebno ona koja se
tič
u živog sveta i ekoloških odnosa, moraju biti stalna i sistematska.
Posebna paž
nja se mora posvetiti očuvanju izvorne čistoć
e jezerske vode, jer ona koja su
jednom zagađena gotovo nič
im i nikad ne mogu biti dovedena u prvobitno stanje.
Ekosistemi jezera su veoma osetljivi, što je uslovljeno malim stepenom samoregulacije, te
je preventivna zaš
tita jezera bolja i ekonomič
nija od saniranja štetnih posledica, uglavnom
izazvanih od strane čoveka
(Ostojić
2008).
Problemi u stajaćim vodenim ekosistemima
– eutrofikacija i
eutrofizacija, nastanak i posledice
U prirodnim vodama se soli, prvenstveno fosfora i azota, nalaze u malim
koncentracijama i predstavljaju gla
vne limitirajuće faktore za primarnu produkciju.
Njihova povećana koncentracija dovodi do masovnog razvoja algi i viših biljaka, odnosno
primarne produkcije.
Eutrofikacija
je prirodan proces povećanja organske produkcije u ekosistemu,
izazvan uginućem or
ganizama i njihovom razgradnjom, odnosno autohtonim nutrijentima,
pa se ovaj proces još naziva prirodna eutrofizacija (Sl. 3)
. Ukoliko je proces povećanja
organske produkcije izazvan nutrijentima koji su alohtonog porekla, tj. u ekosistem
dospevaju erozij
om i različitim ljudskim delatnostima
, možemo govoriti o eutrofizaciji,
odnosno
veštačkoj (alohtonoj) eutrofizaciji
(Sl. 4)
(Stevanović i Vasić 1995)
. Nas, pre
svega, zanima proces eutrofizacije do kojeg dolazi zbog unosa alohtonih materija, kao i
mere koj
e se mogu preduzeti da bi se proces povećanja produktivnosti usporio i doveo na
podnošljiv nivo.
Slika 3. Prirodna eutrofizacija (www.rmbel.info)
