Zagađenje i mere zaštite vode
Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji. Da bi živa bića
mogla da žive normalno, voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati
prirodan hemijski sastav i prirodne karakteristike. Kada se usled čovekovog
delovanja značajno promeni hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju,
kažemo da je voda zagađena.
Značaj vode za ljude, za sav živi svet, za ekosistem,
za planetu kao celinu, veoma je veliki i mnogostruk počev od toga da je voda uslov
života pa do mnogih drugih funkcija.Prema tome voda je: osnov života i medijum
odakle je život poteko, neophodna namirnica za kompletnu biocenozu uključujući i
čoveka, izvor hrane i neophodnih minerala, predmet rada i sredstvo za rad, sredina
za mnoge žive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvažnije
od svega je da je uslov života a prema podacima. Svetske zdravstvene organizacije,
danas je već kritična situacija sa rezervama čiste vode i to kako stajaćih i tekućih
tako i podzemnih koje se koriste kao voda za piće.
Čista voda se sve vise smanjuje i degradira na razne načine, a najviše udelom
čoveka sa svijim aktivnostima odnosno veštačkim zagađivanjem.
2. VODA I ZNAČAJ VODE
Ma koliko se to činilo dalekom proslošću, voda je izvor i kolevka života, naša
pramajka. Svakome od nas je srce pocelo da kuca u vodi i tek izbacivši je, udanuli
smo prvi put ovozemaljski zivot.
Voda čini oko 65% naseg tela. 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan
život na Zemlji biljni i životinjski. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane
nego bez vode. Zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko 40 dana, bez
vode bismo jedva sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u
kojima bismo se nasli. Gubitak vode ili dehidracija može biti opasna za svako živo
biće a za čoveka gubitak 20% vode praktično znači smrt. U uslovima dehridacije
krv se zgrušava a srce napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnu količinu
kiseonika. Ako takvo stanje potraje srce prestaje da radi, krv postane previse gusta.
Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom su 2,5 do 3l. Samim tim što je toliko
važna ona direktno određuje ne samo razvoj živih bića, već je njom određen
napredak celokupne ljudske zajednice.
Potrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemlji a
njena se količina uprkos rastućim promenama ne menja. Statistički podaci su
zastrašujući. Oni nam govore da će do 2025 godine 2/3 stanovništva osetiti ozbiljan
nedostatak vode, već sada prema podacima stručnjaka 2,5 milijarde ljudi nema
obezbeđenje osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode, a čak više od 5
miliona ljudi godišnje umire usled zagađenja vode. Ova istina je zastrašujuća jer
smo sve bliže vremenu kada će potreba za vodom premašiti njene zalihe.
Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, što je
direktno povezano sa drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili
pesticida i drugim materijama kojima se zagadjuje zemljište.
Smatra se da je bombardovanje 1999 god. zahvaljujući korišćenjem municije sa
osiromašenim uranijumom, znatno zagadilo mnoge kraške izvore i vrela po
jugoistočnoj Srbiji.
Sve što zagadjuje zemljište kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje ih.
Stepen zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za
vodom, naprotiv ti parametri su u porastu.
Nije samo u pitanju profit, prinos sa polja, skladištenje deponija već kada je o
našim prostorima reč nemar pre svega. U Srbiji gotovo da nema standardno
uređenih deponija. Neodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se ta
problematika stavlja u drugi plan dovode do toga da se zalihe pitke vode trajno
uništavaju jer se podzemne vode mogu zaštititi od površinskih zagađivača
izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom vode, što je mnogo više od estetike
i mnogo bliže razumu.
Nekontrolisana seča šuma je takođe jedan od bitnih činilaca ovog problema,
pogotovo kada je reč o izvorišima koji je sve manje i sve su manje čista. Stručnjaci
predlažu plansko pošumnjavanje, formiranje površinskih akumulacija i zaštitu
izvorišta reka.
Sve je veća opasnost od posledica koje su čini se neizbežne.
Stručnjaci celog sveta jedinstveni su u poruci da postoji nešto što možemo učiniti
kao pojedinci. A to je da vodu štitimo i štedimo, svakodnevno u svakoj prilici u
kojoj se nadjemo. To treba da bude sastavni deo vaspitanja dece, jer će oni biti ti
koji će osetiti posledice zapostavljanja tog velikog, globalnog problema.
Značaj vode za biljke
Voda je veoma značajna za biljni svet. Vodene biljke se najlakše snabdevaju sa
vodom. U vodenoj sredini rastvorene su mnoge korisne stvari, te biljka lako
apsorbcijom dolazi do njih. Međutim,biljke na kopnu često ne mogu lako doći do
vode, jer imaju poteškoća da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemljiš
ta
.
Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora, dok je za vodene biljke
njihova životna sredina. Kod kopnenih biljaka voda stalno protiče od korena ka
listovima. Taj proces se uspostavlja transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih
površina stalno isparava jedna količina vode. Kretanjem vode kroz biljku, biljka
pod pritiskom vode stoji uspravno. Ako biljka zbog suše izgubi veću količinu vode,
ona vene i naginje se.
Isparavanjem vode dolazi i do hlađenja biljke, što je važan preduslov opstanka
biljke u tropskoj klimi. Promet vode u biljci naziva se još i vodeni režim biljke, koji
se u suštini sastoji iz tri procesa:
Površinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim
putem stvarana i održavana. Površinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora
podzemnih voda.
Podzemne vode su izvorišta koja se nalaze ispod površine zemlje i koje se
povremeno dopunjavaju atmosferskim padinama i površinskim vodama koje
prodiru u vodonosne slojeve.Ove su vode prorodno čiste i koriste se kao voda za
piće.
Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada i kao takve dospevaju
na zemlji.
Najveću ulogu u zagađvanju vode ima čovek sa svoji aktivnostima što spada u
veštačko zagađivanje.Iako voda prekriva ¾ zemljine površine, problem vode
postaje sve veći i
op
šti-međunarodni. Veštačke zagađivace možemo podeliti u dve
osnovne grupe:
a)
koncentrisane zagađivače
(izvori zagađenja)
b)
rasute izvore zagađivanja
.
Koncentrisani zagađivači vode su
obično razni objekti u kojima se obavlja neka
delatnost i ljudska naselja.Ona su obično locirana na obalama reka jezera ili mora.
Njih je lako uočiti i evidentirati. Najčešće su to:
I- urbana naselja
II-industrijski objekti: hemijski bazne i prerađivačke, metalne i metaloprerađivačke,
za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne industrije,
proizvodnje građevinskg materijala, proizvodnja deterdženta
III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada nafte,
prerada uglja, hidroenergetski objekti
IV- poljoprivredni objekti za tov stoke
V- deponije – smetlišta
U rasute izvore zagađivanja spadaju
: hemizacija tla (pesticidi i azotna đubriva),
deponije industrijskog otpada, deponije komunalnog smeća, transport i transportna
sredstva, lokacije za eksplataciju šljunka i peska.
Otpadne vode su najčešće bezvredne materije koje su u obliku tečnih,
suspendovanih i koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja i industrijskih objekata.
Možemo ih podelitii u tri osnvne grupe:
1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje potiču od ljudi i životinja
2) industrijske otpadne vode
3) atmosferske vode-dobijene spranjem zemljišta
3.1. KOMUNALNE OTPADNE VODE
Urbana naselja zagađuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno
ulivaju u reke, jezera ili mora.U kanalizacionim otpadnim vodama može se naći
razne organske tečnosti, deterdženti, ali i hemijska sredstva jer mnogobrojne manje
industrijske i zanatske organizacije svoje otpadne vode priključuju na kanalizaciju
