Висока школа струковних студија за васпитаче
Семинарски рад
Предмет:
Методика почетног развијања математичких појмова І
Тема:
Мерење времена
Ментор: Студент:
др Бранка Будимировић Валентина Лазић
74/10
Шабац
18.децембар 2012.
Садржај:
Страна бр.
Увод...........................................................................................................................1
Психолошки аспекти схватања времена од стране предшколског
детета.....................................................................................................................2
Методски поступци усмерени на развијање појмова времена и временских
односа код предшколске деце ............................................................................3,4
Задаци васпитача у вези са временским сазнавањем деце и ситуације кроз
које их може остварити................................................................................4,5,6,7
Структурирање времена...................................................................................7,8
Објективизирање перцепције догађаја и временског следа
појава....................................................................................................................8,9
Формирање јединствених просторно – временских
представа..........................................................................................................9,10
Игре у функцији структурирања времена........................................................11
Закључак...............................................................................................................12
Литература.........................................................................................................13
1.
Психолошки аспекти схватања времена од стране
предшколског детета
Будући да је време апстрактна категорија, без физичке реалности која би
као драж или комплекс дражи деловала на неки чулни орган и тако изазвала
осете, односно опажје, перцепција времена код предшколског детета, сходно
његовом нивоу когнитивног развоја, знатно је неразвијенија него опажање
времена код одраслог човека.
На перцепцију времена код деце,још више него код одраслих, утичу емоције,
мотивација и интересовања. Пријатне догађаје, на пример, дете опажа као
краткотрајне. Тако одређено време проведено у игри детету субјективно знатно
брже протекне него исто време у активности према којој је индиферентно, а још
брже него у активности према којој осећа аверзију. Али у каснијем сећању је
обрнуто,доживљава их као да су дуго трајале. Дете се донекле сналази у
опажању времена у току дана, када опажа догађаје и след догађаја. Опажање
времена ноћу, међутим, и старијем детету причињава велике тешкоће.
Утврђено је да се у вокабулару детета најпре јављају речи везане за
садашњост, затим за будућност и тек након тога речи које се односе на
прошлост. Тако се, на пример, реч ,,данас“ јавља око 24 месеца, реч ,,сутра“
око 30 месеца, а реч ,,јуче“ око 36 месеца. Ричи ,,јутро“, ,,подне“ и ,,дан“ и ,,ноћ“
дете научи да именује у четвртој години живота. Деца од три године унају и
колико имају година, а колико ће имати следеће године знају деца од 5 година.
Петогодишњаци такође знају у колико сати одлазе у кревет, а деца од 6 година
знају у колико сти полазе у вртић и када почиње поподне. Већина
шестогодишње деце може да у сатима одреди време на часовнику, али када се
ради о прецизнијем одређивању времена ту постоји одређени развојни след.
Најпре дете научи да чита време у сатима, потом на пола сата, а затим и на
четврт. Када схвате значење велике и мале казаљке могу и сами да
подешавају казаљке да показују одређено време.
Поред чињенице да деца од 7 година већ разумеју појмове сата и минута,
ваља истаћи да иста знају које је време, који је месец и које годишње доба. За
прошлост се деце почињу интересовати почев од навршене шесте године.
Нешто раније она се интересују за своју прошлост (,,ко ме је родио“, ,,када сам
рођен“ и слично).
2
Методски поступци усмерени на развијање појмова времена и
временских одоса код предшколске деце
Методски поступак на схватање времена је специфичан. Као лимитирајући
чинилац ефикасног образовног поступка усмереног на развијање појмова
времена, између осталог, од утицаја је и релативно скромно искуство
предшколског детета, као и скроман лексички фонд. Стога је стицање искуства
о временском следу, временским интервалима, току догађаја у различитим
животним и педагошким ситуацијама нужан предуслов успешног развијања
временске оријентације. Упоредо с тим неопходно је богатити речник детета
терминима, односно изразима који се односе на различите временске
ентитете. Уз то, да би дете усвојило значење неког термина, односно
изградило адекватне појмове оно мора претходно да изгради друге, такође
сложене, појмове. То се првенствено односи на знање бројева.
Међутим, и поред све апстрактности и сложености временских ентитета, као
и тешкоћа с тим у вези, сва деца временом изграде појмове времена. Познато
је да деца временске појаве схватају посредно – кроз конкретизацију
временских размака и односа који се стално понављају у току свакодневног
живота и рада, као што су: јутро, дан, вече, ноћ. Ове временске размаке деца,
више или мање, упознају релативно рано путем личног искуства – мерењем и
одређивањем трајања и наизменичности властитих радњи и разноврсних
видова радњи.
Одговарајуће васпитно-образовне активности усмерен на схватање времена
и различитих временских појава и димензија, Е. Каменов одређује као
активности структурирања времена, оне које се првенствено односе на
конструисање и реконструисање временских секвенци, редоследа којим се
збивају догађаји. Овај аутор је конкретизовао следеће циљеве временског
сазнавања у раду са предшколском децом:
-
Осећање брзине протицања времена на основу ритмичких структура
(брз ритам, успорен ритам и сл.) и објективизирање овог протицања
повезивањем времена са простором (нпр, колики се простор пређе у
одређеном интервалу).
-
Способност сналажења у времену на основу оријентира из
свакодневног живота (оброци, спавање, јутро, викенд и сл.), ритмова
сопственог тела (куцање срца, дисање) и објективних оријентира
(пешчани сат, истицање воде кроз малу рупу на конзерви, сагоревање
свеће итд).
-
Способност уочавања и реконструисања временског следа следа
3
