1
Merkur
-Merkur:
(sld. 3.)
Merkur je najmanja, a ujedno i najbliža planeta Suncu i jedna od 8 planeta
u Sunčevom sistemu, čiji orbitalni period traje oko 88 zemaljskih dana. Gledano sa Zemlje,
Merkuru je potrebno skoro 116 dana da napravi jedan puni krug oko svoje orbite. Upravo ova
brzina revolucije Merkura je i bila razlog zbog kojeg je ta planeta dobila ime po starorimskom
bogu trgovine i putovanja i glasniku bogova Merkuru. Pošto Merkurova orbita leži u ravni sa
orbitom Zemlje (kao što je slučaj i sa Venerom), ova planeta je vidljiva na zemljinom nebu
tokom ranog jutra i uveče, ali ne i tokom ponoći. Prva svemirska letelica koja se približila
Merkuru bila je Mariner 10 tokom sedamdesetih godina 20. veka. Ona je tokom tri „susreta“
snimila oko 45% površine planete. Nova sonda
MESSENGER,
lansirana u avgustu 2004, u
orbitu Merkura ušla je u martu 2011. i tokom naredne dve godine uspela je da snimi
celokupnu površinu ove planete.
-Fizičke karakteristike i unutrašnja struktura:
(sld. 4.)
Merkur je najmanja od 4 terestričke planete u Sunčevom
sistemu čiji ekvatorijalni radijus iznosi 2.439,7 km. Sa gustinom od 5,427 gr/cm³ Merkur je
druga najkompaktnija planeta u Sunčevom sistemu, sa gustinom nešto manjom od Zemljine
(5,515 gr/cm³). Na osnovu geoloških istraživanja procenjeno je da Merkurovo jezgro ima udio
od oko 42% u celokupnoj zapremini planeta (Zemljino jezgro čini 17%). Radijus jezgra je oko
1.800 km i ono je okruženo mantijom čija debljina varira između 500 i 700 km. Iako se ranije
smatralo da je jezgro ove planete u polučvrstom stanju, rezultati nekih istraživanja iz 2007.
navode na zaključak da bi ono moglo biti u tečnom stanju. Na osnovu podataka dobijenih
tokom istraživačke misije Mariner 10 ali i teleskopskih posmatranja sa Zemlje, litosfera
Merkura verovatno ima debljinu između 100 i 300 km. Jedna od karakteristika površine
Merkura je i prisustvo brojnih grebena koji se protežu u dužinu i do nekoliko stotina
kilometara. Pretpostavlja se da su nastali kao posledica kontrakcija magme prilikom procesa
hlađenja jezgra i mantla u trenucima kada je na površini planete već bila formirana tanka
očvrsla kora.
-Površinska geologija:
(sld. 5.)
Povšina Merkura je najsličnija površini Meseca, i prekrivena je brojnim udarnim
kraterima i basenima, što navodi na zaključak da je ova planeta u geološkoj fazi mirovanja
milionima godina. Tlo Merkura je razmrvljeno usled udara meteorita i erozije tla zbog naglih
dnevnih varijacija temperature. Celokupna znanja o geologiji i geomorfologiji Merkura
zasnovana su za sada jedino na istraživanjima svemirske sonde Mariner 10 iz 1975. i
na teleskopskim snimcima sa Zemlje. Zbog svega toga, Merkur je još uvek najzagonentniji
među unutrašnjim planetima Sunčevog sistema, a analiza novih podataka sa
sonde MESSENGER će umnogome pomoći boljem razumevanju fizičkih procesa na ovoj
planeti.
Na osnovu različitih vrednosti albeda na površini, moguće je prostim teleskopskim
osmatranjima istraživati karakteristike reljefa Merkura. Osnovni oblici reljefa na Merkuru su
2
naborani grebeni nazvani dorsum, visoravni „mesečevog tipa“, planinski lanci, baseni,
kanjoni i doline.
Geomorfološke formacije na površini Merkura imenuju se u skladu sa međunarodnim
pravilima o istraživanju svemira. Krateri obično nose imena po velikim umetnicima,
slikarima, književnicima i muzičarima, dok grebeni dobijaju imena po istaknutim naučnicima
koji su se tokom karijere bavili proučavanjem ove planete. Depresije ili
fose
(lat.
fossa
)
obično nose imena po arhitektonskim objektima, dok se planine (ili montes) imenuju u skladu
sa varijacijama reči
vrelina
na raznim jezicima. Ravnice (lat.
planitiae
) predstavljaju verzije
imena bogaMerkura na raznim jezicima. Doline (lat.
vallis
) imenuju se po opservatorijama na
Zemlji.
Merkur je bio pod snažnim udarima kometa i asteroida tokom i neposredno po
formiranju, pre oko 4,6 milijardi godina, a sam proces bombardovanja (poznat i kao
Lunarna
kataklizma
) završio se pre oko 3,8 milijardi godina (nije isključeno i da se proces
bombardovanja odvijao u više faza). U tom periodu formirana je većina ogromnih kratera, a
udarima je bila zahvaćena cela površina planeta. Zbog nepostojanja atmosfere koja bi
usporila, a samim tim i ublažila te udare, površina planete je bila izložena direktnim i
najrazornijim udarima. U vreme najaktivnije faze formiranja udarnih kratera dešavala se i
intenzivna vulkanska aktivnost, a iz tog perioda potiču i naslage magme na dnubasena
Kaloris (lat.
Planitia Caloris
) i prostrane bazaltne ravnice u vidu glatkih ploča.
Na osnovu snimaka površine Merkura koje je u oktobru 2008. napravila sonda -
{MESSENGER}- uočljivo je da je površina Merkura mnogo heterogenija nego što se to ranije
mislilo, i da je znatno složenija nego što je to slučaj sa površinama Meseca ili Marsa koje sa
Merkurom dele sličnu geologiju.
-Magnetno polje i magnetosfera:
(sld. 6.)
Iako je Merkur planeta relativno malih dimenzija i veoma spore rotacije (od 59 dana),
njegovo magnetno polje je dosta značajno i ima globalni karakter. Prema podacima sa
sonde Mariner 10, magnetno polje Merkura ima jačinu od tek 1,1% jačine magnetnog polja
Zemlje. Baš kao i na Zemlji, i na Merkuru magnetno polje je dipolarnog karaktera. U odnosu
na zemljine magnetne polove, magnetni polovi Merkura su gotovo u ravni sa osom rotacije
planete Merenjima iz sondi utvrđeno je da su i snaga i obim magnetnog polja Merkura stabilni
i postojani.
Magnetno polje Merkura verovatno je generisano dinamo efektom, na sličan način kao
i na Zemlji (efektom kojim je magnetizovan već stvrdnuti materijal.). Za postojanje ovakvog
dinamo efekta neophodno je tečno jezgo sa visokom koncentracijom rastopljenog gvožđa.
Tečno stanje jezgra i visok stepen cirkulacije elemenata u njemu posledica je jakih plimskih
efekata usled visoke orbitalne ekscentričnosti planete.
Magnetno polje Merkura je ipak dovoljno jako da deflektuje solarne vetrove oko
planete, i na taj način formira pojas magnetosfere, koja je u stanju da zadržava plazmu iz
solarnih vetrova. Upravo zbog ovog svojstva magnetosfere na površini Merkura vladaju
