УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ
ЛОГО
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
ИСТОРИЈА СТАРЕ ГРЧКЕ И СТАРОГ ИСТОКА-
ИСТОРИЈА СТАРОГ ИСТОКА
Тема:
ПОЛИТИЧКЕ, ДРУШТВЕНЕ И КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ
НА ПРОСТОРУ МЕСПОТАМИЈЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ II
МИЛЕНИЈУМА ПРЕ Н.Е.
Ментор: Студент:
Место, јануар, 2021. године
Семинарски рад
4
1. ПОЛИТИЧКЕ, ДРУШТВЕНЕ И КУЛТУРНЕ
ПРИЛИКЕ НА ПРОСТОРУ МЕСПОТАМИЈЕ
У оквиру ове далекоисточне области цветале су високо развијене
урбане културе у трећем и другом миленијуму, концентрисане у јужној средњој Азији
(некадашњи совјетски Туркменистан и Узбекистан), Сеистану и области реке Инда, које
су биле у непосредном, блиском међусобном контакту - што је потврђено тек недавно.
1
Акадски, семитски језик којим се говорило у Месопотамији и за
који се користило клинасто писмо, био је у широкој употреби током другог миленијума
и имао статус linguafranса: египатски и хетитски краљеви су се међусобно редовно
споразумевали на акадском, а Египћани су неке од својих царских послова на Леванту
водили управо на том језику.
2
Главна писма која су се користила у трећем и другом
миленијуму (месопотамски клинопис и египатски хијероглифи) представљала су
сложену мешавину идеограма и слоговних знакова. Током другог миленијума постоје
назнаке да се локално писмо развило на Леванту, користећи по један знак за сваки глас.
3
1.1. Употреба писма и најважније културне вредности
Раширена употреба писама у већини области Блиског истока
подразумева да знатан део богате књижевности и митологије народа овог региона (иако
не све) може бити поново откривен, што се непрестано и догађа. Обимне књижевне везе
у региону и изван њега постале су очигледне, што је променило представе о
јединствености неких класичних текстова.
Велико узбуђење изазвало је, на пример, када је 1872. Џорџ Смит
идентификовао месопотамску причу о потопу, која је у многоме слична оној из Старог
1
А. Курт, Стари Исток од 3000. до 330. године: Први том, Београд 2004 , страна 3.
2
D. Stefanović,
I beše poput ptice u kavezu: studija o istoriji i kulturi Starog istoka,
Beograd 2012, strana 37.
3
А. Курт, Стари Исток од 3000. до 330. године: Први том, поново цитирана, страна 5.
Семинарски рад
5
завета, међу клинастим писмом исписаним плочицама ископаним у асирској престоници
Ниниви.
4
Слика 1: Бронзано доба
Најважније културе за људску исхрану широм регије су жито и јечам, док се грахорица и
детелина узгајају као храна за крупну стоку и теглеће животиње за пољопривреду и војне
потребе (волове, магарце, а почев од 2000. године п.н.е. и коње). Време сазревања ових
усева креће се од априла до јула у планинским пределима Ирана и Турске, до фебруара-
маја у области која се често назива „плодним полумесецом“, тј. Месопотамији, Леванту
и Египту. У овом другом случају важно је запазити да се жетва завршава пре лета. Осим
животиња које су држане за посебне намене, овце и козе биле су главна врста стоке.
5
Будући да су одговарајуће површине обрадиве земље ограничене,
сточарство је обично бивало концентрисано на рубу њива са усевима, а количина
пашњака мењала се у зависности од годишњих падавина. Због тога је сточарство на
Блиском истоку традиционално мигрантско, делимично или у потпуности, тј. сточари су
принуђени да од једног до другог годишњег доба премештају стоку на места где има воде
и добрих пашњака. Још једна животиња, која је постала веома значајна, јесте камила,
која се успешно може узгајати у пустињи и омогућава прелажење великих даљина преко
негостољубиве земље.
4
А. Курт, Стари Исток од 3000. до 330. године: Први том, поново цитирана, страна 5.
5
А. Курт, Стари Исток од 3000. до 330. године: Први том, поново цитирана, страна 7.
