ФАКУЛТЕТ ЗА ДИПЛОМАТИЈУ И БЕЗБЕДНОСТ
Б Е О Г Р А Д
МАСТЕР СТУДИЈЕ
ЗАВРШНИ РАД
МЕСТО И УЛОГА ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИХ СЛУЖБИ У
СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ ИЗРАЕЛА
МЕНТОР АУТОР
ПРОФ.ДР АНДРЕЈА САВИЋ АЛЕКСАНДАР ЂЕКИЋ
БЕОГРАД,ЈАНУАР 2015.ГОД.
2
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР..............................................................................................................3.
ТЕОРИЈСКИ И МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР........................................................6.
УВОД..........................................................................................................................13.
ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНА ЗАЈЕДНИЦА ИЗРАЕЛА И СПОЉНА
ПОЛИТИКА ЗЕМЉЕ.............................................................................................18.
ВОЈСКА И ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИ УТИЦАЈ НА СПОЉНУ ПОЛИТИКУ
ИЗРАЕЛА..................................................................................................................55.
КНЕСЕТ И ПАРЛАМЕНТАРНИ АСПЕКТ УТИЦАЈА НА СПОЉНУ
ПОЛИТИКУ И НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ ИЗРАЕЛА…….......….…....76.
ПРАВОСУЂЕ ИЗРАЕЛА КАО ФАКТОР УТИЦАЈА НА СПОЉНУ
ПОЛИТИКУ И НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ ..............................................81.
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА................................................................................88.
ПРИЛОЗИ..................................................................................................................98.
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................102.
4
Понављајући ратови, непрестана непријатељства на нижим нивоима интензитета,
пропали мировни процеси са Палестином и Сиријом, стање „хладног мира“ са
Египтом и Јорданом, су оснажили осећај опсадне опасаности и угрожености државе и
становништва. У реалности свакодневнице, стање у подручјима безбедности и
спољних послова најприближније се описује као стање тајног ратовања, које
циклично ескалира на сваких пар година. Као резултат таквог стања, питање
националне безбедности је не без разлога, постављено на сам врх политичких и
државно-правних приоритета Израела у последњих шест, готово и седам деценија.
Израел је на ове изазове одговрио стварањем и учвршћивањем
непропорционалних одбрамбених капацитета креираних у искључивој намени
предухитрења и спречавања опасности и претњи по националну безбедност, притом
развијајући приступ примиривања у процесу одлучивања о питањима из домена
националне безбедности. Средином осамдесетих година прошлог века, институције
и руководства у систему националне безбедности Израела, придобили су завидну
репутацију у погледу квалитета рада, и истовремено постајући једне од највећих у
светским оквирима. Од тада, овај систем константно расте, како у погледу величине
и софистикације, тако и у погледу комплексности организације. На пољу политичког
одлучивања, Израел још није развио софистиковани процес доношења одлука или
процес одлучивања сразмеран са виталном важношћу питања националне
безбедности за нацију, са квалитетом и величином политичких инструмената који су
притом развијени. Овај процес, иако незавршен и са видним недостацима, имао је
свој допринос у ранијм декадама постојања државе Израел, када су достигнућа
државе на пољима унутрашње и спољне безбедносне политике била на врхунцима
успешности. У данашњици, предметне мањкавости у процесима доношења одлука,
добијају све већу улогу у дијагностификовању слабих и рањивих тачака и
параметара у укупном систему националне безбедности земље и имају врло штетан
утицај на политичке токове одлучивања и способност државе да остварује своје
циљеве у сегменту националне безбедности и спољне политике.
5
Овај рад представља покушај доприноса изучавању политичких,
безбедносних, социолошких и правних фактора који утичу на креирање и
спровођење безбедносне политике Израела, улоге и места обавештајно-
безбедносних служби ове државе које оне имају на вођење спољне политике и
политике безбедности. У реализацији рада кориштени су разноврсни извори, како у
библиографији, тако и у електронској литератури и енциклопедијама. Природа
прикупљене грађе је таква да је сама по себи ближе одредила апсекте теме овог рада
који су детаљније обрађени. Посебан изазов при писању овог рада представљала је
његова формална подела на поглавља. Како су фактори функционисања израелског
система безбедности и спољне политике у изузетној мери испреплетени и
вишеслојни, и повлаче велики број мањих, мада не и мање значајних питања, њихово
смислено уклапање и композиција захтевало је одређене измене у првобитној
концепцији приступа проблему. Надам се да сам у својој намери да осветлим што
већи број аспеката утицаја обавештајно-безбедносних служби на националну
безбедност и спољну политику и успео, иако сам се у писању рада ограничио на свега
неколико главних тема.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Израел, Аман, Мосад, Шабак, Мамад.
7
2.2. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР
2.2.1. Хипотетички ставови о теми
У специфичним и веома сложеним условима, Израел је развијао свој систем
националне безбедности, односно, обавештајно-безбедносне службе као његов
интегрални део, стварајући институције, органе и организације, који као примарни
задатак имају одговор на изазове, ризике и претње националној безбедности земље.
Овако устројен систем, по многим параметрима је различит од било ког другог
система у свету и одликује се бројним специфичностима и карактеристикама које га
издвајају од осталих система и служби у свету. Такође, овај систем, и обавештајно-
безбедносне службе као један од његових виталних сегмената, развијани су и
организовани у посебним условима и њих су у великој мери обликовале и
моделирале посебне околности у којима је настајала држава Израел. Те околности се
огледају у три велика ратна сукоба, већем броју мањих сукоба нижег интензитета,
сталној опасности и изложености терористичким нападима на циљеве у земљи и
иностранству, константним тензијама на границама земље и сложеној позицији
државе у међународним односима и спољним пословима.
Настајући и развијајући се у овим и оваквим околностима, обавештајно-
безбедносне службе Израела, као и други сегменти у систему националне
безбедности, представљају основно упориште за стабилно постојање и
функционисање државе, као и за њено трајање. Ипак, и поред видљивих и
верификованих квалитета ових служби, и система у целини, током последњих пар
деценија приметне су и одређене слабости које у великом делу утичу на стање овог
система и служби, на функционалност и употребљивост, стварајући последице по
укупан безбедносни положај земље. Слабости и мањкавости у систему доношења
одлука, низак ниво координације унутар обавештајно-безбедносне заједнице, али и
изван ње, милитаристички приступ у питањима спољне политике, као и прилично
нејасна и бирократска улога Савета за националну безбедност, неки су од
индикатора проблема с којим се суочавају обавештајно-безбедносне службе и актери
спровођења спољне политике Израела. Ови проблеми утичу на делотворност и
