Sadržaj
1.
Uvod
2
2
.
Metabolizam vode
3
2.1. Fizičko hemijska svojstva, sadržaj i uloga vode u organizmu
3
2.2. Sadržaj i uloga vode u organizmu
4
2.3. Dnevni unos vode
5
2.4. Gubljenje vode iz organizma
6
2.5. Odeljci telesne tečnosti
7
2.6. Merenje zapremine telesnih tečnosti
10
2.7. Unutrašnja razmena vode u organizmu 10
3. Regulacija prometa vode u organizmu
14
4. Poremećaji prometa vode u organizmu
19
4.1. Dehidratacija
20
4.2. Izotonična dehidratacija
22
4. 3. Hipotonična dehidratacija
23
4.4. Hipertonična dehidratacija
25
4.5. Hiperhidratacija
26
4.6. Izotonična hiperhidratacija
27
4.7. Hipertonična hiperhidratacija
27
4.8. Hipotonična hiperhidratacija
29
5
.
Zaključak
31
1. Uvod
Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska formula vode je H
2
O.
Voda u tečnom agregatnom stanju je supstanca bez mirisa, ukusa i boje a temperature
mržnjenja vode je 0°C dok je temperature ključanja 100°C. Čvrsto agregatno stanje se zove
led, a gasovito para.
Ljudsko telo čini 72 posto vode, pri čemu ono stalno unosi i izbacuje nove količine.
Voda je presudna za metabolizam u organizmu, pošto omogućava varenje, ali i čišćenje ćelija
od štetnih materija. Smatra se da bi svakog dana trebalo uneti osam čaša vode, ali to nije
naučno dokazano pošto mnogo ljudi pije jako male količine vode dnevno.
Neadekvatna ravnoteža vode dovodi do manjka ili viška vode u organizmu. Deficit
vode (dehidratacija) češći je kod dece nego kod odraslih. Najčešće se javlja u sklopu
povraćanja, prolliva i visoke temperature. Prema stepenu gubitka vode iz organizma,
razlikujemo tri stupnja dehidratacije. U lakoj dehidrataciji gubitak tečnosti iznosi do 5%
telesne težine, u srednje teškoj od 5 do 10%, a u teškoj preko 10%. Teška dehidratacija je vrlo
ozbiljno stanje koje izaziva poremećaje mnogobrojnih organa i zahteva brzu korekciju.
Nadoknada teškog gubitka tečnosti obavlja se intravenskim, a srednje teškog i lakog oralnim
putem. Hiperhidratacija je stanje suprotno dehidraciji. Ne javlja se kod zdravog organizma jer
bubreg brzo i lako eliminiše višak tečnosti iz organizma, nego isključivo u sklopu nekih
patoloških stanja.
U ovom završnom radu opisani su poremećaji metabolizma vode, pre svega
dehidratacija i hiperhidratacija kao i mehanizmi koji dovode do ovih metaboličkih
poremećaja.
2
Fizičko hemijske osobine vode kao što su tačka ključanja, toplota isparavanja itd.
određuje polarni karakter vode. Voda može da apsorbuje ili otpušta veliku količinu toplote u
odnosu na male promene temperature spoljašnje sredine, pa na ovaj način voda učestvuje i u
termoregulaciji.
Slika 2.
Vodonične veze između molekula
Polarna struktura i visoka dielektrična konstanta molekula vode, omogućuje vodi da
pri rastvaranju elektrolita suzbija intramolekulske kohezione sile u molekulu elektrolitam i
dovodi do disocijacije molekula elektrolita na jone.
Orijentacijom dipola molekula vode oko polarnih makromolekula, kao što su
belančevine, nukleinska kiseline i polisaharidi vrši se njihova hidratacija i omogućuje
međumolekularna interakcija i time se povećava njihova stabilnost i rastvorljivost.
2. 2. SADRŽAJ I ULOGA VODE U ORGANIZMU
Neunošenje vode u organizam mnogo brže dovodi do smrtnog ishoda, nego
neunošenje hrane. Čovek bez hrane može da preživi trideset i više dana a u slučaju
neunošenja vode do smrti dolazi već posle nekoliko dana, čim organizam izgubi 10 do 20 %
od ukupnog volumena telesnih tečnosti.
Količina vode u ljudskom organizmu zavisi od telesne mase, ugojenosti, pola i godina
života. Najveći depoi vode u organizmu nalaze se u mišićnom tkivu i koži, pored krvi i
plazme.Najmanje vode sadrže koštano i masno tkivo.
4
Slika 3.
Količina vode u različitim tkivima (%)
Zbog toga mršave osobe sadrže mnogo veći procenat vode u odnosu na telesnu masu
nego gojazne osobe.Kod odraslih muškaraca voda čini 45 – 75 % telesne mase a kod žena 35
– 65 %.
Sadržaj vode se značajno menja sa uzrastom. Tako na primer u drugom mesecu
fetalnog života embrion sadrži 97 % vode u odnosu na telesnu masu. Kod novorođenčadi
ovaj procenat je 74 – 80 % od ukupne telesne mase.
Za odraslog muškarca teškog 70 kg. izmereno je da se u koži nalazi oko 9 dm
3
vode, u
mišićima 22 dm
3
, koštanom tkivu 2,5 dm
3
, a u masnom 0,7 dm
3
. Organi kao što su srce,
mozak, pluća, bubrezi sadrže visok procenat vode, dok se najmanji procenat nalazi u zubnoj
gleđi.
2. 3. DNEVNI UNOS VODE
Kod zdravih osoba ukupan volume telesne vode je prilično konstantan i u jednom
danu varira manje od 1% telesne mase. Održavanje količine vode u organizmu se postiže
usklađivanje unošenja odnosno gubljenja vode.Voda koja se unosi u organizam potiče iz dva
glavna izvora.
Unosi se u obliku napitaka ili vode u hrani, čime se normalno dodaje 2.100 cm
3
dnevno telesnim tečnostima.
5
Količina tečnosti koja se gubi znojenjem
je veoma promenljiva u zavisnosti od
fizičke aktivnosti i spoljašnje temperature. Količina izlučenog znoja normalna je samo
oko 100 cm
3
dnevno, ali na veoma toplom vremenu ili tokom teškog fizičkog rada,
gubitak vode znojenjem povećava se na 1 do 2 dm
3
/ h. To bi dovelo do naglog
smanjenja telesne tečnosti da se unos vode takođe ne povećava zahvaljujući aktivaciji
mehanizma žeđi.
Gubljenje tečnosti fecesom.
Normalno se fecesom gubi mala količina vode samo 100
cm
3
po danu. To se može povećavati na nekoliko dm
3
/dan kod ljudi sa jakom
dijarejom. Stoga jake dijareje mogu biti opsane po život ako se ne izleče u toku
nekoliko dana.
Gubitak vode bubrezima.
Ostatak vode iz tela gubi se mokraćom koju izlučuju
bubrezi.Postoje višestruki mehanizmi koji regulišu brzinu izlučivanja mokraće. U
stvari, najznačajniji način na koji telo održava ravnotežu između unosa i izdavanja
tečnosti, kao i ravnotežu između unosa i izdavanja većine elektrolita u telu ostvaruje
se kontrolom brzine kojom bubrezi izlučuju ove supstance. Na primer, zapremina
mokraće može se smanjiti do 0,5 dm
3
/ dnevno u dehidrirane osobe ili se povećati na
20 dm
3
/ dnevno kod osoba koje piju velike količine tečnosti. Ove krajnosti odnose se
na većinu elektrolita u telu, kao što su natrijum, hloridi i kalijum. Kod izvesnih osoba,
unos natrijuma može biti svega 20 mmol / danu dok kod drugih može biti 300 do 500
mmol / danu. Zadatak bubrega je da podnese brzinu izlučivanja vode i elektrolita kako
bi precizno odgovarala unosu ovih supstanci kao i da nadoknadi prekomerni gubitak
vode i elektrolita koji se javljaju tokom nekih bolesti.
2. 5.
ODELJCI TELESNE TEČNOSTI
Ukupna telesna tečnost je raspoređena između dva glavna odeljka: ekstracelularne
tečnosti i intracelularne tečnosti. Osim toga, ekstracelularna tečnost se deli na
intersticijumsku tečnost i krvnu plazmu. Postoji još jedan mali odeljak tečnosti koji se naziva
transcelularna tečnost. Ovaj odeljak obuhvata tečnost u sinovijalnom, peritonealnom,
perikardnom i intraokularnom prostoru, kao i cerebrospinalnu tečnost ; obično se smatra
specijalizovanim tipom ekstracelularne tečnosti, mada se u izvesnim slučajevima njen sastav
7
