Универзитет „Џон Незбит”
Факултет за пословну економију, Ваљево
Семинарски рад из предмета Увод у
стратегијски менаџмент
Тема: „МЕТАЛУРГИЈА ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА“
Ментор
:
Студент
:
Проф. др Горан Пузић Илија Ристивојевић
1039/15
4
„МЕТАЛУРГИЈА ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА“
Новембар, 2018.
УВОД
Металургија је уметност и наука о издвајању и сепарацији метала из њихових руда,
односно њихово преобликовање и прерада ради примене. Колевком металургије сматра се
Блиски Исток. Због појављивања у природи у самородном облику, први познати метали били
су: злато, сребро и бакар. Сви метали се могу поделити у две групе: црне и обојене метале.
Црна металургија обухвата добијање сировог гвожђа и челика, њихово
пречишћавање, израду феролегура и легираних челика и одговарајућих полупроизвода, док
обојена металургија, која је и
предмет рада
, обухвата производњу и пречишћавање свих
осталих (негвоздених) метала и одговарајућих полупроизвода.
За разлику од металургије гвожђа, где се за добијање користе руде са високим
садржајем гвожђа, у обојеној металургији нема руда ни приближно сличног садржаја метала.
Руде обојених метала су обично полиметаличне. Све важнији извор за добијање обојених
метала су секундарне сировине (разни индустријски отпаци, троске, пепели, прашине...).
Циљ рада
је да се укаже на значај обојених метала у металургији, њихову примену,
као и проблеме са којима се сусреће металургија обојених метала.
Рад се састоји из два дела.
У првом делу рада
ће бити речи о појму и подели металургије, односно о:
екстрактивној, механичкој и физичкој металургији.
Други, обимнији део рада
, се односи на металургију обојених метала. У том
смислу, указаће се на особине, добијање и најважније минерале бакра, олова, цинка и
алуминијума, као најзначајнијих обојених метала. Такође ће бити приказана студија случаја
ливнице обојених метала „Металург“ Прокупље (у даљем тексту „Металург“).
Метод истраживања
који је коришћен у раду је тзв. метод истраживања „за столом“
(desk research)
, што значи да су коришћене информације које већ постоје негде и које су
прикупљене раније у неку другу сврху.
5
„МЕТАЛУРГИЈА ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА“
Новембар, 2018.
1. ПОЈАМ И ПОДЕЛА МЕТАЛУРГИЈЕ
Металургија
је наука о металима и поступцима за добијање и прераду метала и
њихових једињења из руда, соли и отпадних материјала, а исто тако, и грана индустрије.
Oбухвата рафинацију, производњу легура, уобличавање, оплемењивање, као и проучавање
структуре, састава и особина метала. Разликује се екстрактивна и прерађивачка металургија.
Металургија се може поделити на више начина у зависноти од процеса.
Према
технолошком процесу, металургија се дели на
:
пирометалургију (топљење при високим температурама);
хидрометалургију (извлачење метала из сировина помоћу водених раствора);
електромелатургију (електрометалуршка прерада руде);
електротермичку металургију (црни метали);
електрохемијску металургију (обојени метали).
Најпознатија и најчешћа подела металургије је на
:
црну металургију;
обојену металургију.
1
1.1. ЕКСТРАКТИВНА МЕТАЛУРГИЈА
Први корак у добијању метала у употребљивом облику је ослобађање метала из
његових једињења. Тим подручјем бави се
екстрактивна металургија
. Али, чак и након
топљења, рафинације и легирања, метал је само делимично подесан за коначну употребу.
Отприлике 75% хемијских елеманата на Земљи су метали. Према раширености метала у
Земљиној кори, на првом месту је алуминијум (8,23%), док, на пример, олово, које је врло
важан метал, у Земљиној кори је заступљено око 6.500 пута мање од алуминијума.
Руде (минералне сировине) су главна сировина за добијање метала. Корисни садржај
метала у руди врло је различит, а најмањи, економски искористив садржај, зависан је од
развоја технологије добијања и различит је за разне метале. Тако, на пример, руде гвожђа
1
Белешке:
https://beleske.com/metalurgija/
, (приступљено 02.11.2018.)
7
„МЕТАЛУРГИЈА ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА“
Новембар, 2018.
пре обликовања комада пластичном деформацијом и одвајањем струготине, да
би метал омекшао;
после обликовања комада, да би се уклонила заостала напрезања;
завршно, за постизање коначне чврстоће и тврдоће производа.
3
Спој у машинству
може бити растављиви, или нерастављиви спој.
Растављиви
спој
је такав спој који се може раставити без разарања, или оштећења, а затим поново
саставити, док се код
нерастављивог споја
састављени делови не могу раставити без
разарања, или оштећења.
1.2. МЕХАНИЧКА МЕТАЛУРГИЈА
Механичка металургија
се бави обликовањем метала и, притом, за њихово
обликовање користи бројне поступке као што су: ваљање, пресовање, ковање, извлачење,
итд. Понекад, огромне машине, тешке и више тона, дају металним предметима (на пример,
гвозденим шинама, цевима и лимовима) коначан облик.
Ковање
је обрада материјала без одвајања честица, код које се промена облика и
димензија врши ударцима чекића по откивку, који је положен на наковањ. Обрада је чешће у
топлом стању, али може бити и у хладном стању.
Према начину на који се обавља
преобликовање, постоји
:
ручно ковање;
машинско ковање.
Ручно ковање
је поступак преобликовања материјала ударцима ковачког чекића по
откивку. Откивак се загреје у ковачкој ватри до белог сјаја. Онда се ковачким клештима вади
из ватре и полаже на наковањ. Откивак полако мења облик и димензије под ударцима
чекића. Тачност димензија, облика, квалитета производа и количина зависе искључиво од
прецизности и искуства ковача.
Машинско ковање
је модернији начин ковања, који омогућава ковање од најмањих
откивака до изузетно великих (до 580 тона). Димензије откивка зависе само од величине
3
Белешке:
https://beleske.com/metalurgija/
, (приступљено 02.11.2018.)
