VISOKA POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU
CILJEVI I METODE OPLEMENJIVANJA VIŠNJE
SEMINARSKI RAD
MENTOR
STUDENT
Prof.Dragoslav Cvetković
Jelena Mitrović RS 288/13
Prokuplje,juni 2014.godine
Seminarski rad
4
2.Teorijski deo
2.1 MESTO VIŠNJE U SISTEMATIZACIJI BILJA
ODELJAK: ANGIOSPERMAE ( skrivenosemenjače)
KLASA:
DIKOTYLEDONES (dikotile)
POTKLASA: ROSIDAE (ruže)
NADRED: ROSALES (ruže)
FAMILIJA: ROSACEAE (ruže)
POTFAMILIJA: PRUNOIDAE ( koštičavo voće)
ROD: PRUNUS L. (šljiva i srodnici)
PODROD: CERASUS
VRSTA: PRUNUS CERASUS ( obična višnja)
Postoje 16 rodova višnje. Za oplemenjivanje je korišćeno 8 vrsta.
OBIČNA VIŠNJA (Prunus cerasus L.)
Obična višnja nalazi se u divljem stanju. Drvo joj je relativno nisko (oko 3 do 6 m).Kruna je
okrugla sa tankim granama,vrlo često bez izražene vođice.Kora je crvenkasta pokrivena
pepeljastim epidermisom.Plod je sitan ,mnogobrojan,okruglast ili sas strane malo spljošten sa
nejasnom brazdicom,boje je svetle do tamnocrvene.Sok ploda je bezbojan ili obojen,po ukusu je
kiseo.Žukovski (1950) i Venjaminov (1954) smatraju da je obična višnja (Prunus serasus L.)
nastala ukrštanjem Divlje trešnje (C.avium L.) sa Stepskom višnjom (P.fruticosa pail).Od obične
višnje su poreklom skoro sve plemenite sorte višnje koje se gaje radi ploda.
STEPSKA VIŠNJA (Prunus futicosa pail.)
Stepska višnja je druga po važnosti vrsta iz koje su proizišle mnoge kulturne sorte višanja.Potiče
iz bliskoistočnog centra.Rasprostranjena je u Evropi,Maloj Aziji,Kavkazu i Zapadnom
Sibiru.Plod je sitniji, nejednake boje,kiseo,a koštica šiljata na obe strane. Ima dobru osobinu što
je otporna prema suši i zimskim mrazevima( do – 50
℃
) ,rano prorodi i dobro rađa,zato je
interesantna u oplemenjivanju.
