1 ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА
1.1
Увод
Под појмом техничка дијагностика подразумева се научно-техничка дисциплина којој
припадају теорија, методе и средства за препознавање стања техничких система у
условима ограничених информација и која препознаје стање техничких система у
експлоатацији, а самим тим се може ефикасно користити за идентификацију специфичних
опасности. Техничка дијагностика је релативно млада научно-техничка дисциплина и на
њен развој пресудно утиче увођење нових концепција одржавања.
1.2
Техничка дијагностика, циљ, методе
Основни циљ техничке дијагностике је да се открије и спречи потенцијални отказ
техничких система. То се постиже мерењем карактеристичних, односно дијагностичких
параметара и на основу одређених критеријума доноси закључак о томе да ли се они
налазе у дозвољеним границама или не. Код техничких система, који су данас у употреби,
најзаступљеније су методе техничке дијагностике засноване на:
1. Мерењу и анализи вибрација,
2. Праћењу термичког стања и
3. Анализи продуката хабања у уљу за подмазивање.
Област безбедности и здравља на раду је веома актуелна, како у свету тако и код нас. Све
већа пажња се усмерава ка обезбеђивању услова за безбедан рад и смањењу фактора који
угрожавају здравље радника. У савременом свету потреба за сталним усавршавањем
производње смањује безбедност запослених. Због тога, потреба за овом облашћу је све
неопходнија. Велики проблем процене ризика а самим тим и идентификације опасности и
штетности на радним местима је то што се процена у неким случајевима базира на
субјективним анализама лица које је задужено за тај посао. Да би процена ризика била
прецизна и касније употребљива морају се употребити методе за идентификацију
опасности које се базирају на објективним резултатима искључујући људска чула.
Техничка дијагностика и њене методе дају одговор на ове проблеме. Коришћењем
1
унапред дефинисаних опасности које се могу јавити на радном месту, у овом раду је
објашњена идентификација тих опасности коришћењем техничке дијагностике. Кроз
примере из праксе директно се показује краткорочна и дугорочна штета коју изазива
некоришћење метода техничке дијагностике у циљу идентификације опасности и
штетности.
2 СУБЈЕКТИВНИ ПОСТУПЦИ ТЕХНИЧКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ
1. испитивање (контрола) шума
2. визуелна испитивања (контроле)
3. испитивање (контрола) мириса
4. остали поступци (општи, локални, специјални, лабараторијски итд)
2.1
Испитивање (контрола) шума
Субјективно испитивање звука је једно од најстаријих дијагностичких поступака.
Стварање звука при раду једног техничког система је непријатна појава. Самим тим звук
представља добар и квалитетан показатељ стања једног техничког система. Често
акустичке осцилације и вибрације наступају истовремено. Како настају? Као облик
механичких покретних делова машине (техничког система). Звучне осцилације се могу
констатовати ухом, а вибрације додиром машине. Овакви облици осцилација носе велики
садржај информација о стању једног техничког система (машине) и могу послужити за
доношење субјективне оцене о стању. Осцилације се узимају као оцена стања клизних
улежиштења, зглобних осовина, пнеуматских система итд. (долази се до утврђивања
коаксијалности, повећаног зазора, незаптивености и сл.. Уређаји: технички електронски
стетоскопи (шумови су често нечујни за људско ухо).
Стетоскоп је веома осетљив технички уређај за ослушкивање техничких система и
његових делова. Нечујни и веома тихи звуци, који дефинишу одређену аномалију у
систему, се стетоскопом појачавају– тако их је могуће регистровати људским слухом.
Помоћу њега је могуће лоцирати извор шума или буке – отказали лежај или зупчаник, при
истицању гаса из суда под притиском.
2
