METODE I TEHNIKE NAUCNOISTRAZIVACKOG
RADA
Uvod
Postoje metode istraživanja koje nam daju podatke o pojavama, o načinima njihovog
pojavljivanja, o obimu tih pojava, o njihovim svojstvima i delovanjima, ili o vezama između
pojava. Sve su to metode kojima istražujemo pojave u tzv.realnom i objektivnom svetu, u svetu
objektivnih pojava. Međutim, u pojave koje istražuje nauka moramo uvrstiti i one koje pripadaju
subjektivnom pojavnom svetu.To su pojave vezane za čovekova subjektivna stanja, pojave
vezane za ljudsko mišljenje, za njegova uverenja, osećanja i raspoloženja.
Nauka je razvila i odgovarajuće metode istraživanja i takvih pojava, te možemo reći da
postoje i takve metode, koje nam omogućavaju da saznamo šta ljudi misle, kako se osećaju, šta
osećaju, te kako ocenjuju neka stanja i odnose u kojima učestvuju i o kojima razmišljaju.Te
metode daju nam obaveštenje o mišljenjima, u kojima ljudi učestvuju, ili ih posmatraju, ili
ukazuju na njihovu ocenu i namere, u odnosu na određene procese ili pojave, iz čega se može
zaključivati na moguća njihova dejstva. To su metode istraživanja stavova ljudi i one su veoma
važne u nauci, jer ljudski faktor se ne može izlučiti ni iz jedne vrste odnosa prema svetu u kojem
živimo, niti se može događati bilo što, što ulazi u ljudski svet i u horizont ljudskog delovanja, a to
znači ni u polju saznavanja, a da to nema veze sa ljudima, njihovim stavovima i praktičnim
delovanjima. Zbog toga je istraživanje ljudskih stavova i odnosa prema nekim pojavama i
odnosima između ljudi i između ljudi i prirode, veoma bitno za nauku.U svrhu istraživanja tih
stavova razvijene su metode koje omogućavaju da dobijemo takva saznanja, koja nam
omogućavaju uvid u ljudske stavove i odnos ljudi prema nekim pojavama i uopšte odnosima i
namerama ljudi. Među najvažnije metode, koje upotrebljavamo u svrhu postizanja saznanja o
stavovima ljudi, su metode posmatranja i samoposmatranja,metode intervjua, ankete i upitnika.
U ovom radu ćemo videti kakve nam informacije i saznanja može pružiti upotreba metoda
ankete.
1. Metoda ankete
Metoda anketiranja je postupak kojim se na temelju anketnog upitnika istražuju i
prikupljaju podaci, informacije, stavovi i mišljenja o predmetu istraživanja. Anketaj e metoda za
dobijanje informacija o mišljenju i stavovima ljudi, koja se najčešće koristi u javnom životu, ali
koja u osnovi ima naučnu intenciju da se dobiju saznanja o stavovima šire populacije.
Anketa je poseban oblik ne eksperimentalnog istraživanja koje kao osnovni izvor
podataka koristi osobni iskaz o mišljenjima, uverenjima, stavovima i ponašanju, pribavljen
odgovarajućim nizom standardiziranih pitanja. Anketa je metod koji koristi anketni upitnik za
prikupljanje podataka koji trebaju nadalje biti analizirani uz korištenje različitih analitičkih
metoda. ''Anketa predstavlja najrašireniju metodu prikupljanja podataka, a od sredine 19. veka pa
do današnjih dana prošla je dug razvojni put, tokom kojeg je njena vrednost bila osporavana.
Razlog tome je pojava velikog broja raznih pseudoanketa koje kompromitiraju naučnu vrednost
te metode.''
Prvo načelo ankete sastoji se u stavu da se njom mogu dobiti mišljenja o malom broju
pitanja, koja interesuju veće skupine ljudi, ili cele populacije nekog društva. To znači da je anketa
koncentrisana na površne i kratkoročnije stavove opšteg karaktera oceni mišljenja o nekom
pitanju, koje je u fokusu neke određene populacije u momentu ispitivanji nekog aktuelnog stanja.
Ponekad je vrlo teško ili nemoguće opažati ponašanje ljudi ili saznati njihovo neposredno
doživljavanje u nekim situacijama, npr. u trenutku koji je prethodio saobraćajnoj nesreći. U
takvim primerima možemo se poslužiti anketnim ispitivanjem.Njime se koristimo i onda kada
želimo saznati mišljenja ljudi o raznim političkimi socijalnim pitanjima. Anketa traži, pre svega,
precizno određenje populacije koja se ispituje, zatim jednostavna, jasna, nedvosmislena i
nesugestivna pitanja, i to mali broj tih pitanja. Pitanja se mogu postaviti pismeno, pomoću
otisnutog upitnika, ili usmeno, putem intervjua. Anketa traži da se ispitivanje provede u jednom
kratkom vremenskom periodu, jer je funkcija mišljenja nešto što teče i anketa može biti anti
datirana, ako je njeno provođenje sporo.Ova je metoda pouzdana u tolikoj meri u kolikoj su meri
podataka i informacija o stavovima i mišljenjima ispitanika.U širem smislu anketa je svako
prikupljanje podataka i informacija uz pomoć postavljenih pitanja. Potrebno je naglasiti da u
znanstvenom istraživanju, anketa nije samo postavljanje pitanja i na njih traženje odgovora, već
je anketa, pre svega, postavljanje određenih pitanja određenoj i odabranoj vrsti i broju ljudi, na
tačno isplaniran način sa svrhom i ciljem, a cilj je dobiti što više istinitih odgovora, odnosno
podataka i informacija o predmetu istraživanja. Pitanja se mogu postavljati na različite načine i o
različitim temama, pa u tom smislu razlikujemo:
•
Anketu u užem smislu je pismeno prikupljanje podataka i informacija o stavovima i
mišljenjima na reprezentativnom uzorku ispitanika uz pomoć upitnika.
•
Intervju - to je vrsta ankete u kojoj se usmeno postavljaju pitanja i daju odgovori.
•
Testove - to je specifična vrsta ankete u kojoj se uz pomoć posebno konstruisanih pitanja
prikupljaju podaci i informacije o znanju, sposobnostima i interesima ispitanika.
2.1. On – line ankete
On – line anketa je anketa koja se sastoji od jednog ili manjeg broja pitanja, postavlja se
na internet stranice pored drugih sadržaja i ispunjava prema navođenju ispitanika sa ciljem da se
u kratkom vremenu ispita mišljenje javnosti (ili nekog njenog dela) o određenoj temi. Pitanja su
jednostavna, kratka, jasna i sa ponuđenim odgovorima.
2.2. Web ankete
Web ankete -mogu sadržavati kompleksna logična pitanja, grananja te rotaciju i slučajan
odabir pitanja, može se postići poseban nivo interakcije sa ispitanikom, postoje brojne
komercijalne, ali i besplatne aplikacije za generisanje složenih anketnih upitnika.
Slika 1: PrimerWeb ankete
2.3. Е – mailankete
E – mail ankete -funkcionišu putem e – pošte, anketa se direktno šalje ispitaniku putem
email adrese, a posebna aplikacija obrađuje pristigle ispunjene ankete, manjkavost je
nemogućnost interakcije sa ispitanikom.
2.4. Елементи добрих веб анкета
Elementi dobrih veb anketa:
-kreirati zaklon dobrodošlice,
-posebnu pažnju usmeriti na prvo pitanje. Prvo pitanje je najveći generator odustajanja
ispitanika,
-format pitanja treba biti sličan formatu papirnih upitnika,
-prilagoditi dužinu i format teksta pojedinog pitanja ograničenjima veb preglednika,
anketiranja. Anketar kontaktira ispitanike na ulici i ukoliko odgovaraju unapred definisanoj kvoti
ispitanici se intervjuišu u CAPI centru. Za svako CAPI istraživanje programira se sistem koji
sadrži strukturirani upitnik istraživanja. Na temelju programskog sistema računar prilikom
anketiranja određuje sledeće pitanje na temelju poslednjeg ispitanikovog odgovora. Time se
osigurava potpuna kontrola rada anketara i eleminiše mogućnost izostavljanja pitanja prilikom
anketiranja.
Prednosti CAPI metode su:
•
mogućnost direktnog isprobavanja proizvoda/posmatranja reklamne
poruke/testiranja,
•
istovremeni unos i kontrola podataka,
•
kontrola rada anketara,
•
niži troškovi,
•
osobni kontakt omogućava anketarima da ispitanicima objasne eventualne
nejasnoće,
•
standardizacija upitnika,
•
pouzdana kontrola uzorka.
2.7. Poštanska anketa
Poštanska anketa je kvantitativna metoda istraživanja tržišta kod koje se ispitanicima
putem pošte šalje upitnik.Nakon što popune ankete ispitanici ih vraćaju u agenciju poštanskim
putem. U upitniku se pored standardnih anketnih pitanja nalaze i detaljni uputi o načinu
popunjavanja ankete, razlozima anketiranja i garantuje potpuna anonimnost ispitanicima, te
koverta sa poštanskom markom za povratak popunjenje ankete.
Prednosti poštanske ankete:
• mogućnost sprovođenja dužih upitnika,
• ekonomična, brza i razmerno jeftina - ako ne zahteva više ponavljanja,
