Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje
vaspitača i trenera u Subotici
SEMINARSKI RAD
Tema : Metode psihološke
pripreme
PSIHOLOŠKA PRIPREMA
Mentor :
Student:
Dr Jasmina Knežević Spec. Kristijan Vlahović
Br. indexa 84/11
Subotica,decembar 2015. god.
Sadržaj
1. Uvod………………………………………………………………………………..….3
2. Cilj rada………….…………………………………………………………………….3
3. Metod rada…………………………………………………………………………….3
4. Psihološka priprema.......................................................................................................4
5. Metode psihološke pripreme..........................................................................................5
6. Mentalni trening............................................................................................................6
6.1
Perfekcionizam izražen u prevelikim očekivanjima……………………………....8
6.2
Pojava sumnje koja dovodi do pada samopouzdanja……………………………..8
6.3
Upliv emocija u izvođenje sportske veštine……………………………………....9
6.4
Pad ili prekomerni porast nivoa aktivacije………………………………………..9
6.5
Prekomerno analiziranje…………………………………………………………10
6.6
Negativne misli…………………………………………………………………..10
7. Autogeni trening..........................................................................................................11
8. Biofidbek trening…………………………………………………………………….12
9. Zaključak......................................................................................................................13
10. Literatura......................................................................................................................14
4. Psihološka priprema
Psihološka priprema je sastavni deo celokupne sportske pripreme sportista. Kao što
sportisti uče tehniku, taktiku, rade na kondicionoj pripremi itd., tako je potrebno da sistematski i
kontinuirano praktikuju i psihičku pripremu. Psihološkom faktoru se neretko olako pristupa, jer
se smatra da će proces selekcije vremenom odvojiti mentalno ’’jake’’ od ostalih i da je to
dovoljno za sportski uspeh. Međutim, u savremenom sportu ništa nije prepušteno slučajnosti, pa
ni psihološki faktor. Kada su sportisti približno sličnog kvaliteta i istog ranga takmičenja, obično
presudi bolja psihološka pripremljenost. Psihološko funkcionisanje sportista nije stvar slučajnosti
ili loše sreće koja se okrivljuje kada se dogodi neuspeh, već faktor koji je podložan sistematskom
treniranju i konstantnom usavršavanju i može se staviti pod kontrolu samog sportiste.
U skladu sa individualnim karakteristikama konkretnog sportiste, uz stručnu procenu
sportskog psihologa, sačinjava se plan psihološke pripreme. Psihološka priprema može da ima
različite ciljeve. Može da bude usmerena na dugoročan razvoj mentalnih veština neophodnih za
uspeh u sportu, pripremu za predstojeću sezonu, pripremu za sasvim konkretno takmičenje itd.
U slučaju mlađih kategorija sportista, trener je ključan ’’instrument’’ psihološke pripreme
koji uz konsultaciju sa sportskim psihologom ’’podešava’’ svoj pristup deci i mladim
sportistima tako da se njihov psihološki i sportski razvoj odvija na najoptimalniji i najpozitivniji
način.
