1
Fakultet ...
Univerzitet ...
METODE TRANZICIJE
Seminarski rad iz predmeta ...
Profesor:
Student:
Ime i prezime
Luka Samailovic (xxx/xx)
Kragujevac, 2021.god.
4
Kada su se sagledale sve prednosti procesa privatizacije. Vlada Republike Srpske
početkom 1998. godine donosi odluke da se mora bezuslovno krenuti u proces transformacije
privrednog sistema, a samim tim i vlasničke transformacije. Posebna otežavajuća činjenica za
privredu RS je bila da je proizvodnja, posebno u velikim sistemima. gotovo zamrla i da je deo
privrednih kapaciteta u ratu uništen. Poslovanje preduzeća je opterećeno velikim kreditnim
obavezama, tehnički i funkcionalno zastarelom opremom i nedovoljno stručnim kadrom za tržišnu
privredu.
Na drugoj strani, međunarodna zajednica za bilo kakvu pomoć, oporavak ili saradnju je
vezivala za privatizaciju, odnosno za kontakt u pregovorima sa identifikovanim vlasnicima.
Polazna osnova privatizacije bila je - da se mora izvršiti transformacija državnog kapitala u
privatni akcionarski kapital.
Za uspešnost provođenja procesa trebalo je tačno definisati koncept strategije, koji se
sastojao od sledećih elemenata;
ciljevi privatizacije,
principi privatizacije,
legalnost procesa,
objekti privatizacije i transformacija preduzeća.
raspodela deonica - državnog kapitala.
kupci u procesu i upotreba vaučera.
investicioni fondovi.
tržište kapitala,
obrazovanje javnosti i stručnih kadrova u preduzećima,
institucija za sprovođenje privatizacije.
kadrovska podrška privatizacije,
organizaciona struktura.
5
2. CILJ IZUČAVANJA TRANZICIJE
Tranzicija, kao karika međunarodne ekonomije, podrazumeva da se u svetskoj privredi i
međunarodnoj ekonomiji stalno vrše dinamične promene, u cilju napretka zemalja. Te promene se
vrše i u najrazvijenijim zemljama (privatizacija, jačanje tržišnih elemenata, postizanje i povećanje
konkurentnosti).
Ovde se izučava pravi preokret odnosno tranzicija bivših socijalističkih zemalja i njihov
povratak u kapitalizam kroz uvođenje tržišne (umesto planske) privrede, pretvaranje društvene i
državne u privatnu svolinu, te stvaranje uslova za makro, a paralelno i mikro privrednu
stabilizaciju, radi postizanja trajnog razvoja demokratije i privredne konkurentnosti.
Drugu polovinu XX veka obeležila su dva paralelna procesa:
•
Globalizacija 80-tih godina dvadesetog veka, i
•
Tranzicija 90-tih godina dvadesetog veka.[1]
Osnovne karakteristike političkog ambijenta u kome funkcioniše savremeni svet su
sledeće, izmenjena je politička karta sveta i umesto dva, međusobno ideološki i vojno
konfrontirana bloka, dominira samo jedan pakt, NATO savez. Raspadom socijalizma, podela
zemalja na kapitalističke i socijalističke, ustupila je mesto podeli na razvijene zemlje, zemlje u
tranziciji i nerazvijene zemlje.
U ekonomskom smislu okruženje karakterišu tri bitne činjenice i to:
•
reafirmacija tržišta i tržišno regulisanje ekonomskih aktivnosti;
•
pobeda neoliberalne nad kejnzijanskom ekonomijom (Vašingtonski konsensus), a koja se
sastoji u tržišnoj privredi, niskoj inflaciji, politici zdravog novca, politici smanjenja poreza
i socijalnih transfera i deregulaciji ekonomskog života;
•
internacionalizacija (globalizacija) ekonomskih aktivnosti zasnovana na novim
tehnologijama i ekspanziji transnacionalnih korporacija;
