-
1
-

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Катедра за управљање пројектима у грађевинарству

Предмет:

ТЕХНОЛОГИЈА ГРАЂЕЊА

СЕМИНАРСКИ РАД:

МЕТОДЕ УНАПРЕЂЕЊА ЕНЕРГЕТСКЕ

ЕФИКАСНОСТИ СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА

Предметни наставници:

Студент:

доц. др Драган Аризановић, дипл.грађ.инж.

Никола Росић

доц. др Предраг Петронијевић, дипл.грађ.инж.

265/12

Асистент: Ана Николић, дипл.грађ.инж.

29.11.2015. године

-
2
-

Садржај:

1. Увод.......................................................................................................................................3

1.1. Енергетска ефикасност у зградарству.....................................................................3

1.2. Предмет и циљеви истраживања.................................................................................7

Врсте и извори енергије....................................................................................................9

2.1. Енергетски биланс зграде......................................................................................11
2.2.Анализа укупних енергетских потреба зграде...................................................13

2.3.Термичка заштита зграда.......................................................................................15

2.4. Енергетско стање и потенцијал постојећих зграда у односу на период

градње.....................................................................................................................................16
3. Препоруке за пројектовање и градњу .......................................................................18
4. Прозори, стаклене површине и врата .......................................................................22
5. Избор локације, оријентација објекта, утицај микроклиме и фактор облика....26
6. Закључак...........................................................................................................................28
7.
Литература.........................................................................................................................30

-
4
-

уз енергетску подићи и економска ефикасност.

■ 31%

Слика 1. Графички приказ потрошње енергије у ЕУ

Зграде су највећи појединачни потрошачи енергије, са тенденцијом пораста у

складу са порастом стандарда становништва. У Европској унији се око

41% енергије

троши у

зградарству,

следи

индустрија са уделом од 31%,

а на трећем месту налази

се

саобраћај (28%).

Поред тога, зграде су и велики загађивачи животне средине, јер

такав тренд доводи до повећања потрошње енергије и емисије угљен-диоксида. Управо
зато, енергетска ефикасност у зградарству јесте област која има највећи потенцијал за
смањење потрошње енергије. Успостављање механизама који ће да обезбеде трајно
смањење потрошње енергије у новим зградама (нови начини пројектовања; коришћење
нових материјала) и правилно реконструисање постојећих зграда, јесте главни циљ
енергетске ефикасности у зградарству.

Република Србија је данас суочена са великим проблемима везаним за енергију:

недостатак енергије и несигурност у снабдевању енергијом, сталан раст цена енергије и
енергената, сталан раст потрошње како топлотне енергије за грејање објеката, тако и
енергије за хлађење, посебно растом стандарда и масовним увођењем климатизације у
зграде.Структура потрошње топлотне енергије за грејање:



Даљинско грејање -14%



Локалне котларнице -12%



Електрична енергија -14%



Природан гас -10%



Чвста горива у локалним пећима -10%

Анализе и студије енергетике градова у Србији су показале да само у топлотне

сврхе (грејање, климатизација, припрема топле санитарне воде) код нас одлази чак 50%
укупних потреба за енергијом, обухватајући све објекте, како стамбене, тако јавне и
индустријске. При томе се највећи део енергије користи за грејање, чија потрошња
значајно зависи од самог грађевинског објекта, од термичких особина његовог
омотача, заправо од материјала зидова, врсте прозора и заптивености свих отвора у
фасадама зграде. Уз потрошњу у топлотне сврхе, објекти користе електричну енергију
за осветљење, и то често и у дневним периодима, опет зависно од самог грађевинског
објекта, његове геометрије, али пре свега, од величине и карактеристика
транспарентних елемената у фасадама.

За анализе потреба за енергијом за грејање грађевинских објеката меродавна је

пројектна вредност специфичне инсталисане снаге. У нашим зградама она је за

-
5
-

данашње енергетске и еколошке захтеве изузетно велика. У објектима зиданим до
1945. године инсталисана снага грејних система је око 200 W/м

, а у зградама

саграђеним после 1960. године око 145 W/м

, што значи да пројектована потрошња за

грејање (без топле санитарне воде) износи преко 200 kWh/m

у просечној години, и то

под идеалним условима одржавања грејних инсталација и функционисања регулације
као   и   задовољавајућој   заптивености   зграде.   У   пракси,   имајући   у   виду   кваиитет
регулације   и   одржавања   инсталација   и   саме   зграде,   степен   корисности   котлова   у
реалним   условима   одржавања   и   кваиитет   изолације   грејних   цевовода,   просечна
потрошња   у   зградама   прикљученим   на   даљинско   грејање   је   око   400   kWh/m

, а у

зградама са сопственом котларницом на угаљ или лож-уље је процењена да износи и
преко тога.

У средње-европским земљама, са климатским условима сличним или нешто

оштријим од наших, данас се граде објекти са годишњом потрошњом енергије за
грејање, топлу воду, климатизацију и осветљење мањом од 100 kWh/m

, а у огледним

објектима у Енглеској и Немачкој постигнуто је и мање од 50 kWh/m

. Слична

смањења се постижу и у потрошњи електричне енергије за осветљење, где се посебно
за јавне објекте, налази оптимум између природног осветљавања кроз провидне
елементе у омотачу зграде, њиховог отпора пролазу топлоте и пропустљивости
сунчевог зрачења.

Преме

„Правилнику о о енергетској ефикасности зграда

“ сл. Гласник

Републике Србије 06/2011 од

19. 08. 2011.године

уводи се обавеза смањења потребне

и енергије за грејање стамбених и нестамбених зграда.

Ради праћења и контроле годишње потрошнје топлотне енергије по m²

површине зграде за све нове зграде уводи се обавеза израе „

Елабората о енергетској

ефикасности

“ као услов за добијање одобрења за градњу (грађевинске дозволе). Услов

за добијање

употребне дозволе је израда Енергетског пасоша

Према исто правилнику све зграде подељене су у 7 енергетских разреда обзиром

на потрошњу топлотне енергије (кWh/m²) где су енергетски разреди означени словним
ознакама A; B.....G.

Све

нове зграде

морају бити пројектоване и урађене у енергетском разреду

минимално „C“

што значи да им је годишња потрошња финалне енергије ограничена

на 55 кWh/m² за управне и пословне зграде до 100 кWh/m² за зграде намењене
здравству и социјалној заштити.
На свим зградама где се врши реконструкција и доградња енергетскиразред се мора
побољшати за минимално 1.

-
7
-

1.2. Предмет и циљеви истраживања

Истраживање је значајно из разлога што се Република Србија налази у процесу

усклађивања сопственог законодавства са ЕУ легислативом у овој области.

У наредном

периоду очекује се усвајање Правилника о обавези енергетских пасоша објеката (слика
2), који ће омогућити ефикасну примену свих захтева који су везани за област
енергетске сертификације објеката.

Истиче се да је управљање енергетским потребама изузетно важан алат који

омогућује   ЕУ   да   утиче   на   глобално   тржиште   енергије,   а   тиме   и   на   сигурност
снабдевања   енергијом   у   средњорочном   и   дугорочном   смислу.   Наглашава   се   да   су
претходне   директиве   донеле   одређене   позитивне   помаке,   али   да   је   потребан
комплементаран   законски   инструмент   за   дефинисање   конкретнијих   акција   у   циљу
искоришћења   великог   нереализованог   потенцијала   за   уштеде   енергије   и   смањења
великих разлика у резултатима држава чланица.

За сектор зградарства треба нагласити три битне ЕУ Директиве које се односе на

подручје термичке заштите, уштеде енергије и заштите животне средине:

•

Директива 89/106/ЕЕЦ о усклађивању законских и административних прописа

држава чланица о грађевинским производима /Council Directive 89/106/EEC of 21
December 1988 on the approximation of laws, regulations and administrative provisions of
the Member States relating to construction products (Official Journal L40/12of1989-02-11),

•

Директива 93/76/ЕЕЦ о ограничавању емисија штетних гасова кроз повећање

енергетске ефикасностi /Council Directive 93/76/EEC of 13 September 1993 to limit
carbon dioxide emissions by improving epegdu efficiency (SAVE) (Official Journal L 237 ,
22/09/1993),

•

Директива 2002/91/ЕС о енергетским карактеристикама зграда /Directive 2002/91/EC

of the European Parliament and of the Council of 16 December 2002 on the epegdu
performance of buildings (Official Journal L 001,04/01/2003).

Мере за даље побољшање енергетских карактеристика зграда треба да узму у обзир

климатске и локалне услове као и услове унутрашње средине и трошковну ефикасност

Директива 2002/91/ЕЦ Европског парламента и Савета за енергетску ефикасност

зграда   (Директива   о   енергетским   карактеристикама   зграда,  EPBD)   [11],   усвојена   је
16.12.2002.   после   живе   дискусије   на   свим   нивоима   и   уз   широку   подршку   држава
чланица и Европског парламента, а ступила је на снагу 4.1.2003. Она се сматра веома
важном законодавном компонентом активности Европске уније у области енергетске
ефикасности, које су осмишљене с циљем испуњавања обавеза преузетих Протоколом
из

Кјота

и одговара на питања покренута у скоријим расправама у Зеленој књизи о

сигурности снабдевања енергијом.

Директивом се успоставља општи оквир за поступке прорачуна. Интегрални

приступ различитим енергетским параметрима унутар зграде, што захтева Директива
2002/91/EC, омогућава дефинисање јединствених показатеља енергетских
карактеристика зграде, те заједничку методологију и терминологију на нивоу ЕУ. На
тај се начин постиже одређени ниво хармонизације чиме се олакшава постизање
основних заједничких циљева: повећање потенцијала енергетских уштеда и смањења
емисије CO

у зградарству ЕУ.