UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Seminarski rad iz Menadžmenta tehnologije i razvoja

Metode za izvodjenje procena iz grupa:

Uporedjivanje Delfi metode i Metode za predvidjanje trzista

Profesor: Student: Biljana Pavlovi ć 657/06

Maja Levi-Jaksić

Sanja Marinković

Sadržaj

Uvod................................................................................................................... 3

1. Kako je Delfi metoda korišćena...................................................................4

2. Kako Delfi metoda može biti korišćena.......................................................5

3. Sprovođenje, varijacije i primena Delfi metode...........................................6

4. Kategorije predviđanja na tržištu..................................................................8

5. Delfi metoda naspram predviđanja tržišta....................................................10

Zaključak............................................................................................................12

Literatura.............................................................................................................13

1. Kako je Delfi metoda korišćena

Pre svega, delfi metoda jedna je od najrasprostranjenijih metoda intuitivnog

predviđanja.   Značajnu   ulogu   igra   subjektivna   procena   odabranih   stručnjaka   o
pojedinim pitanjima. Nastanak i razvoj delfi metode svedoči o potrebi i nastojanju da
se grupno, zajedničko mišljenje eksperata u najvećoj mogućoj meri što objektivnije
sagleda,   da   se   prevazidju   svi   nedostaci   prisutni   kod   generisanja   mišljenja   i
uspostavljanja   zajedničkog   stava   i   mišljenja   grupe   po   pojedinim   pitanjima   na
otvorenim sastancima grupe.

Procedura Delfi se koristi još od 1950-ih. Da bismo procenili njenu upotrebu,

primenili smo pretragu Gugla za “Delfi i (predviđanje ili procena)“. Ovo je izbacilo
805 jedinstvenih sajtova od ukupno 1.4 miliona, pokazujući da su neki ljudi pokazali
interesovanje.

Koristeći iste ključne reči, primenili smo pretragu na SCI i SCIE da bismo
procenili šta se događa sa korisnicima zainteresovanim za Delfi tokom svih ovih
godina. Pronašli smo ukupno 65 relevantnih predmeta; 1 iz 1960-ih, 8 iz 1970-ih, 3 iz
1980-ih, 21 iz 1990-ih, i 32 u ovoj deceniji.

Kada smo radili pretragu za “Delfi predviđanje” ili “Delfi predviđanje za”,

pronašli smo 42 jedinstvene aplikacije Delfi tehnike. Većina (43%) su bile poslovne
aplikacije. Ovo je obuhvatilo prognoze za:



Argentinski energetski sektor



Širokopojasne konekcije



Prevoz suvog suta



Slobodno vreme u Singapuru



Specijaliteti Irske kuhinje



Cene nafte

Procene u vezi sa tehnologijom su takođe popularne (36%), što uključuje

procene vezane za automobilske GPS sisteme, industrije robotike, inteligentnog
internet, tehnologije u obrazovanju. Konačno, 21% aplikacija u vezi je sa aktuelnim
društvenim temama kao što su “urbana budućnost” Niamana u Britanskoj Kolumbili, i
budućnost pravne delatnosti.

Takođe smo pronašli oko 1000 predmeta koristeći Gugl školsku pretragu za

‘Delfi metodu’ ali i ‘prognoza ILI predviđanje ILI procena’. Ovo takođe govori da je
Delfi metoda siroko korišćena.

2. Kako Delfi metoda može biti korišćena

Delfi može biti korišćena za gotovo svaki vid problema koji zahteva

prognoziranje, procenjivanje ili donošenje odluka, dokle god njegova složenost ili
jednostavnost ne isključuje korišćenje stručnog mišljenja. Ukratko, ona može biti
korišćena da zameni većinu sastanaka koji ne uključuju pregovore ili prodaju.

Pitanje neznanja je veoma bitno. Ako su pojedinci u grupi neinformisani o

temi, upoterba Delfi metode će, kao i kod klasičnih sastanaka, samo dodatno povećati
samopouzdanje njihovog neznanja. Međutim, otkrivanje nejednakosti među
stručnjacima može pomoći donosiocima odluke da obrate pažnju na ovaj problem. Na
primer, u Delfi studiji ekonomskog rasta, verovalo se da pomoć visokog obrazovanja
može biti pozitivan faktor od strane većine učesnika, dok je mala manjina verovala da
je taj faktor negativan. Ovaj problem treba biti rešen konsultovanjem literature pre
nego eksperata.

Ljudi nisu dobri u razmisljanju kroz složene situacije, kao što su one koje

uklučuju višestruke rasmene mišljenja sa ostalima. Grin i Armstrong su pokazali da
bespomoćni stručnjaci nisu sposobni da daju korisnu prognozu o rezultatima
pregovaranja i ostalih konfliktnih situacija. Delfi proces ne može poboljšati prognoze
kada su individualni panelisti nesposobni da obezbede validnu prognozu.

Sa Delfi metodom, stručnjaci su pitani da obezbede razloge za svoje prognoze,

i da daju odgovor na pronoze i opravdanja progoza drugih stručnjaka. Ove informacije
su koristili stručnjaci da preispitaju svoje prognoze i procene. Ovaj način razmišljanja
može biti koristan jedino u slučaju kad učesnici mogu da ponude nove informacije
jedni drugima. Ako se svi oni „dave“ u istom bazenu znanja, čak i jedan izveštaj
stručnjaka bio bi suvišan.

Po našem iskustvu, izveštaj eksperata je privlačan koji su skeptični prema

prognozama iz statističkog modela. Hofman (2007) je uočio da su nalazi njihovog
izveštaja stručnih mišljenja za distribuciju hranom prenosivih bolesti u Sjedinjenim
drzavama naišli na skepticizam dok javnost nije videla spisak stručnih učesnika.

Rov (2007) sumnja da Delfi može biti skupa, ali da li je skupa u poređenju sa

tradicionalnim grupnim sastancima? Mi volimo taksimetarska rešenja za sastanke:
svaka osoba koja prisustvuje sastanku unese cenu u kompjuter i kompjuter pokaže
skupu cenu kako sastanak odmice.

Besplatan softver za skuplanje Delfi sastanaka je dostupan na

forecastingprinciples.com. Kada je pitanje prognoze jasno i panelisti raspoloženi za
saradnju, softver pomaže administratoru da kompletira sastanak veoma brzo.

U cilju odredivanja što kvalitetnijeg upitnika korodinator mora
otkloniti sve nejasnoće i poboljšati sam upitnik kroz
odgovarajuće konsultacije sa svim odabranim članovima panela,
pre nego što započne i zvanično prvi krug Delfi metode.

Prvi krug

započinje dostavljanjem upitnika u kome bi trebalo da bude dovoljno

mesta za upisivanje komentara i argumenata samih učesnika prilikom davanja
odgovora na postavljena pitanja. Pored toga, uz upitnik bi trebalo slati i opis
procedure sprovođenja Delfi metode. Postupak i ciljevi Delfi metode moraju
neizostavno biti poznati učesnicima panela. Tako da je potrebno da se oni već
na početku upoznaju sa procedurom i ciljevima Delfi-ja.

5. Nakon

ispunjavanja upitnika

završena je uloga eksperata, ali samo u prvom

knigu.

lspunjeni upitnici vraćaju se grupi za koordinaciju,

koja obavlja statističku

obradu rezultata predviđanja. Rezultati statističke obrade dostavljaju se svim
članovima grupe - panelu, kako bi stekli uvid u to kako je u celini izgledao
odgovor grupe u prvom krugu.

Drugi krug

predviđanja zapofinje ponovnim slanjem upitnika, a kako eksperti

raspolažu informacijama o statistici obrađenom odgovoru grupe u prvom
krugu. Njihov stav u narednom krugu može da bude isti kao i u prethodnom, a
može biti i promenjen. Ispunjavanjem upitnika od strane eksperata i drugi krug
je završan.

Ponavlja se postupak slatističke obrade

odgovora kao u prethodno navedenom

koraku, pa se zatim obnavlja ceo postupak slanja i popunjavanja.

Broj krugova u Delfi metodu

nije unapred definisan, mada se najčešće obavlja

u četiri kruga. lako je postizanje konsenzusa (saglasnosti) jedan od uslova za
prihvatanje prognoze sa zadovoljavajućom pouzdanošću, ne treba
prenaglašavati potrebu za postizanjem odgovarajuće usaglašenosti mišljenja
stručnjaka.

10.

Po zavrsetku Delft procedure,

značajno je izvršiti adekvatnu prezentaciju

rezultata predviđanja. Pored prikazivanja osnovnih statističkih podataka
izraženih za svaki krug, daje se i grafička prezentacija podataka, kao i verbalni
opis rezultata do kojih se došlo.

Delfi metoda je pretrpela odgovarajuće izmene i poboljšanja od svog nastanka

do danas. Neki od tih izmenjenih pristupa mogu se ukratko ovako predstaviti:

varijacije s obzirom na broj krugova: klasična Delfi metoda

podrazumeva četiri kruga. U nekim slučajevima obavlja se i pet krugova. Četvrti
krug se izostavlja ukoliko se pokaže da nema ograničenja, oprečinih mišljenja u
trećem krugu. Prvi krug se izostavlja ukoliko se precizira upitnik pre početka
Delfi-ja (u nekim slučajevima prvi krug se koristi isključivo za definisanje
upitnika). Na taj način u nekim slučajevima i dva kruga su dovoljna;

varijacije s obzirom na odgovor: klasična Delfi podrazumevala je jedan

odgovor za odgovarajući dogadaj. Moguće je da se Delfi metodom traže tri

moguća odgovora, uapr. vremena ostvarenja dogadaja u budućnosti. Tada se
najčešće precizira da se očekuje odgovor kada je mala verovatnoća ostvarivanja
dogadaja (s verovatnoćom od 10%), zatim s verovatnoćom od 50% i konačno
vreme kada se skoro sigurno oiekuje ostvarenje dogadaja (90% verovatnoca). Tri
moguća odgovora mogu se odnositi na: 1. najranije, 2. očekivano, i 3. najkasnije
ostvarivanje događaja.

3. varijacije uz korišćenje računara: analiza rezultata predviđanja pomoću

Delfi-ja je sasvim uobičajena, naročito kada se radi o predviđanju u kome
učestvuje veliki broj stručnjaka i kada se postavlja veći broj pitanja. Korišćenje
računarske tehnike prevazilazi, međutim, same potrebe obrade odgovora u Delfi-
ju. Danas su već korišćeni udaljeni kompjuterski terminali za učestvovanje u
Delfi-ju. Ovaj savremeni oblik Delfi-ja još se naziva i Delfi konferencija.

Delfi metod se najfiešće koristi za predviđanje vremena ostvarenja nekog

događaja u budućnosti, a ti događaji se odnose na promene u tehnologiji ili na
predviđanje uslova i posledica tih promena. Primenom Delfi metoda za tehnološka
predviđanja treba posebno uvažiti sledeće:

1. inicijatora, i ujedno osnovnog korisnika rezultata predviđanja;
2. izbor adekvatnog panela - odabranih stručnjaka za oblast predviđanja;
3. jasno određeni cilja predviđanja;
4. precizno definisan i prihvatljiv kvalitetni upitnik;
5. analitički okviri;
6. dogovoreni raspored na početku procedure.

4. Kategorije predviđanja na tržištu

Predviđanje na tržištu ima dve kategorije: jedna je predviđanje tražnje (sa dve

potkategorije: predviđanje maksimalnog potencijala tržišta i realne tražnje na tržištu
kao posledice datog marketing okruženja), a druga predviđanje prodaje određenog
proizvoda ili usluge (dve potkategorije su: predviđanje potencijala preduzeća kao
učešća na u ukupnom potencijalu tržišta i predviđanje očekivanog obima prodaje
prema planu marketinga).

Predviđanje tražnje znači ocenjivanje količine proizvoda ili usluga koju će

potrošači kupiti u nekom budućem periodu, s ciljem podrške odlučivanja u vezi s
određivanjem cena, utvrđivanja budućih kapaciteta, ulaskom na novo tržište i sl.
Predviđanje tražnje je osnova za planiranje logističkih aktivnosti preduzeća, u smislu
planiranja kapaciteta i zaliha. Kod predviđanja tražnje potrebno je dati odgovor na
pitanja: koji proizvodi, kada, gde i u kojim količinama će se tražiti. Istorijski podaci o
tražnji za nekim proizvodom su neophodni elemenat predviđanja tražnje, a čine
kategoriju koja se ne beleži direktno na tržištu, a može se aproksimirati ili na osnovu
isporuka proizvođača, ili pristiglih narudžbina, ili kombinacije ove dve veličine.



predviđanje i



kontrola.

Jedan od prvih koraka u formiranju predviđanja je izbor vremenskog horizonta.

Metod koji daje najbolje kratkoročno predviđanje, ne mora dati i dobro dugoročno
predviđanje. Da bi se dao odgovor na ovo pitanje, treba voditi računa o predmetu
predviđanja, stabilnosti istorijskih podataka i upotrebi rezultata predviđanja.
Za primenu metoda predviđanja, kao putokaz može poslužiti sledeća tabela:

5. Delfi naspram predviđanja tržišta

Predviđanja tržišta su slična metoda kao i Delfi jer obe metode služe

sakupljanju različitih mišljenja. Iako, obe metode obezbeđuju prognoze koje su tačnije
nego one koje dolaze iz tradicionalnih sastanaka, ne postoji precizna evidencija
priblizne tačnosti prognoza ovih metoda i relativni efekti različitih stanja.

Predviđanja tržista mogu izbeći neke nedostatke Delfi metode:

1. Dok Delfi može pomoći dogovoru među panelistima, takav dogovor može biti

rezultat pritiska grupe i može dovesti do nesporazuma (Vudenberg 1991).
Naprotiv, učesnici u Tržištima mogu samo izvuci korist ako se suprostave
mišljenju grupe, tako da su oni motivisani da posumnjaju u odluku grupe i da
pokazu svoje istinsko mišljenje.

2. Delfi je obično predstavljena kao jednolična aktivnost koja obezbeđuje

rezultate nakon određenog vremena. Iako nove forme kao što je Real-time
Delfi omogućavaju živi odgovor, postavlja se pitanje kako panelisti mogu biti
motivisani da učestvuju na duže staze. Učesnici su motivisani da sudeluju u
Tržistima i Tržista mogu trajati tako da se nova informacija može automatski
iskoristiti za predviđanje.

3. Ponekad može biti teško nagovoriti situirane stručnjake da učestvuju u Delfi

konceptu. U slučaju tržišta, učesnici sami biraju da uzmu učešće ako misle da
njihovo lično mišljenje nije uzeto u obzir u prognozi.

Ipak, primenjivost Tržišta je ograničeno toliko koliko je očekivani rezultat otprilike
poznat. Bez jasnog izlaznog rezultata, kao što je procenat glasova, cifara u prodaji za
određeni vremenski period, ili godišnji rast bruto društvenog proizvoda, učesnici ne
mogu biti odgovarajuće nagrađeni ili kažnjeni.

Delfi imaju ove prednosti u odnosu na Trzista:

1. Može biti korišćen za mnogo širi opseg problema, jer nema potrebe za

procenom rezultata, kako bi se odredile plate učesnika.

2. Dosta ljudi ne razume kako Trzišta funkcionišu i kako da prevedu njihova

očekivanja u tržisne cene. Lakše je ljudima da otkriju svoja mišljenja u Delfi
konceptu.

3. Može biti problematično, ako ne i nemoguće, formulisati neke probleme u

ugovore u Predviđanju tržišta. Lakše je uputiti složeno pitanje i odrzati
predviđanje tako što se postavi direktno pitanje Delfi panelu.

4. Lakše je održati poverljivost sa Delfijem. Za Tržista, može biti moralno

objektivno da li se može biti na dobitku trgovinom sa rezultatima kritičnih
pitanja. Na primer, policijska analiza tržišta koju je počela da radi DARPA da
predvidi događaje kao što su promene režima na Bliskom istoku ili mogući
teroristicki napadi, otkazana je jedan dan nakon što je najavljena (Luni 2004).
Brige mogu takođe porasti kada se koriste Tržišta unutar biznisa, na primer
kada se odlučuje koga zaposliti ili otpustiti, ili gde prognoza može demotivisati
učesnike koji su takođe zapolseni u tom biznisu.

5. Predviđanja tržišta su podložna spekulativnim napadima sa ciljem da se

manipuliše rezultatima. Administrator Delfija, sa druge strane, može da izabere
paneliste koji će radije da daju svoje pravo mišljenje i da odbaci ekstremne
vrednosti iz proračuna Delfi prognoze, bilo računski bilo srednjom vrednošću.

6. Prilika da obezbede komentare i objašnjenja za svoje rasuđivanje, omogućava

učesnicima Delfi procesa da uvedu nove ideje u raspravu. A i javna razmena
mišljenja omogućava stručnjacima da uče tokom učešća u Delfi procesu.

7. Javna razmena mišljenja otkriva informacije koje su već uzete u proračun. Ovo

pomaže Delfi panelima da izbegnu dve nepozeljne karakteristike Predviđanja
tržišta: neefikasnost što svaki učesnik za sebe traga za informacijom, i kaskade.
Kaskada je kumulativno i preterano menjanje cena koje se dešava kad neki od
učesnika, pretpostavljajući da je promena cene posledica neke informacije,
reaguje; a onda ostali reaguju na njegovu reakciju.

8. Delfi zahteva samo 5 do 20 strucnjaka koji su pristali da učestvuju i zato bi

trebali biti supreriorni na tankom tržištu gde je podsticaj da trguju, i tako dele
informacije, slab.

Zaključak