МЕТОДИ И ТЕХНИКА НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

2014

1. ЗНАЧАЈ НАУЧНОГ РАДА, ПРЕДМЕТ НАУКЕ, ПОДЕЛА НАУКЕ, МЕТОД

НАУКЕ, ДЕФИНИЦИЈА НАУЧНОГ РАДА, САМОСТАЛНИ И ТИМСЛИ
КАУЧНИ РАД, НАУЧНА ШКОЛА

Значај научно-истраживачког рада

Наука доприноси материјалном и духовном развоју човечанства (значајни

проналасци: ватра, точак, земљорадња, штампање, барут, микроскоп, телефон, еволуција и
тд.). Значајна индустријска (прединдустријско, индустријско и постиндустријско доба) и
научно-техничка револуција (машине раде многе послове које су у сфери интелектуалног код
човека (раде извршне функције као и управљачке)):



експлозија – количина знања



брзина ширења научних сазнања



специјализација настала као резултат наглог увећања људског знања



мултидисциплинарност и подела рада



демократизација науке (излази из групе посвећених људи, интернационализација
науке)



страх од научних открића (хуманост или злоупотреба)



потреба за сарадњом

Значај науке

– повећање обима производње, стварање нових производа, сазнања и

идеја, боља организација рада, рационалност и ефикасност, рационалност опремања и боље
коришћење постојеће опреме, рационално планирање, стварање услова за бољи лични и
општи стандард.

Циљ науке

– да створи услове како би сеса што мање, средстава и времена постигли

што већи резултати.

Предмет (задатак) науке

Предмет науке је да утврди правилности и законитости у низу појединачних појава

које   се   дешавају   у   природи   и   друштву.   Да   би   могли   открити   законе   (односи   појава   у
простору и времену) морамо прикупити велики број података или чињеница да их опишемо,
систематизујемо,   објаснимо,   растумачимо   и   изведемо   закључке.   Поредсвоје   површинске
стране   закони   имају   и   своју   суштинску   страну.   Мишљењем   рашчлањујемо   ствари   на
њиховеделове, упоређујемо их, сагледавамо њихове међусобне односе, утврђујемо оно што
им је опште или заједничко.

Подела науке

Према

UNESCO

постоје 3 врсте истраживачког рада:



фундаментална истраживања

– бројне науке које не морају имати непосредних

практичних, одмах применљивих резултата



применљиво истраживање

– увећава знања која могу брзо и лако бити практично

примењена



развојно истраживање

– упоредо се бави и стварањем и практичном применом

''Теорија без праксе је стерилна, а пракса без теорије је скупо лутање''

Метод науке

Метод науке се одликује применом истраживачких поступака, који осигуравају

објективну истинитост добијених резултата.

Шта је научни рад

МЕТОДИ И ТЕХНИКА НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

2014

Научни рад је интелектуални рад заснован на примени истраживачких поступака и

логички правилног мишљења, коме је циљ да утврди чињенице и законитости збивања у
природи и друштву, на основу којих се могу унапредити производња и друштвени односи,
као и сама наука.

Самостални и тимски научни рад

Магистарски или докторски научни рад мора бити самостални научни рад кандидата.

Ако тема неће послужитикао магистарски или докторски рад онда њу могу радити два или
више научника =

тимски научни рад

. У савременој науци тимски рад је постао нужност јер

научници постају све ужи специјалисти, а проблеми и појаве сусложени па је за њихово
потпуно сагледавање и решавање потребан већи број специјалиста.

Типови тимског рада:



читав тим је ангажован на истраживању једног пројекта где сваки члан има свој
конкретан задатак



ради се колективно на једном научном пројекту под руководством главног
истраживача



Предности тимског рада – ради се заједно, способности и склоности се допуњују,
дискутује се о току истраживања, критикују се резултати, што повлачи нове мисли и
идеје => вреднији резултати => поузданији заклучци.



Недостаци тимског рада: нерашчишћени односи у подели научних задатака => лоши
међуљудски односи (нема жешћег непријатеља од човека коме је одузет или
неправедно искоришћен његов интелектуални рад).

Научна школа

Успешан тимски рад доводи до стварања научне школе. Научну школу представља

научни колектив на челу са руководиоцем који је успео да створи заједнички програм
истраживања, који систематски ради на остваривањутог програма и кога повезује
јединствени научни рад.

2. ПРОНАЛАЖЕЊЕ ТЕМЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ, ИДЕЈЕ И АКТУЕЛНОСТИ

ЗАДАТКА, НАСЛОВ ТЕМЕ, НАУЧНИ МЕТОД, НАУЧНА ЧИЊЕНИЦА,
ПРЕДНОСТ ЕКСПЕРИМЕНАТА, МЈЕРЕЊА

Планирање теме за истраживање

Почетнику у науци није познато шта се може истраживати и на који начин па му је

потребна помоћ старијих научних радника. Научну тему одабира ментор у складу са
кандидатом. У установи у којој се пуно људи бави науком, где постоји разрађен програм
истраживања, нов човек је увек добродошао јер из развијеног научног рада рађа се пуно
идеја и мисли из којих стално произилазе нове теме за истраживање. Тамо где нема научног
програма тешко се проналазе нове теме за истраживање. У таквим срединама када дођу нови
људи теме се измишљају.

Идеја и актуелност задатка

Када је постављен задатак истраживања треба разјаснити идеју задатка, тј. шта треба

истраживати, која се питања постављају и какви се одговори траже, које проблеме треба
решити. Руководилац почетнику указује шта јеново у предузетим истраживањима, шта се
може учинити новим, шта је потребно доказати и објаснити. Да би тема била актуелна
руководилац мора бити упознат са најновијим резултатима истраживања у вези са датом
темом.

МЕТОДИ И ТЕХНИКА НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

2014



Генетичко објашњење

– објашњава начин – индивидуе Ф1 су хетерозиготне (Аа) и

као резултат редукционе деобе стварају се две врсте гамета А и а које у слободњој
оплодњи у Ф2 дају комбинацију потомака 3:1.



Каузално објашњење

– објашњава шта је узрок, а шта последица ове појаве –

раздвајање својстава је последица раздвајања и случајног одлажења хромозома на
полове у процесу редукционе деобе.

Слободном оплодњом таквих гамета са хаплоидним бројем хромозома стварају се

организми са диплоидним бројем хромозома, код којих с'обзиром на разлици у генетској
структури долази до бројчаног односа 3:1. Научним објашњењем чињеница долази се до
сазнања о постојању везе између чињеница. Ако једна појава нужно следи из друге у питању
је одређена законитост. Основни задатак научних истраживања јеоткривање научних закона.

Научна хипотеза

Хипотезе су научни закони или чињенице који још увек нису доказани. То је

предпоставка којом објашњавано извесне чињенице. У науци је хипотеза теоретски став или
закључак који има одређен степенвероватноће.

Декарт – први је увео значај и вредност хипотеза у науци. Елементарни облик

хипотезе је став. Уколико се хипоотеза ослања на друге хипотезе, утолико је она мање
извесна, а ако се ослања на теорије и законе утолико је извеснија. Хипотеза треба да има
одређену вероватноћу, да буде логична, непротивречна, да је реална, да омогућава извесне
дедукције (извођење извесних ставова -закључака), да да решење проблема.

Научни закони и научна теорија

Ако се хипотетички општи став потврди и покаже се да не може бити оборен онда он

постаје   закон.   Закони   су   непроменљиви,   мењају   се   у   случајевима   када   се   открију
неоткривене   релевантне   чињенице.   Виши   и   сложенији   облик   научног   објашњења
расположивих   чињеница   је   научна   теорија.   Теорија   обично   постаје   од   неке   обухватне
хипотезе,   када   ова   буде   потврђена.   Теорија   на   целовит   начин   објашњава   неко   подручје
предмета или појава, а укључује у себе извесне основне појмове, друге изведене појмове, као
и законе и друге ставове.

Понављање правилности у великом броју случајева не може се десити

случајно, већ се ради о природним законима. Тако се развила научна теорија о наслеђивању
својстава позната као Менделизам. Хромозомска теорија наследности.

4. ОПШТЕ МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА (ИНДУКТИВНО – ДЕДУКТИВНИ

МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА, ЕМПИРИЈСКИ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ МЕТОД
ИСТРАЖИВАЊА).

НАЧИН

ЗАКЉУЧИВАЊА

(НЕПОСРЕДНО

ЗАКЉУЧИВАЊЕ, ПОСРЕДНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО АНАЛОГИЈИ,
ИНДУКТИВНО И ДЕДУКТИВНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ)

Опште методе истраживања

У научној методи сажете су основне карактеристике научних поступака у

истраживању. Према Зајечаревићу имамо:
Основне методе:



Експериментална



Аксиоматска



Метод моделовања



Статистичка

Посебне методе:



Анализа и синтеза



Апстракција и конкретизација



Генерализација и специјализација



Индукција и дедукција



Историјска и логичка метода.

МЕТОДИ И ТЕХНИКА НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

2014

Сва истраживања везана за науку немају исти задатак и исту сврху. Стога постоји

неколико метода истраживања (Саломон и Хансон, 1964):



Индуктивно-дедуктивни метод



Емпиријски метод



Експериментални метод



Метод случаја



Метод процјене



Статистички метод



Историјски метод



Синтетички метод

Индуктивно-дедуктивни метод

Састоји се из следећих фаза:



сакупљање чињеница помоћу експеримента или запажања



објашњење тих чињеница кроз стварање хипотезе или теорије



закључивање на основу резултата експеримената или запажања



провера или верификација – ако се дедукција верификује хипотеза је прихваћена

Класичан појам индукције је кретање мишљења од посебног ка општем. Дедукција је

поступак конкретизације у коме се из општих сазнања изводе посебна појединачна сазнања,
односно посебни и појединачни ставови.

Емпиријски метод

Пример приступању истраживањима и извођењу експеримената без постављања

хипотезе или жеље да се она доказује представља емпиријски метод (испитивање у медицини
који је лек бољи).

Експериментални метод

Експериментом се траже закони или неке друге релације и предпоставља се да постоји

ред међу чињеницама. Овим методом откривени у многи природни закони. Међу релацијама
које се откривају уз помоћ експеримента посебно су значајни узрочни односи.

Статистички метод

То је метод анализе и обраде података који се добијају извођењем експеримената, а

служи да се веродостојније утврде и објасне чињенице, да се са више сигурности изводе
закључци и верификује хипотеза постављена индуктивно-дедуктивном методом.

Историзам је метод у којој се целокупно знање мора третирати и са гледишта развоја.

Логичку методу развила је логика. Битна карактеристика ове методе су њена егзатност и
систематичност.

Закључивање

Закључке треба доносити на основу добијених резултата истраживања и на основу

чињеница, али на основу истих чињеница могу се донети и различити закључци. Логика
каже: закључивање је облик мишљења а елементи мишљења су појам и суд. Логички
исправно мишљење представља такво повезивање судова које доводи до новог сазнања, до
нове тврдње, која произилази из онога што се тврдило у почетку.

Непосредно закључивање

Обавља се интуицијом односно назирањем решења неког проблема без његовог

логичког анализирања.

Посредно закључивање по аналогији

Значи извести закључак да нека 2 предмета на основу тога што су слични у неким

особинама могу бити слични и у некој другој особини. У оваквом закључивању треба бити
опрезан јер не мора увек бити исправно.

МЕТОДИ И ТЕХНИКА НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

2014

Проучавањем литературе постиже се увид у проблематику теме која је изабрана за

истраживање, упознају методи који су примењени, сазнаје шта је истражено и решено, шта
би још требало истражити и објаснити. Приказујући ситуацију у литератури у вези са темом
треба најпре изнети у чему је проблем и због чега постоји потреба за истраживањем. Одговор
на питање у чему је проблем произилази из проучене литературе и размишљања о проблему.
Посебно треба истаћи које проблеме треба још истраживати и на која питања одговорити.

Идеја задатка (проблем рада)

После приказане ситуације у литератури, када се о том проблему зна много више него

што се знало приликом избора теме, треба разрадити тему задатка, односно мисао која нас је
водила да се иде на та истраживања. У изношењу идеје задатка најважније је да се што
јасније сагледа због чега се истраживања предузимају, шта треба објаснити, шта се жели
доказати и каква се решења очекују.

Стварање радне хипотезе

Радна хипотеза је предпоставка од које се у истраживањима полази и коју треба

доказати. Када се користи експериментални метод – када се одређује ефекат одређених
третмана онда се експерименталној и контролној групи приписују иста својства =

нулта

хипотеза

. Ако се тражи одговор зашто икако се нешто догодило (научно-последичне везе)

онда се полази од хипотезе која има највећу вероватноћу да буде доказана –

алтернативна

хипотеза

. Може се поћи од једне или више хипотеза. Више хипотеза може довестидо тога да

се истраживање не сконцентрише на најважнију страну проблема.

7. ИЗВОЂЕЊЕ ЕКСПАРИМЕНАТА (ИЗБОР И УПОТРЕБА ИНСТРУМЕНАТА,

ИЗВОЂЕЊЕ   ЕКСПЕРИМЕНАТА,   БИТИ   У   ТОКУ   ЕКСПАРИМЕНТА,
КОНТРОЛНА   ЛИСТА   ОПЕРАЦИЈА   И   ВОЂЕЊЕ   ЗАБИЉЕШКИ,
ОЗНАЧАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА И ТРЕТМАНА, ЗАШТИТА МАТЕРИЈАЛА ОД
ОШТЕЋЕЊА,   НЕУСПЈЕСИ   У   ИЗВОЂЕЊУ   ЕКСПЕРИМЕНАТА,
СРЕЂИВАЊЕ

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИХ

ПОДАТАКА,

СЛАБОСТ

ЕКСПЕРИМЕНТАТОРА). ОБРАДА И ПРИКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА

Избор и употреба инструмената

Наша чула нису у стању да запазе и открију многе појаве и догађаје па је потребно у

истраживачком раду применити разне инструменте и помагала. Данас постоје веома
компликовани и немогуће је да се у потпуности познаје рад сваког од њих. Потребно је да
експериментатор зна по ком принципу инструмент ради, каквих је могућности и
прецизности. Пре рада треба их проверити, упоредити са неким стандардом који се може
упознати предходним изучавањем литературе.

Извођење експеримента

Да би се помоћу експеримената добили што поузданији подаци и дошло до научних

чињеница корисно је пре и приликом извођења експеримента придржавати се неких правила.
Wилсон препоручује:



познавати што боље објекат који се истражује,



применити најпогоднији метод истраживања,



проверити да ли у објекту постоји оно што се истражује,



истраживати системски,

