EVROPSKI UNIVERZITET – SVEUČILIŠTE BRČKO
SAOBRAĆAJNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
Tema:
METODI I TEHNIKE SPROVOĐENjA KONTROLE
SAOBRAĆAJA
S T U D E N T:
BRČKO, 2014.
EVROPSKI UNIVERZITET – SVEUČILIŠTE BRČKO
SAOBRAĆAJNI FAKULTET
METODI I TEHNIKE SPROVOĐENjA
KONTROLE SAOBRAĆAJA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:
ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
M E N T O R:
S T U D E N T:
Doc. dr Boro Dakić
1
1. UVOD
Premeštanje tereta i ljudi, koje je uslovljeno kretanjem odgovarajućih prevoznih srestava zove
se jednim imenom saobraćaj. Saobraćaj predstavlja privrednu delatnost, odnosno oblast
materijalne proizvodnje. Samostalnost saobraćaja kao privredne delatnosti ogleda se u tome
što se za organizaciju i izvršenje procesa prevoženja angažuju posebna sredstva za
proizvodnju i radna snaga. Osim toga, saobraćaj se u okviru društvene podele rada može jasno
razgraničiti sa ostalim privrednim delatnostima. Njegovo mesto je jasno odredjeno u okviru
procesa društvene reprodukcije, i moguće je tačno utvrditi kada prevozni proces počinje i
kada, odnosno gde se završava. Prema tome saobraćaj možemo definisati kao samostalnu
privrednu delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara, ljudi i vesti (podataka i
informacija),sa jednog mesta na drugo a u cilju omogućenja prometa robe i zadovoljenja
društvenih potreba u prevozu kao i medjusobne razmene misli ljudi.
Postoje razni aspekti posmatranja saobraćaja i transporta iz kojih proizilaze različite podele.
Sve ove podele imaju za cilj definisanje ili ograničavanje analize posmatranja saobraćaja u
odredjene svrhe. Prevoz tereta, putnika i informacija se odvija sredstvima različitih
saobraćajnih grana, pri čemu je izbor odredjene grane za obavljanje prevoza uslovljen nizom
faktora od kojih su svakako najznačajniji: lokacija, početne i završne tačke željenog puta,
cene, uslovi prevoza itd.
Klasična podela saobraćaja na saobraćajne grane zasnovana je na prirodnim i tehničkim
svojstvima saobraćajnica, pri čemu su odlučujuća svojstva medijuma kroz koji se ostvaruje
kretanje. Iako postoji mnogo podela, najuobičajenija i najzastupljenija podela saobraćaja je:
-vodni(pomorski, rečni, rečno-kanalski, jezerski)
-kopneni(drumski, šinski, cevni, prenos trakama)
-vazdušni, telekomunikacioni, interplanetarni).
Saobraćaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od važnih
elemenata ovog razvoja. Međutim, štetne posledice saobraćaja prete da omalovaže i znatno
umanje koristi od saobraćaja. Kao najznačajnije štetne posledice saobraćaja danas se ističu:
-iscrpljivanje prirodnih resursa,
-zagađivanje okoline bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijama,
-nastradali u saobraćajnim nezgodama (lakše i teže povređenini poginuli),
-materijalne štete, gubici i troškovi saobraćajnih nezgoda i
-socijalno zagađivanje međuljudskih odnosa izazvano saobraćajem, a posebno
saobraćajnim nezgodama. Saobraćaj je egzistencijalna funkcija i bez saobraćaja nije moguće
funkcionisanje i trajni opstanak.
3
2.ULOGA I ZNAČAJ KONTOLE SAOBRAĆAJA
Kontrola saobraćaja treba da doprinese postizanju društvene discipline i pravilnom korištenju
površine koje je društvo namenilo za dovijanje saobraćaja. Da bi shvatili ulogu i značaj
kontrole saobraćaja moraju se sagledati svi elementi, sadržaji i specifičnosti koje se
karakterišu sledećim:
-
kontrola saobraćaja je veoma bogata raznovrsnim sadržajima i aktivnostima;
-
usmerena je na veiki broj faktora bezbednosti saobraćaja (svim vrstama učesnika u
saobraćaju,vozilima, putevima a u određenim merama i prirodnim faktorima a ne
samo prema jednom faktoru);
-
širokim spektrom aktivnosti stvara mnoštvo dodirnih tačaka u svim oblastima
saobraćaja;
-
kontrola je skup mera i zahteva angažovanje angažovanje velikog broja ljudi i skupe
tehnike;
-
mesto sprovođenja kontrole saobraćaja vezano je za same činioce saobraćajnog
sistema vozač-vozilo-put, te tako otkriva i druge uzročnike saobraćajnih nezgoda;
-
vreme sprovođenja ove mere je permanentno,odnosno može biti ukoliko za to ima
snage;
-
metodologija sprovođenja kontrole je raznovrsna i složena zbog sprovođenja velikog
broja različitih aktivnosti;
-
efikasnost kontrole saobraćaja u velikoj meri zavisi od toga koliko su organi koji
sprovode stručni i obrazovani a sa druge strane i disciplinovani u obavljanju ove
delatnosti.
-
U oceni efikasnosti kontrole saobraćaja takođe važan parametar predstavlja kvalitet i kvantitet
u organizovanju sistema kontrole saobraćaja i to:
-kvalitet u smislu kontrole tačno određenih subjekata, planski odabranih u tačno
određenom vremenskom periodu gde bi kontrola postigla svoju svrhu i cilj;
-kvantitet u organizovanju kontrole saobraćaja ima značajnu ulogu kako zbog veceg broja
subjekata i objekata na kojima se ona sprovodi, tako i zbog vremena trajanja kontrole koja je
upravo srazmerna kvantitetu. Iako se radi o prevashodno preventivnoj meri, zbog toga što ima
ljudi koji koji nemaju dovoljan nivo znanja i kulture da poštuju društvene norme, slobode i
prava drugih, kontrola saobraćaja ima i represivna obeležja.
Na kontrolu, njenu sadržinu i usmerenost, i posebno uslove u kojima se sprovodi, negativno
se odražava zastarelost infrastrukture, nedosledna provera tehnike ispravnosti vozila kao i
starost vozila u saobraćaju. Takođe postoji i niz drugih mera čiji koreni neefikasnosti leže u
nedovoljnoj organizovanosti, pripremljenosti i sposobnosti društva da se udovolji zahtevima
savremenog saobraćaja a koji su uočljivi tek pri kvalitetnom sprovođenju kontrole saobraćaja.
Razvoj saobraćaja dovodi do potrebe šireg angažovanja u okviru kontrole saobraćaja. Zbog
toga na ovim poslovima potrebno je angažovanje visokoobrazovanih i stručnih kadrova.
4
