1
m
1.Klasifikacija metoda podučavanja
Osnovno pitanje –
kako pokrenuti proces učenja
?
Efekti metode mere se u odnosu na to koji tip učenja podstiču
1. PREDAVAČKA → RECEPTIVNO UČENJE
2. PROBLEMSKA → UČENJE PUTEM OTKRIVANJA
3. METODA PODSTICANJA GRUPE →KOOPERATIVNO UČENJE
4. METODA USMERENA NA DELOVANJE → INTEGRISANO UČENJE
2.Predavačka metoda
metoda “direktnih instrukcija “→osnovni izvor učenja je reč onog koji podučava koja
prenošenjem postaje znanje onih koji uče
cilj se postavlja prema opštim uzrasnim potencijalima
ako se u ranom uzrastu podstakne kao dominantno, dete se podstiče u mehaničkom
usvajanju činjenica
vaspitač insistira na produktu
česta pojava saznajne konfuzije kod deteta
dominantni oblik grupisanja : zajednički rad cele grupe
3. Receptivno učenje
mehaničko učenje napamet
→aktivnost
pamćenja
dominantna a vaspitač podstiče
pamćenje ponavljanjem i preslišavanjem
smisleno verbalno receptivno učenje
→ pokazuje da je u sadržaju uspostavljena
smislena struktura i da je sadržaj prezentovan verbalno u gotovom obliku za dete;
aktivnost
slušanja
dominantna
4.Problemska metoda
koristi
sadržaj
kao materijal za pokretanje procesa rešavanja problema i
učenje
kao
aktivnu konstrukciju saznanja
dete konstruiše znanja i sposobnosti nezavisno od direktnih instrukcija vaspitača
efekte učenja proverava kroz uspešnost postupka
samostalno razvija tehnike otkrivajućeg učenja
dominantni oblici grupisanja:rad u paru,rad u maloj grupi, individualni rad
usklađivanje metoda vaspitača i metoda deteta
podsticanje deteta da samostalno uči
Vaspitač otkriva :
šta su deca motivisana da uče, koja pitanja postavljaju
kako će napraviti individualne planove i planove za male grupe
kako će pripremiti sredinu
Kako će pratiti učenje dece
2
5.Metoda podsticanja grupe
podstiče kvalitet učenja zasnovan na mišljenju, diskusiji, razmeni ideja- kooperativno
učenje→deca u parovima ili malim grupama istražuju jednu temu da bi došli do
mogućih rešenje ili novih kombinacija
Karakteristike kooperativnog učenja ( Steel, 2002. ):
pozitivna međuzavisnost-
uče da su potrebna jedna drugima u rešavanju zadataka
podržavajuća interakcija-
stvaraju saznajni konflikt kao osnovu za nova saznanja
individualna odgovornost
– svakom detetu se nudi uloga
socijalne veštine
- dogovaranja, rešavanja konflikata
praćenje rada u grupi
Vaspitač svoj rad u grupi fokusira na razvoju intelektualnih i socijalnih veština dece
Socio – intelektualne sposobnosti su
:
da se sasluša drugo dete ili odrastao
da se što jasnije izrazi misao
da se postavljaju pitanja
da se nalaze dokazi za svoje tvrđenje
da se traži povratna informacija
da se proceni kada je pomoć potrebna i da se traži pomoć
da se mišljenje menja samo na osnovu argumenata
da se čuje i drugačije mišljenje
da se dolazi do zajedničkog rešenja
da se dele uloge u maloj grupi
da se rad grupe predstavi drugima
da se članovi grupe prihvataju međusobno
praksa pokazuje: postoje predrasude da metoda grupe izaziva haos, odsustvo
discipline→odustajanje od promene u radu→vraćanje na staro
zahteva se novo promišljanje, redefinisanje sopstvene uloge i uloge dece
Vaspitač : pomagač,koordinator, učesnik
Koraci :
izbor srodnih tema za rad u malim grupama
obezbeđivanje vremena i prostora
integracija rada dece u okviru grupe
predstavljanje i povezivanje grupnih rezultata
analiza zajedničkih postignuća
6.Metoda usmerena na delovanje
zasnovana na aktivnostima manipulisanja predmetima kao i samoaktivnostima dece
dok uče→osnovni cilj je razvijanje kritičkog mišljenja kod dece
dete uči na osnovu sopstvene aktivnosti u saradnji sa drugima
vaspitač objedinjuje različita područja saznanja, na osnovu teme ili problema koji decu
interesuje i koji za njih ima smisla
vaspitač nudi detetu izbor aktivnosti i sadržaja u okviru iste teme i u okviru svih
aspekata razvoja
cilj je da dete istražuje i uviđa različite strane problema kojim se bavi ( centri
interesovanja )
4
Prvo značenje pojma “ predškolski “ – godinu dana pre polaska u školu
KENTAKI : poštuje se dostignuti nivo kognitivnog, govornog i socio-
emocionalnog razvoja→ u PP uključuju se deca sa 5 i /ili 6 godina →polaze u
školu kada su razvojno spremni
ZAPADNA EVROPA I AMERIKA:poštuje se kalendarski uzrast→postoje razlike
EU- Velika Britanija, Holandija, Malta -5 god.
Austrija, Belgija, Kipar, češka , Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska,
Island,Italija, Luksemburg, Norveška, Slovenija, Španija, Portugal, Slovačka ) – 6
god.
Finska, Švedska, Bugarska, Poljska, Rumunija i većina baltičkih zemalja- 7 god.
Kanada, Australija (izuzev Tasmanije), Japan, Koreja, Hong Kong – 6 godina
Drugo značenje pojma “ predškolski “ – proširivanje na čitav period – institucionalno
vaspitanje i obrazovanje - u nadležnosti MP
kompenzatorski programi- potrebno osigurati trajniju i intenzivniju obrazovnu
intervenciju spuštanje još za oko jednu do dve godine nadole
trogodišnja deca→polazna osnova je potreba za intenzivnim socio-emocionalnim
kontaktom sa senzitivnom odraslom osobom→nekoliko sati dnevno borave u društvu
vršnjaka u igrama i aktivnostima koje priprema i usmerava kvalifikovana odrasla
osoba prema određenom programu- zemlje EU, Japan, Novi Zeland, Koreja
Treće značenje pojma “ predškolski “ – proširivanje na period od rođenja deteta
(Singapur, od 2. meseca ) do polaska u školu→ neke zemlje ostvaruju integrisani
pristup nege, vaspitanja i obrazovanja od prvih meseci života i tokom prvih godina
školovanja kao vid podrške
zbog svih razlika PP može da predstavlja spisak sadržaja koji će se sa decom
izučavati, uz ciljeve, zadatke i metodička uputstva ; pojavljuje se i evaluacija jer se
mora proceniti postignuto→time se PP približava ideji kurikuluma
9.Kuriklum predškolskog vaspitanja
Treba da sadrži :
vaspitno – obrazovne ciljeve
sadržaje
vaspitno – obrazovna iskustva,aktivnosti dece( interakcija dece i vaspitača)
vaspitno – obrazovne strategije, metode ili organizacija vaspitno – obrazovnog
rada
vremensko utvrđivanje realizacije ciljeva
navođenje vaspitno – obrazovnih izvora/ sredstava
povratna informacija, merenje ili dijagnoza u vidu evaluacije ( formativne i
sumativne )
10.Programiranje i planiranje vaspitnog rada
Programiranje jedne aktivnosti- odgovor na pitanja:
1. Šta će se raditi ? ( izbor sadržaja i aktivnosti )
2. Kako će se raditi ? (izbor načina i metoda rada )
3. I zašto ?( svrha, cilj ili razlog )
zvaničan V-O program je zamisao, model koji propisuje šta će se događati; nužno je
statičan, uopšten i završen; na sva pitanja daje načelne i uopštene odgovore
5
Planiranje –operativna razrada i konkretizacija zvaničnog programa
Vaspitač je u procesu programiranja kada bira metode, oblike, sredstva rada, selektuje
sadržaje koje planira za neki period
Istovremeno, reflektuje i svoj lični odnos prema zvaničnom programu- konkretizujući
zvanične ciljeve i zadatke tumači ih u svetlu sopstvenih stručnih znanja ali i ličnih
stavova i vrednosti→dva vaspitača različito tumače jedan isti program, svako na nivou
svoje prakse
Program – vrsta modela, STRUKTURU ČINE :
OPŠTE PRETPOSTAVKE
OPŠTI CILJ ILI CILJEVI PROGRAMA
KONKRETNI ZADACI
SADRŽAJI PROGRAMA
METODE POUČAVANJA
iz pretpostavki sledi formulacija opšteg cilja a zatim razrada konkretnih ciljeva
( zadataka), izbor sadržaja programa i obrazovnih metoda
program čini samo jedan od izvora za planiranje rada- uzimaju se i obzir konkretna
deca i uslovi u kojima radi
odnos između elemenata programa nije statičan i jednosmeran :izbor metoda utiče
povratno na zadatke
razlikuju se formalni ( zvanični ) i neformalni programi→ skriveni kurikulum- skup
svih onih pravila ponašanja, odnosa i uloga koji izlaze iz organizacije i načina
funkcionisanja škole a ne nalaze se u zvaničnom v-o programu ili deluju suprotno od
njegovih ciljeva
Šta je v-o program i da li je potreban ?
Ako pod programom podrazumevamo zvanični, formalni program v-o rada ( koji
donose prosvetne vlasti )jasno je da on nije nužan
mnogo je važnija filozofija vaspitanja- teorija na kojoj se zasniva : primer “Montesori
program”: nigde eksplicitno ne stoji reč “program “ a sve je do detalja razrađeno
ono što je u Montesori sistemu do detalja razrađeno izostaje u savremenim
programima :
shvatanje o prirodi deteta i njegovom razvoju( spontani razvoj )
osnovna načela i ciljevi vaspitanja( samoaktivnost )
precizirana uloga vaspitača
načela za organizaciju sredine ( priređena sredina )
metodski principi ( individualni pristup u intelektualnom vaspitanju ali grupna
pravila i grupni rad u sferi socijalnog i emocionalnog razvoja )
Zaključak
: vaspitni program predstavlja prevod jedne teorije vaspitanja → u osnovi
svakog programa stoji eksplicitno ili implicitno cela teorija vaspitanja
vaspitni program kao termin preuzet je iz škole – poreklo mu je u terminima “ nastavni
plan i nastavni program”→implicitno je tu već uključena teorija obrazovanja→
osnovna funkcija škole da obrazuje-omogući transmisiju znanja→program predstavlja
skup određenih i organizovanih znanja a plan – vremensku organizaciju prenošenja tih
sadržaja
ako pod vaspitnim programom podrazumevamo praktičnu teoriju vaspitanja – onda je
program ne samo potreban nego i nužan
i kada ne postoji zvaničan, formalni program vaspitni proces u vrtiću se odvija po
nekom “programu” ili zamisli→deca su grupisana na neki način i time su neki odnosi
među njima mogući a neki nisu→ prostor i oprema takođe postoje i sami po sebi daju
