губитком здравља. Да би се здравствени статус очувао, све висе се води
рачуна о здравој храни, о чистој води, о добрим условима становања,
правилном програмираном одмору, хигијенским условима, уздржавању од
алкохола, никотина, дрога, као и о других фармаколошких средстава.

Методика физичког васпитања полази од општих дидактичким

законитости, проналази путевеи начине примењене наставе који
произилазе из биолошких и друштвених законитости које владају на
подручју физичког васпитања.

Методика физичког васпитања као специфична научна дисциплина

има и своје појмове – стручне изразе. Ако у првој тренутку правилно и
јасно објаснимо основне појмове, лакше ћемо се оријентисати у великом
броју проблема, питања и појава у теорији и пракси физичког васпитања и
образовања.

Физичко васпитање треба посматрати као један процес који даје

трајан ефекат телесног кретања –вежбања на здравље човека само ако се
физичка активност спроводи током читавог живота. Само тако физичко
васпитање, а самим тим и телесно кретање – вежбање постају један
културни и етички чин, чин потврђивања здравља.

Физичко васпитање је педагошки процес изграђивања и обликовања

свестране личности применом адекватних моторичких активности.

Физичко образовање је саставни део процеса физичког васпитања који

је управљен на стицање и усавршавање моторичких активности и њихову
примену у свакодневном животу.

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

2. ПРАВИЛНА ИСХРАНА ДЕЦЕ

Исхрана је основ живота.Она подразумева низ физиолошких процеса,

а   циљ   јој   је   одржавање   живота,   стварање   новихткива,   правилан   раст   и
развој,   обнављање   оштећених   ткива,   нормално   функционисање   органа,
стварање   енергије,   физичка   активност,   одржавање   здравља   и   радне
способности.   Мотивације   предшколске   и   школске   деце   и   родитеља
предшколске деце за знања о правилној исхрани у циљу правилног раста и
развоја, унапређења и очувању здравља. У здравствено-васпитаном раду је
одизузетног значаја одабрати адекватне методе, садржаје и облике рада
који доприносе мотивацији и стимулацији учесника како би се остварили
циљеви.

Слика бр.2 Деца у вртићу

Када говоримо о рационалној исхрани подразумевамо исхрану која је

тако избалансирана   данамомогућава задовољење енергетских потреба   и
потреба   у   хранљивим   и   заштитним   материјама.   Кроз   историју   човек   је
морао да задовољи свој примарнинагонзасамо одржањем, морао је да се
храни . Навике у исхрани и  уопште начин исхране се мењао са развојем
цивилизације. Данас се све више сусрећемо са епидемијским карактером
појединих масовних незаразних обољења (нпр. обеситас) у чијој основи је
најчешће   неправилна   исхрана   удружена  са  једним  или  више   пратећих
фактора   (социоекономски  фактори,   генетски  фактори,   фактори  животне
средине...).

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

Захваљујући развоју медицинских наука и јавног здравства, као

њихове гране, данас располажемо са доказима који указују на фактор
екојидоводедо настанка масовних незаразних обољења и служе нам као
основа заинтервентне програме.

Савремена наука о исхрани и бројна научна сазнања указују да је

исхрана један од најзначајнијих фактора животне средине који утиче на
здравље и квалитет живота сваког човека.

Улога и значај правилне исхране нарочито долази до изражаја у

детињству, када долази до најинтезивнијег раста и развоја. Сматра се да
представља основу здравља за читав живот. Стога је основни и најважнији
задатак правилне исхране да дечијем организму обезбеди оптималне
количине свих хранљивих састојака, а тиме и правилан физички, емотивни
и социјални раст и развој.

Породица има ту најзначајнију улогу. При том треба нагласити да су

складни односи у породици, емотивна топлина и пажња према детету од
пресудног значаја, не само на психосоцијални развој, већ и на карактер
исхране детета.

Слика бр. 3 Правилна исхрана

Међутим поред породице, значајан утицај на развој, васпитање и

стварања навика код деце има и предшколска установа. Исправљање

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

3. ИСХРАНА ДЕЦЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

Један од најзначајнијих чинилаца за правилан раст и развој, очување и

унапређење здравља деце је правилна исхрана деце у предшколској
установи и представља адекватну замену за највећи део породичне
исхране.

Исхраном деце у предшколској установи баве се нутриционисти –

дијететичари, који се приликом планирања и реализације исхране строго
придржавају.     Правилника   о   нормативима   друштвене   исхране   деце     у
предшколству.     Деци   се   у   току   11-часовног   боравка   обезбеђује   75%
дневних енергетских потреба и 90% у протеинима животињског порекла,
витаминима и минералним материјама. Да би се задовољиле ове потребе и
како   би   дечја   исхрана   била   што   разноврснија,   неопходно   је   да   у
свакодневном јеловнику буду заступљене намирнице из свих седам група
намирница и то:

1. Житарице и производи од жита

2. Месо, риба, јаја и њихови производи

3. Млеко и млечни производи

4. Масти и уља и производи на њиховој бази

5. Поврће и производи од поврћа

6. Воће и производи од воћа

7. Шећер и шећерни концентрати

Намирнице из прве групе, односно, житарице и производи од жита,

неопходне су у дечјој исхрани због високог садржаја Б витамина, гвожђа и
калорија,   које   су   деци   потребна   за   раст   и   развој.   Како   би   производи
направљени   од   ових   намирница   били   што   квалитетнији,   користе   се
интегрално   брашно,   интегрални   пиринач,   овсене   пахуљице,   пшеничне
клице итд.

Намирнице из друге групе су неопходан извор гвожђа, високовредних

протеина и Б витамина. У исхрани деце препоручује се употреба најчешће

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

јунећег меса, пилећег меса, морске рибе, јаја, а у мањој мери и свињског
меса.

Намирнице из треће групе су веома важан извор калцијума, протеина,

фосфора и витамина А, Д и Б2. Препоручује се употреба млека са 3,2%
млечне масти, као и употреба јогурта, киселог млека и сирева.

Намирнице из четврте групе су неопходне због извора енергије,

садржаја липосолубилних витамина и есенцијалних масних киселина.
Предност се даје биљним уљима, као што су сунцокретово и маслиново
хладно цеђено.

Намирнице из пете групе су извор витамина и минерала. Користе се

све врсте поврћа: лиснато, коренасто, легуминозе итд. Поврће се у сезони
користи у свежем стању за припрему оброка, а ван сезоне у индиструјски
замрзнутом стању.

Намирнице из шесте групе су извор витамина и минерала, и у

зависности од сезоне користе се различите врсте свежег воћа, нпр. у
пролеће се дају јагоде и трешње, лети – брескве, кајсије, лубенице, диње
итд., у јесен јабуке, крушке, грожђе, а зими – јабуке, банане и цитрусно
воће. Осим у свежем стању воће се користи и у прерађеном стању, као што
су компоти и сокови са 100% садржаја воћа.

Намирнице из седме групе су извор енергије и користе се шећер, џем

и мед.

Исхрана деце у предшколској установи се реализује кроз четири

оброка и то: доручак, преподневна ужина, ручак и поподневна ужина.
Оброци се сервирају у правилном временском размаку од око три сата.

Доручак је веома важан оброк, јер обезбеђује енергију за

психофизичку кондицију и расположење деце. Доручак чине намирнице
које садрже доста скроба и других угљених хидрата као што су: хлеб,
пециво, млеко, млечни производи, шунка, јаја, маслац и сл.

Преподневна ужина је мањи оброк који се састоји од куваних ужина

(сутлијаш, пудинг, гриз итд.), сланих и слатких пецива, напитака воћних
или млечних итд.

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

3.2 Суво воће

Суве кајсије су богате угљеним хидратима, садрже и до 12 пута више

витамина А него свеже кајсије. Богате су калцијумом, бакром,
магнезијумом, фосфором и калијумом, а због високе концентрације гвожђа
користе се као лек за анемију.

Слика бр.6 Суво воће

Суве смокве су веома здраво и калорично воће. Суви плод смокве

садржи 50-70% шећера, витамине Б групе, витамин Ц и бетакаротен. Од
минерала богата је калцијумом, калијумом, магнезијумом, фосфором,
гвожђем и бакром. Количина магнезијума у сувим плодовима је три пута
већа него у свежим и због тога су суве смокве важан извор овог минерала,
неопходног за мишиће, крвне судове и нервне ћелије.

3.3 Јабука

Јабука је наше најраспрострањеније воће, како по обиму производње

тако и по потрошњи. Веома је храњива због садржаја угљених хидрата

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

(глукозе и фруктозе), богатог садржаја витамина (Це, А, Бе1, Бе2, каротин)
и минералних материја (калцијум, калијум, магнезијум, фосфор, гвожђе и
сумпор). Због пријатног укуса и ароме је омиљено и корисно воће за
исхрану деце и одраслих. Значајан састојак јабуке је и пектин који се из ње
издваја и користи у производњи мармеладе, воћног шећера и желеа.

Слика бр.7 Јабука

Слика бр.8 Деца са јабукама

3.4 Крушка

Крушка има већу храњиву вредност у односу на јабуку јер има већи

садржај шећера и минералних супстанци. С обзиром на то да крушка

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

магнезијума, јода, калцијума и гвожђа. Тако да бундева, поред тога што је
укусна за јело, повећава отпорност организма према инфекцијама, посебно
повећава отпорност дисајних органа на инфекције. Помаже у очувању зуба
и десни и благотворно делује на косу, нокте и кожу.

Слика бр.11 Бундева

3.7 Банана

Банана је јужно воће значајне хранљиве вредности и веома пријатног

мириса и укуса. Зрели плодови банане су веома калорични, а од хранљивих
састојака у свом саставу највише има угљене хидрате, витамине Б, Д и
каротиноиде, а од минералних супстанци калијум, хлор и магнезијум.

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

Слика бр.12 Банана

3.8 Поморанџа

Поморанџа у свом саставу има угљене хидрате у виду воћног и

грожђаног шећера, а по садржају витамина Ц је једна од најбогатијих
извора. Поред овог витамина садржи и витамине Б1, Б2, Б6, нијацин и
каротиноиде, а од минералних супстанци поморанџа садржи калијум,
калцијум и фосфор у односу који повољно утиче на регулисање функције
организма.

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

Слика бр.15 Како деца реагују на лимун

4. МЛЕКО И МЛЕЧНИ ПРОИЗВОДИ

МЛЕКО је намирница неопходна у исхрани, а нарочито у исхрани деце.
Обезбеђује виталне састојке потребне за правилан раст и развој младог
организма. Млеко је важан извор вредних беланчевина (највише казеина),
млечног шећера (лактозе), као и млечне масти и липосолубилних витамина
(А и Д), калцијума, фосфора и витамина Б2.

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

Слика бр.16 Млеко

КИСЕЛО МЛЕКО И ЈОГУРТ су производи пријатног киселог укуса.
Велика дијететска вредност киселог млека и јогурта долази услед тога што
се под дејством створене млечне киселине мења колоидна структура масти
и беланчевина па настаје финија коезистенција коју организам лакше вари
и искоришћава. Поред тога млечно-киселинске бактерије делују
антагонистички на групу протеолитичких бактерија, као и на неке цревне
патогене бактерије.

ПАВЛАКА се добија издвајањем масти из млека и веома је укусна и
храњива намирница. Као полупроизвод се користи за израду маслаца, а као
намирница се додаје разним јелима за побољшање укуса и квалитета.

СИР   је   намирница   која   настаје   згрушавањем   сировог   или   термички
обрађеног млека, пријатног је укуса и велике хранљиве вредности. Садрже
све   вредне   састојке   млека,   а   главна   нутритивна   вредност   потиче   од
садржаја   беланчевина,   млечне   масти,   калцијума,   фосфора,   ниацина   и
рибофлавина. Постоје различите врсте сирева у зависности од садржаја
млечне масти у сувој материји и конзистенцији и садржају воде.

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

Слика бр.18 Карфиол

КЕЉ је, као и броколи и карфиол, поврће из породице купуса и по саставу
је сличан њима, али је богатији са витаминима А и Ц, као и са гвожђем.

Слика бр.19 Кељ

5.2 Краставац

Краставац је освежавајуће поврће, специфичног укуса и мириса које

се користи као салата, самостално или у комбинацији са другим поврћем,
као и биолошки конзервиран (туршија). Највреднији састојци су
минералне материје калијум, калцијум, фосфор, натријум, гвожђе, манган
и јод и витамини А, Ц и Б.

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

Слика бр.20 Краставац

Пријатан и освежавајући укус младим плодовима дају органске

киселине, док пектин, целулоза и хемицелулоза имају највећи значај у
лековитом смислу, јер побољшавају рад и чишћење пробавног тракта, али
и целог организма. Због високог садржаја воде (96%) ниске је калоричне
вредности и препоручује се у редуксионим дијетама.

5.3 Тиквице

Тиквице у свом саставу имају мање воде од краставаца и због тога су

бољег нутритивног састава. Од хранљивих вредности имају много више
минерала и витамина и то витамина Ц, а од минерала калијум, калцијум,
фосфор и селен. Посебно су важне тзв. горке материје као и биљна влакна
који подстичу рад црева и делотворни су у спречавању опстипације као и

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

стању, као салата, поседује велики садржај витамина, а преливена
маслиновим уљем, постиже се заштита витамина C и каротина. По
садржају алкалоида капсаицина паприка може да буде слатка и љута па се
као таква користи и као зачин.

Слика бр.22 Паприка

5.5 Парадајз

Парадајз је веома важан у исхрани деце и одраслих, како здравих тако

и   болесних.   Има   освежавајући   укус,   јача   апетит,   гаси   жеђ,   а   највећу
вредност   парадајз   има,   као   и   друго   поврће,   ако   се   користи   у   свежем
стању.Иако   је   мале   калоријске   вредности,   плод   парадајза   садржи   доста
витамина  Ц  (скоро као лимун), Е,  Б,  и  провитамин А, као и минералне
соли, нарочито калијум, натријум, магнезијум, калцијум, фосфор, гвожђе,

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

селен и важну супстанцу ликопен, изузетно јак антиоксиданс, који
парадајзу даје црвену боју.Пошто селикопен као и каротен раствара у
масти, при конзумирању је неопходна одређена количина масноће да би
апсорбција била боља

Слика бр.23 Парадајз

6. ПШЕНИЦА И ПРОИЗВОДИ ОД ПШЕНИЦЕ

Пшеница је житарица високе храњиве и биолошке вредности и

користи се за производњу тестенина (најтврђа сорта пшенице тзв
„дурум“ ), а за производњу хлебног и вишенаменског брашна за колаче,
пецива и разна теста користе се мекше сорте пшенице.

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

пријатан укус и мирис и обично се додају другој храни за обогаћивање
(хлеб, разна пецива, итд.)

6.3 Пиринач

Због свог састава пиринач је познат као дијетална, хранљива и лако

сварљива намирница са великим процентом (95,5%)искористљивости. У
свом саставу има доста угљених хидрата, нешто мање протеина, липида,
витамина Б1 и Б2, тиамина, рибофламина. Нијацина и минерала фосфора,
калцијума и магнезијума. Познато је да зрно пиринча има седам омотача и
као такво веома је отпорно на хемијски утицај.

Слика бр.24 Пшеница

6.4 Интегрални пиринач

За разлику од рафинисаног (полираног) пиринча, интегрални је много

нутритивно   вреднији.   Он   поседује   најквалитетнији   скроб   и   природно
најбоље   избалансирану   равнотежу   између   протеина,   угљених   хидрата,
масти, минерала и у знатно већој количини у односу на полирани пиринач.
Он   је   добар   за   кости   и   зубе,   пиринчана   вода   успешно   се   користи   у
дијетотерапији дијареје, а богатство биљним влакнима стимулише варење

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

и пражњење црева. Пиринач је добра замена код нетолеранције на лактозу
(напитак на бази пиринча), као и код нетолеранције на глутен (пиринчано
брашно).

Слика бр.24

Интегрални

пиринач

7. НОРМАТИВИ ИСХРАНЕ ДЕЦЕ У ВРТИЋУ



Четри оброка: доручак, преподневна ужина, ручак, поподневна ужина



Правилан размак између оброка



Правилно процентуално учешће масти, беланчевина и угљених хидрата



Задовољавајућа енергетска вредност оброка

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

треба ни занемаривати, нити потпуно избацити, због садржаја састојака
неопходних за правилан раст и развој (есенцијалне масне киселине-
линолна и арахидонска,витамина А, Д, Е и К). Предност треба дати
биљним уљима (маслиновом, сунцокретовом, бундевином).

Шећер и шећерни концетрати

Шећер, мед, мармелада,џем и други производи на бази шећера брзо

ослобађају лако искористиву енергију потребну за физичку активност, али
њихову употребу треба ограничити на 30-40 грама дневно. Прекомерна
употреба поспешује настанак каријеса, гојазности, дијабетеса,
атеросклерозе и других обољења чак и код деце, а посебно у каснијем
добу.

Месо, риба, јаја

Посније врсте меса (пилеће, ћуреће, телеће, јунеће, риба) се користе

због већег садржаја квалитетних протеина, витамина и минералних
састојака а, мање количине засићених масти и холестерола.

Јаја су веома значајна храна у детињству због биолошке вредности и

искористљивости протеина, богата су витаминима А, Д, Е, Б1 и Б2, а од
минералних састојака треба издвојити гвожђе (које се у дечијем организму
из жуманцета искоришћава 100%), фосфор, натријум, калијумбакар, цинк...

Млеко и млечни производи

Истичу се по садржају биолошки пуновредних протеина који се лако

искоришћавају у организму, енергетски и нутритивно вредне млечне
масти, витамина А, Д, Б1, Б2, а нарочито важних минералних соли
калцијума и фосфора у оптималном односу, као и магнезијума, натријума,
калијума...

Поврће

Богато је витаминима и минералним састојцима. Велики је успех

навикнути малишане на што више врста поврћа. Деца воле шароликост и
живе боје, па их треба што више комбиновати и лепо аранжирати јело.Ова
група намирница треба да чини 10% у структури дечијр исхране.

Воће

Катарина Панајотов Дипломски рад

Висока школа за васпитаче струковних студија

Воће има високу нутритивну и биолошку вредност. Повољно утиче на

варење хране, искоришћавање енергије, рад нервног система, ензимску
активност, рад ендокриних жлезда, помаже елиминацију токсина из
организма. Удео воћа би требало да буде најмање 10%.

Житарице и производи од жита

Предност имају интегрални хлеб, пиринач, кукуруз и житне пахуљице

као важан извор сложених угљених хидрата (обезбеђују потребну енергију,
одржавају ниво шећера у крви, дужи осећај ситости), витамине Б- групе и
многе минералне састојке. Житарице и производи представљају
најзаступљенију групу са процентуалним уделом од 30% у структури
дечије исхране.

9. ЗАКЉУЧАК

Дете предшколског узраста често

„

заборави“ на храну, јер је

првенствено заинтересовано за игру, истраживање, учење, пријатеље и
свет око себе.

Дете предшколског узраста треба да има три главна оброка (доручак,

ручак, вечера) и два међуоброка. Оброци се не смеју прескакати (предуги
период између оброка не осигурава организму потребну количину глукозе