Državni univerzitet u Novom Pazaru
Departman: Matematičke nauke
Smer: Matematika i fizika
Predmet:Metodika nastave fizike 2
SEMINARSKI RAD
Tema: Veliki prodori u novijem razvoju metodika
prirodnih nauka.
Piagetova teorija kognitivnog razvoja
Mentor:
Prof.dr Boris Lončar
Student:
Benisa Šaćirović 115-003/18
Metodika fizike
[Type text]
Page 4
1.
Veliki prodori u novijem razvoju metodika prirodnih nauka
Metodika nastave fizike postaje disciplinom u drugoj polovini 19. veka, u početnoj fazi
profesionalizacije prirodnih znanosti, kada se fizika uvodi u školu kao poseban predmet.
Do sredine 20. veka u svetu je napisan određeni broj „metodika fizike”, no njihov sadržaj čine gotovo
isključivo recepti kako ispredavati koju nastavnu jedinicu.
U drugoj polovini 20. stoljeća dolazi do paradigmatskog pomaka u metodikama prirodnih nauka.
Nagli razvoj koji je doveo do revolucionarnih ideja i postignuća može se podeliti u tri sukcesivna
koraka:
♦
primena Piagetovih ideja
♦
uočavanje uloge učeničkih pretkoncepcija
♦
konstruktivizam.
Prvi korak bila je primena švajcarskog psihologa Jeana Piageta. Iako je Piaget svoje
vredne istraživačke rezultate objavio već od 1927. s nekima se od njih šira svetska
javnost upoznala tek prevođenjem nekih njegovih kapitalnih knjiga na engleski jezik u
1950-im godinama.
Uočilo se da Piagetove ideje i istraživački rezultati daju korisne smernice za metodike prirodnih
nauka. Pre svega je korisna Piagetova poruka da je za kognitivnii rast pojedinca bitno njegovo
aktivno mentalno učešće
u razrešavanju predočenih problemskih situacija. Kognitivna struktura
može se razvijati samo na temelju već postojeće, daljnjom dogradnjom znanja u procesu
asimilacije
, ili restrukturiranjem postojeće mentalne strukture u procesu
akomodacije
.
U tom
razvoju temeljnu ulogu ima
fizičko iskustvo
i
društvena transmisija.
Najšire poznati Piagetov rezultat je njegova
teorija kognitivnog razvoja
djeteta, počevši od
rođenja do adolescencije.
Ukupni razvoj Piaget je podelio na četiri stadijuma. Svaki je okarakterizovan mogućnostima, ali i
ograničenjima, mišljenja djece. Za nastavu fizike, koja se kod nas izvodi od 6. razreda osnovne
škole (dob od12 ili 13 godina) pa nadalje, veoma su važne karakterističnosti posljednja dva nivoa
mišljenja: nivo
konkretnog mislioca
koje se dosižu s 11 godina starosti, i nivo
formalnog (ili
apstraktnog) mislioca
prema kojoj se učenik razvija od 11. godine nadalje.
Metodika fizike
[Type text]
Page 5
Proizilazi da se učenici koji u školi uče fiziku nalaze u prelaznoj fazi razvoja od konkretnog ka
formalnom načinu mišljenja. Te su poruke veoma važne (ili bi barem trebale biti) za strukturiranje
prirodoznanstvenih kurikuluma. One usmeruju autore kurikuluma, autore udžbenika i nastavnike da
trebaju voditi brigu o dva važna aspekta:
a)
nastavni sadržaji moraju biti predočeni na nivou koji je primjeren datoj dobi,
b)
nastavne sadržaje treba strukturirati i razraditi tako da oni u procesu učenja povoljno
deluju na razvoj kognitivnih struktura učenika.
Drugi je važan korak bilo uočavanje i spoznaja da veliku ulogu u učenju imaju učeničke
intuitivne ideje
ili
pretkoncepcije
Piaget je tvrdio da dečji um nije
tabula rasa
,
nego da se svako učenje temelji na dogradnji već
postojećeg znanja.
U 1970-im godinama uočeno je da učenici pre učenja određenoga znanstvenog koncepta nisu
tabula
rasa
tog koncepta, već o njemu imaju određene intuitivne ideje, pretkoncepcije, koje su stekli na
temelju iskustva i pojednostavljenog zaključivanja, preko medija i u svakidašnjem razgovoru.
Najčešće te pretkoncepcije (koje nastaju njihovom intuitivnom konceptualizacijom iskustva ili
primljenih informacija) nisu u skladu sa znanstvenim koncepcijama, odnosno sa znanstvenim
znanjem, pa čine ozbiljnu barijeru u ispravnom konceptualnom usvajanju znanstvenog znanja u školi.
Učeničke pretkoncepcije imaju veliku ulogu u učenju i poučavanju prirodnih nauka, posebno fizike.
U nekim primerima, nažalost ređim, one su most prema usvajanju naučnih koncepata čime se mogu
tumačiti znatne poteškoće koje učenici imaju u razumijevanju fizike.
Pretkoncepcije trebaju tretirati u dva sukcesivna koraka.
Prvi je korak
identifikacija
učeničkih pretkoncepcija.
Drugi je korak podsticanje procesa
konceptualne promene
,
u kojem se neispravne pretkoncepcije
zamenjuju ispravnim konceptima.
Evidentno je da se oba koraka mogu provesti jedino u izrazito
interaktivnoj atmosferi u učionici
.
Tradicionalna predavačka nastava u tom je pogledu sasvim neprikladna i nemoćna -za nju
pretkoncepcije ne postoje.
Treći korak, koji uključuje i Piagetove ideje i problematiku pretkoncepcija, ali ta znanja
dalje razvija, uspostavlja i povezuje s konstruktivizmom u filozofiji prirodnih nauka,
jeste
edukacijski konstruktivizam.
Metodika fizike
[Type text]
Page 7
Vidimo da je u toj tvrdnji kombinovao tri informacije (od kojih je ona o Kolumbu netačna) u svoju
ličnu konstrukciju. U tradicionalnom ispitivanju on bi na pitanje kakvog je oblika Zemlja dao ispravan
naučeni odgovor: Zemlja je okrugla. Međutim, taj odgovor ne otkriva ono što učenik o tome misli i
kakvu sliku o tome ima.
U sličnoj se situaciji nalaze nastavnici tradicionalisti; i oni dobijaju naučene odgovore, a ne dobijaju
uvid u pravo stanje stvari, tj. u to kakve su sve ideje u glavi učenika.
Da razvoj suvremene tehnologije ne olakšava konceptualno razumevanje, vidi se iz slike 2
Slika2 . Kolumbov brod
Tu ispitanik misli da Zemlja izgleda okrugla ako se gleda iz svemirskog broda.
• U istom istraživanju, nakon što je s ispitanicima prodiskutovano kako je to Zemlja okrugla, bilo je
postavljeno i ovo pitanje:
Na slici je skicirana okrugla Zemlja. Na njoj, u položajima od 1 do 7, stoje ljudi od kojih svaki drži u
ruci kamen (slika 3).
Slika.3.Ilustrativni primer
Nacrtaj kako će kamenje padati ako ih ljudi ispuste.
