PITANJA I ODGOVORI:
1. POJAM, ZADACI I CILJEVI METODIKE
-
Metodika nastave
svakog predmeta predstavlja posebnu,specijalnu didaktku. Opsta
didaktika se bavi organizovanjem nastave u celini!
-
CILJ
koji ostvaruje metodika nastave srpskog jezika I knjizevnosti ukazuje I na njenu
osnovnu
KARAKTERISTIKU
: da je to
teorijska I prakticna
(primenjena) nauka.
- Ostale njene bitne karakteristike su:
a) Interdisciplinarnost
b) tragalaštvo
c) natprogramska zasnovanost
d) neposredna povezanost sa pozivom nastavnika maternjeg jezika I književnosti.
- Metodika je I teorijska I prakticna nauka:
a)
teorijska je
zato sto u odnosu sa drugim korespondirajućim naukama, istražuje,
uopštava I sistematizuje najvrednija iskustva nastavne prakse I na osnovu toga ukazuje
na mogućnosti njenog daljeg unapređenja.
b)
praktična je
, jer rezultate svojih teorijskih traganja primenjuje I proverava u neposrednoj
nastavnoj praksi. Praksa, teorijska saznanja afirmiše I opovrgava.
-
Metodika je I primenjena nauka I stoga što govori ne samo kako se stiču znanja, već I kako se
razvijaju I brojne veštine I navike.
-
Meodiku interesuje
: nastavno gradivo, učenik, nastvanik, cilj koji nastavom treba ostvariti,
sredstva kojima se to čini, metode kojima se to postiže, a sve su to predmeti interesovanja I
drugih nauka, te je pri teorijskom proučavanju pojedinih pitanja nezaobilazna korelacija između
metodike I tih nauka, koje se nazvaju KORESPONDIRAJUĆIM jer se podudaraju sa njom u
proučavanju zajedničkih predmeta kojima se bave.
-
Osnovni predmet proučavanja metodike je
NASTAVA srp.j. I knjiž. i njno unapređenje ,alit a
nastava ima niz svojih činilaca medju kojima su glavni:
1) NASTAVNO GRADIVO
– potrebno je odrediti u kom razredu I sa kolikim brojem časova će se
nedeljno, odnosno godišnje to gradivo izučavati, što se čini nastavnim planom. Zatim je
potrebno za svaki razred konkretizovati sadržaje građe, njen obim i dužinu do koje se može ići
pri njenom izučavanju sa određenim uzrastom…NAstavni pan I program donose naddležne
institucije, te su to državni dokumenti I ni škole ni nastavnici ih ne mogu menjati.
Panovi I program mogu da se odnose na različite vrste nastave I na različite forme njenog
organizovanja: na obaveznu,izbornu,dodatnu I dopunsku nastavu. Usvajanje nastavnog gradiva
podrazumeva njegovu obradu, ali I ponavljanje, uvežbavanje, utvrđivanje I proveravanje kako su
ga učenici usvojili, što traži da se primenjuju različiti tipovi časova. Da bi se nastavom ostvario cilj
I zadaci koji joj se postavljaju, pri izučavanju gradiva moraju se poštovati didaktički principi.
2)
UČENIK
– metodiku zanima najpre njegova pozicija u nastavi (da li je aktivan učesnik, ili
pasivni slušalac) interesuje je primerenost gradiva uzrastu učenika što govori o stepeu njegove
opterećenostii gradivom.
3)
NASTAVNIK
– sva interesovanja metodike su usmerena prema njemu, jer je on stručni I
pedagoški organizator I izvođač nastave, pa su učenik I svi drugi njeni činioci nepodredni
delokrug nastavnikovog stručnog I pedagoškog rada.Stoga metodiku interesuje njegovo globalno
I operatibno planiranje,pripremanje za čas, tumačenje nastavnog gradiva, motivisanje učenika za
rad,praćenje I vrednovaje učenikovog rada.
4)
METODIKA SE BAVI CILJEM KOJI NASTAVOM TREBA POSTIĆI
5) Zatim je zanimaju
SREDSTVA
koja mogu da pomognu pri izvođenju nastave ( udžbenici,
priručnici,tehnička pomagala,adekvatne prostorije…)
5) Na kraju se bavi
NASTAVNIM METODAMA
I pitanjemm njihove klasifikacije, odabiranja I
primene.
-
ZADATAK METODIKE –
osnovni zadaci metodike su da istržuje I nalazi najvaljanije metodičke ,
nastavne postupke I oblike rada, sagledava efikasnost pojedinh vrsta nastavnih sredstava I
ustanovljava njihovu najadekvatniju primenu. Posebno je značajan njen zadatak usmeren na
iznalaženje sredstava I postupaka kojima se učenici najsnažnije motivišu na rad, na umnu
aktivnost u toku ukupnog nastavnog procesa. Zato ona nastoji na pronađe I najadekvatnije
načine praćenja I vrednovanja učeničkog rada u nastavi kako bi se time motivisali na što veću
aktivnost u savladavanju gradiva!
Najbrojniji zadaci metodik su usmreni na nastavni process, ali u njegovom središtu je učenik.
Učenika u tom procesu treba voditi , pa je tako od posebnog značaja zadatak metodike da
pripreme one koji će to u praksi činiti. Zadatak metodike, takođe je. Da sagledava da li su
udžbenici I priručnici usklađeni sa nastavnim programom prema kojem su rađeni.
- Što se tiče CILJEVA metodike, njih ima mnogo, ali su najznčajniji DUGOROČNIČI:
1) osposobljavanje učenika da pravilno govore čitaju I pišu
2) osposobljavanje učenika da shvate I tumače knjiž evna dela I jezičke fenomene
3) osposobljavanje učenika da stečena znanja primenjuju u praksi
- Metodika se bavi vaspitanjem,učenjem I vodi računa o psiho-fizičkim osobinama
učenika. Stoga se njeni ciljevi(sistematizacija) dele na :
1) OBRAZOVNE – sveobuhvatno osposobljavanje učenika da tumači književna dela
(tematika,struktura,motive,njihov odnos,kompozicija,tok,fabula, odnos među
likovima itd.)
2) VASPITNE – ( kosmopolitizam,humanizacija, socijalizacija, princip zavičajnosti)
3) FUNKCIONALNE – primena znanja u praksi
2. PRINCIPI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI
2. NAUKA O KNJIŽEVNOSTI
– gradivo iz književnosti čine književna dela izabrana u nastavne programe I
sadržaji koji pripadaju nauci o književnosti.Stoga treba šire razmotriti prirodu tog raznovrsnog gradiva I
mogućnosti poštovanja principa naučnosti pri njegovom nastavnom izučavanju. Svaka nastava, pa I
nastava književnosti, u obavezi je da operiše samo naučno utvrđenm činjenicama, sto je zbog prirode
književne umetnosti teško, pa se postavlja pitanje koliko onda I nastava ovog predmeta može da ima
pouzdanu naučnu zasnovanost. Međutim, odgovor na ovo pitanje zahteva da se najpre sagleda kolika je
naučna strogost svake od disciplina koje čine nauku o književnosti.
•
ISTORIJA KNJIŽEVNOST – utvrđuje I sistematizuje činjenice I generalizacije do kojih dolazi
istraživanjem I praćenjem razvoja književne umetnosti
•
TEORIJA KNJIŽEVNOSTI – ima znatno čvršću naučnu zasnovanost od istorije književnosti I smatra
se naukom o književnosti u užem pravom smislu reči Teorija književnosti se razvila tek u 20.veku, pa s
danas shvata kao naučno proučavanje načina na koji književnost funkcioniše,kao tipična empirijska
nauka našeg vremena.
•
KNJIŽEVNA KRITIKA – ima najmanje naučne pouzdanosti jer posreduje između dela I čitaoca I
podrazumeva određeni stav o delu. Jedno delo može biti različito vrednovano. Problem je kako znati da
je nastavnikov pristup relevantan. Nastavnik mra biti siguran u sebe I oslanjati se na sopstveni književni
senzibilitet, ali I koristiti znanja iz teorije I nauke. Događa se I da dva oprečna tumačenja istog dela mogu
biti prihvaćena.
- Nastavnik mora znati da se nauka o jeziku i književnosti znatno razlikuju, naročito egzaktnošću
činjenica, pojmova i sudova.
* U nastavi jezika
svako pitanje ima najčešće samo jedan odgovor, a svaka činjenica ili stav, jasan i
precizan izraz. Prvi uslov za uspešnu realizaciju nastave je da nastavnik poznaje dobro lingvistiku,
normativnu gramatiku, morfologiju, sintaksu, retoriku, stilistiku, akcentologiju i pravopis.
* Primena naučnog principa
u obradi književnog dela je relativna i nedosledna, prvenstveno zbog
prirode umetničkih sadržaja, kao i same nauke o književnosti, koja u nekim od svojih disciplina nema
čvrsta egzaktna uporišta.
2) PRINCIP PRIMERENOSTI
- učenici moraju biti dorasli temi I načinu na koji se ona izučava
- mogućnost učenika ne bi trebalo ni potceniti, ni proceniti,jer to vodi omalažavanju učenika,
odnosno stvaranju osećanja nesigurnosti
- treba uskladiti uzrast I gradivo
- primerenost obezbeđuje aktivno učešće učenika
- O odmerenosti prema uzrastu prvo bi morali da brinu sastavljači programa, potom autori
čitanki i drugih priručnika, i sami nastavnici.
- Pisci udžbenika
moraju brinuti ne samo o sadržini programskih sadržaja, već i opremi same
knjige; o dizajnu, ilustracijama, a naročito o propratnim tekstovima, komentarima, pitanjima,
radnim zadacima i sl. Čak i da je nastavni plan i program u redu, ako je udžbenik neprimeren i
neprimereno opremljen, efekti nastave će biti nezadovoljavajući.
- Nastavnik je najznačajnij činilac
u ostvarivanju principa primerenosti, on najviše utiče na
poštovanje ovog principa. Nastavnik primenjuje nastavni program I poštuje njegove zahteve,
koristi udžbenike u realizaciji programa, ali način na koji on to čini je presudan.
Na njemu je da gradivo naznačeno u programu svede na pravu meru, da ga obimom I
intezitetom valjano primeri mogućnostima učenika. Tek tada se može očekivati aktivno učešće
učenika u njegovom izučavanju.
3) PRINCIP OČIGLEDNOSTI
- Princip očiglednosti zasniva se na istraživačkom posmatranju predmeta i pojava sa ciljem da se oni
bolje upoznaju i prouče.
Sticanje znanja putem neposrednog zapažanje jeste opšti činilac ljudskog razvoja, adaptiranja i opstanka
i na principu očiglednosti temelji se i metoda zapažanja.
- JEDINSTVO ČULNOG I LOGIČKOG SAZNAVANJA
- NEPOSREDNO I POSREDNO POKAZIVANJE
•
Neposredno pokazivanje
– podrazumeva dovođenje određenih stvari i pojava u čulno polje
učenika, i ono se obavlja u školskim prostorijama. U njima se može pokazivati samo predmetnost
adekvatnih dimenzija, dok se neposredno susretanje sa udaljenim svetom realizuje kroz izlete, ekskurzije
itd.
•
Posredno pokazivanje
– ostvaruje se u uslovima kada je neka predmetnost nepristupačna ili
jako složena i apstraktna za čulno saznavanje.(koriste se slike, crteži, grafikoni, modeli, slajdovi. U nastavi
književnosti se koriste razne knjige, filmovi o piscima i delima.
*ČULNA IMAGINACIJA (UNUTRAŠNJA OČIGLEDNOST)
* POKAZIVANJE U NASTAVI KNJIŽEVNOSTI
* ČULNOST U NASTAVI GRAMATIKE
* POKAZIVANJE U NASTAVI GOVORNOG I PISMENOG
* IZRAŽAVANJA
Aktivan odnos prema znanjima ima ogroman značaj za svesno obrazovanje
.
Što je učenička svesna aktivnost veća, to se gradivo lakše, brže i potpunije savlađuju, a stečena znanja
postaju trajnija.
To je i važan put za sprečavanje i prevazilaženje formalizma (odvajanje forme znanja od njegovog
sadržaja).
- Nastavu treba vezivati što više za život, za stvarne situacije. Treba razvijati svest o životnosti,
poznavanja onoga o čemu nastavnik predaje. Tako će nastava biti oslobođena knjiškog
karaktera.
5) PRINCIP SISTEMATIČNOSTI I POSTUPNOSTI
Na načelima postupnosti, sistematičnosti i usklađenosti nastave sa uzrastom učenika temelje se sve
vrste nastavnog planiranja:
- pravilo koncentričnih krugova
- pravilo razvojne spirale najviše odgovara nastavi srpskog jezika i književnosti,
- pravilo linearnog gradiranja.
Princip postupnosti i sistematičnosti uslovljen je uzrastom učenika, stepenom škole koju uče,
nastavnim programima, ali i ulogom nastavnika koji realizuje nastavne programe i planove.
- Postupnost i sistematičnost nastavnog procesa određuje se, pre svega nastavnim planovima i
programima, potom udžbenicima i priručnicima, korišćenjem literature i ulogom nastavnika.
Gradivo je planirano tako da se u prvim fazama školovanja obrađuju lakši i jednostavniji
nastavni sadržaji. Sadržaj i struktura udžbenika, određeni su, takođe, nastavnim programima,
što omogućava nastavniku doslednu primenu ovih principa.
- Sistematično izučavanje gradiva
iz ovoga predmeta obezbeđuje se najpre nastavim planom
(određuje se vremenski okvir za građu po razredima) i programom (određuje se koju građu i u
kom obimu i intenzitetu određeni uzrast treba da izučava).
- Postupnost se zasniva
na četiri u didaktici dobro poznata zahteva, formulisana u kontrasnim
parovima: od bližeg ka daljem, od jednostavnijeg ka složenijem, od lakšeg ka težem, od
poznatog ka nepoznatom
- Doslednom primenom principa postupnosti i sistematičnosti, nastavnik implicitno ostvaruje
primenu i drugih didaktičkih principa i na najbolji način realizuje pedagoške, idejne,
obrazovnovaspitne i estetske ciljeve nastave srpskog jezika i književnosti
