1
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Андреа Алексић 7099
МЕТОДИКА ИЗГРАЂИВАЊА ГИПКОСТИ У
РИТМИЧКОЈ ГИМНАСТИЦИ
(семинарски рад из предмета МЕТОДИКА СПОРТСКОГ ТРЕНИНГА)
Предметни наставник:
проф. др Топлица Стојановић
Лепосавић, 2018.
2
САДРЖАЈ
1. УВОД.............................................................................3
1.1. Гипкост.......................................................................................................3
1.2 О ритмичкој гимнастици........................................................................4
2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА.............................6
3. МЕТОДИКА ИЗГРАЂИВАЊА ГИПКОСТИ.................7
3.1 Средства и методе развоја гипкости.....................................................7
3.2 Основне методске напомене....................................................................8
4. ВЕЖБЕ ЗА ИЗГРАЂИВАЊЕ ГИПКОСТИ............................9
4.1. Изграђивање гипкости вратних мишића...........................................9
4.2 Изграђивање гипкости раменог појаса и руку................................10
4.3 Изграђивање гипкости кичменог стуба.............................................10
4.4 Изграђивање гипкости кукова и ногу................................................12
4.5 Изграђивање гипости потколенице, глежњева и стопала............13
5 ЗАКЉУЧАК.................................................................14
ЛИТЕРАТУРА..................................................................15
4
Слика 1 – Александра Солдатова (национални тим Русије)
1.2 О ритмичкој гимнастици
Сврха ритмичке гимнастике
је хармоничан развој. Она развија естетске, моралне и
вољне особине, сваки покрет тела одвија се у синтези са музиком.
Музичка пратња развија осећај за слух, осећај за ритам и координацију покрета и
музике, развој емоција и повезивања са другим спортовима и уметностима, као што су плес,
балет, народна традиција и слично.
Богатство, разноликост и доступност вежби које се користе у гимнастици, њихов
ефикасан утицај на тело, привлаче различите узрасте деце која се укључују у тренинг
ритмичке гимнастике.
Ритмичку гимнастику је могуће поделити на основну, примењену и гимнастику са
спортском оријентацијом.
Основна ритмичка гимнастика се користи за свеобухватни, складни физички развој,
промовисање здравља и побољшања моторне функције и држања тела. То значи да се
плес, игра, музика, вежбе без реквизита и са реквизитима користе у вртићима,
основним и средњим школама, високошколским установама. Она се користи за
промоцију здравља, превенцију болести, рехабилитацију и очување моторне
функције, као активан одмор.
Примењена ритмичка гимнастика се користи у припреми спортиста у другим
спортовима (у спортској гимнастици, акробатици, уметничком клизању, синхроном
пливању), као и у припреми балерина и у циркусу. То значи да се примењују елементи
плеса, истезања, равнотежa, скокова, окрета, и друго.
5
Веома популарана, нарочито у земљама источне Европе, је ритмичка гимнастика са
спортском оријентацијом. Ритмичка гимнастика је спорт са ацикличним и сложеним
координационим кретањем. (Алексић, 2017)
Ритмичка гимнастика
представља форму основне гимнастике. Природни облици
кретања су основно полазиште код свих кретних активности у оквиру ритмичке гимнастике.
Стога се у овим активностима најчешће сусрећу ходање, трчање, скокови, ударања
длановима, топоти и сл.
Основна средства РГ су:
Вежбе без реквизита (равнотеже, таласи, замаси, скокови, окрети),
Вежбе са рекцизитима (обруч, лопта, чуњеви, вијача, трака),
Елементи класичног плеса,
Елементи народних игара,
Елементи историјског, крос-кантри и модерног плеса,
Акробатски и полуакробатски елементи,
Вежбе за развој ритма (координација покрета са музиком),
Елементи пантомиме,
Основни елементи гимнастике (општи развој, примењене вежбе),
Примена вежби из других спортова. (Алексић, 2017)
Циљеви ритмичке гимнастике
су вежбање слуха, осетљивости на звукове и тонове,
ритмичке и мелодијске промене, вежбе оријентисане на развој концетрације, памћења и
пажње, вежбе инхибиције, у смислу сталног опреза и спремности реакције на импулс, вежбе
координације, импровизације и музичко-ритмичке вежбе (ритам, темпо, динамика, такт,
израз) (слика 2).
Музичка пратња, која је саставни део свих активности у ритмичкој гимнастици, утиче
на усавршавање осећаја за ритам, развија музикалност, доводи у склад ритам и кретне
способности и утиче на развој стваралаштва и маште вежбачице. (Коцић, Алексић, Тошић,
2009)
Ритмичка гимнастика
, као спорт за жене еволуирала је током година и није имала
јединствен развојни пут. Попримала је елементе уметничког плеса, класичног балета,
модерног балета, народног плеса и акробатике. Користе се реквизити попут лопте, обруча,
чуњева, траке и вијаче.
Ритмичка гимнастика спада у релативно младе спортске дисциплине, с обзиром да се
као спорт појавила тек после другог светског рата. Међутим, ритмичка гимнастика се
упражњавала у извесном виду још у старом веку. Главна одлика хеленистичке гимнастике
била је “слободна вежба” праћена музиком, и то флаутом. Трчања, поскоци, скокови, њихања
и замаси представљали су тежиште свих гимнастичких вежби, којим се постизао склад, како
у духовном, тако и у телесном изражавању покретом, што је покрет чинило продуховљеним
и лепим (Радисављевић, 1995).
„Ко у стапању гимнастике и музике постигне највећи степен савршенства, као и
примени ове на васпитање душе, тај је већи од свих уметника“ (Платон).
Хуманисти 14.-ог и 15.-ог века бавили су се проблемом физичког васпитања, а многи
су нарочито истицали значај физичког васпитања за женски организам, нарочито
препоручујући повезивање музике и вежбања, као и плесне покрете у логичке целине.
Афирмација ренесансе грчке гимнастике наступила је у 19.-ом и 20.-ом веку и утицала је на
појаву неколико праваца са специфичним обележјима. Један од њих наглашавао је естетску
страну гимнастике кроз покрет и кретање, а у циљу развоја смисла за лепоту, складност и
хармоничност, правилног физичког и психичког развоја, под називом естетска или ритмичка
гимнастика.
Први покушаји да се ритмичка гимнастика развије као спортска грана био је у СССР-
у.
