1. Дефиниција, предмет и задаци методике ликовног васпитања
Методика ликовног васпитања (МЛВ) проучава појаве у процесу ликовног васпитања
са намером да их уопшти и дође до закључака, законитости и одређених правила.
Методика ликовног васпитања је педагошко – научна дисциплина у систему педагошких
наука, јер има свој циљ и методе, предмет истраживања, односно дефинишемо је као
научну дисциплину која се бави проучавањем васпитно – образовног рада, задацима,
садржајима, организацијом и процесима ликовног васпитања како би се дошло до
одређених правила и законитости – полазећи првенствено од сазнања из педагогије и
дидактике.
Разликујемо:
-
Методику ликовног васптања деце предшколског узраста, која се односи на рад са
децом у јаслицама (до треће године) и методику ликовног васпитања у дечјим
вртићима (од треће до седме године)
-
Методику ликовног васпитања ликовне културе за основну школу, која се бави
наставом ликовне културе у основној школи у нижим и вишим разредима
-
Методику наставе ликовне културе за средњу школу – која се вави наставом
ликовне културе као опште образовним предметом и
-
Посебне методике ликовне васпитања.
Предмет
изучавања методике ликовног васпитања је сам процес ликовног васпитања.
Она тежи да проучи и уопшти бројна питања теорије и праксе, користи резултате сродних
наука, попут историје уметности, естетике, педагогије и психологије..
Задаци
методике ликовног васпитања одређени су предметом који она проучава, односно
проучавањем питања теорије и праксе ликовног васпитања као и потребом ка
систематизацији и сређивању дотадашњих знања. Они могу бити:
-
Општи
, и то су задаци који пружају проверена, протумачена и сређена знања о
проблемима ликовног васпитања деце предчколског, школског и средњешколског
узраста
-
Посебни
задаци, који се односе на стално изучавање васпитне стварности развоја
ликовне културе..
-
Специфични
задаци методике ликовног васпитања били би следећи: увођење у
савремена теоријска сазнања и практична искуства, упознавање са теоријским
(ликовним, естетским, педагошким, психолошким и социјолошким) гледиштима,
оспособљавање за самосталну теоријску анализу и критичку оцену значаја и улоге
ликовне уметности, оспособљавање за праћење и еваулацију нових тенденција у
области ликовних уметности.
2
.
Историјски развој ликовног васпитања
Методику ликовног васпитања можемо поделити на неколико историјских фаза у
којима се основни циљ изучавања мењао и другачије дефинисао.
Прва фаза развитка методике ликовног васпитања названа је
техничко –
имитативна
(до краја 19. века, односно до 1885. год). Основни задатак ученика је био да
технички коректно имитира неки унапред дати предмет или облик. Ову методу можемо
назвати и механичком. У другој фази наставе цртања појављују се захтеви за
естетским
васпитањем
, и ова фаза је трајала до отприлике 1905. године. Почетком 20. века настава
цртања улази у своју ткз.
психолошку
фазу ( која траје до Другог Светског рата) и она се
првенствено базирала на основу истраживања о деци и њиховим радовима.
Педагошкафаза
се базирала на искуствима и истраживањима из области педагогије и
трајала је до 1964. године, а затим следи фаза коју можемо назвати
социјолошком.
Прешколско васпитање деце почиње, такође крајем 19. века, и везано је за изучавање
Жан – Жак Русоа који се залагао за поштовање дечјег мишљења и осећања, и који је
наглашавао да свака дечја активност треба да буде одраз унутрашње потребе и директно
утиче на развијање естетске осетљивости.
Пун развој предшколско васпитање достиже са идејама Фридриха Фрабела и Марије
Монтесори. Фрабел је сматрао да је васпитање развијање урођених инстиката у детету и
да постоји инстикт рада и сазнања као и уметнички инстикт. Киндергарден (дечји врт), је
установа укојој су се васпитавала деца по његовој замисли. Он је први у васпитни процес
укључио различите садржаје, покретне игре, књиге песама, ваљке, лопте коцке...
Монтесори није користила цртеж, а њен рад подразумевао је индивидуални рад са
децом у дечјој кући. Тај рад се односио на развијање чула и способности деце у процесу у
коме дете само бира материјал којим ће се бавити, а све резултате посматра са становишта
тачно – нетачно.
На предшколском нивоу овај развој је законит, па су одређене карактеристике истог
узраста заједничке свој деци. Критеријуми за развој дечјег ликовног израза заснивају се
углавном на броју приказаних објеката и детаља, као и степену реалистичности.
Прихватљивије је пратити развој дечијег реализма кроз пет планова:
Оптичко-тематски (
колико дете може тачно да прикаже поједине објекте)
Тематско-социјални
(релација дете-средина)
Обликовани план
(колико ликовних елемената и у ком односу их дете користи)
Креативни развој
(већи, виши ступањ ликовног стваралаштва)
Семиотички план
(могућност тачне визуелне комуникације)
Поред стандардног развоја можемо пратити и могућа одступања, било да су субјективне
природе или изазвана природним утицајем. Одступања могу бити у виду изузетног
напретке или назадовања (изазваног менталним или физичким поремећејима).
5. Задаци ликовног васпитања у предшколском узрасту
Основни задаци ликовног васпитања у предшколском узрасту јесу развијање личности,
њених способности, свести о самом себи, креативности и равноправних односа са
средином. Таква личност треба да буде индивидуална и уравнотежена. Из овог основног
задатка произилазе конкретни (
естетски
) задаци.
1) На подручију ликовне културе развијати основе стицања елементарне и визуелне
ликовне културе.
2) Развијати способности ликовног изражавања,услед чега долази до ослобађања у
процесу ликовног рада, па се дете брже развија.
3) Развијати естетски сензибилитет, путем опажања,развијати визуелну перцепцију и
доживљаја света
4) Развијати смисао за лепо, за декоративност, ослободити дечју маштовитост,
подстицати осећања.
Подручје
опште васпитно образовних
задатака:
1) Развијати моторику, спретност руку, владање прибором
2) Развијати опште способности, посебно креативност
3) Развијати интелектуалне и емотивне компоненте, као и карактерне особине:
упорност, вољу, пажњу, доследност...
4) Повезивање ликовне културе и радних односа, прилагођавање заједничким задацима
и колективном раду
5) Развијати самосталну личност и њену индивидуалност
Конкретни задаци
(практични
) по узрасним групама би били:
Млађа група
- прелаз из фазе шарања у фазу шеме.Упознавање деце са ликовним
материјалима и техникама, развијање слободне и креативне личности.
Средња група
- постављају се ликовни задаци, развијање смислао и способности за
вредновање сопствених радова и радове друге деце.
Старија група
- даље развијање ликовности и креативности. Обогаћивање и
оплемењивање емоционалног живота деце.
6. Значај ликовног васпитања у предшколском узрасту
Ликовно васпитање доприноси развоју слободне, свестране и стваралачке личности.Значај
ликовног васпитања ѕависи и од снаге и убедљивости васпитног утицаја. Важност једне
васпитне области проистиче из циљева и задатака васпитавања уопште. Примарни задаци
у ликовном васпитању су:
1) Васпитаницима пружити основу ликовне културе, да би се увели у свет ликовне
уметности
2) Доприносити свестраном развоју деце
3) Стицање навика коришћења стечених знања, способности и естетских критеријума
боја,облик,композиција...Тешко се може одредити јасна граница престанка и почетка једне
фазе.
Б. Карлаварис је дечји ликовни израз поделио на четири фезе и то су:
1- Стадијум шарања или шкрабања (случајни реализам), од друге до четврте године
2- Стадијум шеме (неуспели реализам), од четврте до шесте године
3- Стадијум развијене шеме (интелектуални реализам), од шесте до десете године
4- Стадијум визуелног реализма (физио - пластични цртеж), од десете године живота.
9. Стадијум шарања или шкрабања (случајни реализам)
У овој фази деца намају одређену намеру да цртaњем нешто покажу. Она се изражавају
својим покретима, односно траговима које остављају. Дете почиње да шара обично око
друге године, некад одмах после прве или тек упрвој, или тек после треће, што зависи од
развоја опажања и моторике руку. Моторика руку по схватању одраслих биће нескладна
све до осме године.
У фази шарања, или шкрабања, за дете није важан резултат, већ процес игре, тако да се
дете на исти цртеж више пута враћа. Покрет је крут,оштар,и често долази до цепања
папира.Дете оловку држи целом шаком, некада и са обе, не одвајајући је од подлоге. Круг
је први облик који деца проналазе и приказују, запажају и остварују, и ти кругови неће
бити савршено нацртани. Разлог зашто је круг први облик који деца цртају је вероватно
ограничена моторика руке, развијање рамена и зглобова шаке. Када покрети постану
мекши и контролисани у рамену, лакту, зглобу шаке, онда настају округле шаре. Квадрати
и остали облици ретко се јављају пре круга, јер је за то потребан већи интелектуални
напор. Један те исти облик може створити низ асоцијација које не морају имати никакве
скичности са стварним објектима и предметима.
Не зна се поуздано када дете долази до сазнања де му нацртани облици нешто значе, али
оног тренутка када дете цртањем прикаже више различитих елемената (линија, тачка,
мрља) оно почиње да у њима види и уочава сличност са неким виђеним и познатим
предметом. Првобитно је активност покренула мисао, а сада мисао покреће активност.
стадијума дечјед ликовног израза разликујемо три подфазе: неконтролисано шкрабање,
контролисано шкрабање и именовање шкработина.
