4. PROBLEMI NASTAVE POCETNOG CITANJA I PISANJA
- Nastava
pocetnog citanja i pisanja obiluje mnostvom problema koji naizgled
ne bi trebalo da zabrinjavaju jer ce u svakom slucaju ucenici, neko
pre, neko kasnije nauciti da citaju i pisu. Nastavnik u periodu
bukvarske nastave ne bi smeo olako prelaziti preko ovih problema.
Rutina nastavnika uglavnom je stetna u ucenju pocetnog citanja i
pisanja. Nastavnik koji je nekoliko puta izvodio nastavu pocetnog
citanja i pisanja, stice odredjene navike, a raditi u prvom razredu
znaci uvek iznova pocinjati sa pripremama, kao da se radi prvi
put.Problemi koji se javljaju su: kada poceti sa ucenjem citanja i
pisanja, redosled ucenja slova, kakvim slovima poceti, individualne
razlike ucenika, nastavni plan i program, govor ucenika i govor
nastavnika, pisanje i levorukost.
Kada poceti sa ucenjem citanja i
pisanja
– postoje misljenja da je za decu dobro da citanje i pisanje
nauce sto ranije, ali postoje i ona po kojima je to stetno i da zato
mora da se odlozi. Pedagozi koji smatraju da se ucenje citanja i
pisanja odlozi za zrelije godine navode sledece argumente: da deca
prvog rzreda nisu zainteresovana za citanje i pisanje, da deca prvo
moraju steci mnoge pojmove pre nego sto nauce da citaju i pisu, da
nisu psihofizicki spremna itd. Bilo je pedagoga koji smatraju da se
citanje i pisanje treba uciti u predskolskim ustanovama. Citanje i
pisanje u mnogim zemljama svete deca uce vec od pete godine,
negde od sestet i ne javljaju se problemi. Kod nas deca uce u prvom
razredu citanje i pisanje i nema potrebe to odlagati za drugi razred.
Redosled ucenja slova
– postoji bezbroj varijanti redosleda ucenja
slova. Za dobar izbor redosleda obrade slova uzimaju se sledeci
kriterijumi:
fonetska struktura glasova
– znaci da cemo najpre uciti
glasove koji se lakes izgovaraju (vokali) i jednostavnije suglasnike
kako bi se gradile reci deci emocionalno bliske (mama, tata). U nasim
jezickim podrucjima se glasovi č,ć,dz,dj pogresno izgovaraju pa ih ne
treba istovremeno proucavati.
Graficka struktura slova
– znaci
obradjivati prvo slova koja su laksa za pisanje.
Ucestalost glasova i
slova u jeziku
– najucestaliji glasovi u srpskom jeziku su vokali.
Graficka slicnost slova
– neki metodicari preporucuju da se prilikom
utvrdjivanja redosleda obrade slova ne stavljaju slova slicnog oblika
jedno do drugog, jer ta slicnost moze biti uzrok njihovog
zamenjivanja, a drugi smatraju da je bolji redosled u kojem su slova
slicnog oblika blizu, verujuci da deca bolje pamte slicne znakove.
Bolje je izbeci bliskost po obliku slicnih slova.
Citljivost slova
– reci
pisane malim stampanim slovima citljivije su od reci pisanih samo
velikim stampanim slovima.
Narecje
– razlike u narecjima iziskuju i
odredjeni redosled ucenja slova (slovo “j”).
Izbor metoda i postupaka
– monografski postupak predstavlja 1cas,1 slovo, a grupni postupak
vise slova.
Izbor pisma
– slova latinice se obradjuju po jednom
redosledu, a slova cirilice po drugom.
Kakvim slovima poceti
– velika
stampana slova su jednostavnija i laksa za pisanje pa bi po principu
“od lakseg ka tezem” trebalo prvo uciti njih, a zatim mala stampana
slova. Metodicari previse paznje posvecuju redosledu ucenja malih i
velikih slova, a potrebno je deci samo objasniti pojam velikog i malog
slova, stampanog i pisanog i kada se pise veliko slovo.
Individualne
razlike ucenika
– deca danas dolaze u skolu sa odredjenim iskustvom
i znanjem pa nastavnik u toku ispitivanja prethodnog znanja
uglavnom stice odredjenu predstavu o njihovim individualnim
razlikama. Ucenicima koji znaju da citaju treba pomoci da vezbanjem
usavrsavaju taj proces, a ucenicima koji zaostaju da brze napreduju.
Nastavni plan i program
– u nastavnim programima nastava
pocetnog citanja i pisanja prolazi kroz tri faze: priprema za citanje i
pisanje, ucenje, usavrsavanje. Nastavni planovi i programi su
orijentacioni pa nastavniku ostaje dovoljno prostora za samostalno
istrazivanje.
Govor nastavnika i govor ucenika
– govor nastavnika
mora biti uzoran. Nastavnik mora govoriti savremenim knjizevnim
jezikom. Uceniku treba dopustiti u pocetnoj fazi citanja i pisanja da
govori svojim lokalnim jezikom jer je dete emotivno vezano za taj
govor (tako govore njegovi roditelji), a ucenici ce kasnije oponasajuci
govor svoga ucitelja popravljati svoj govor.
Pisanje i levorukost
–
pogresno je terati levoruko dete da pise desnom rukom. Levoruko
dete izvodi sve radnje normalno, dobro i savrseno sa istom voljom i
raspolozenjem kao i desnom rukom. Takva deca se nadju u
nepovoljnoj situaciji ako se od njega zahteva da odredjene radnje
obavlja desnom rukom. Levorukost se u procesu pisanja mora
postovati kao i desnorukost.
5. FIZIOLOSKE I PSIHOLOSKE OSNOVE POCETNOG CITANJA
Читање
је сложена физиолошка активност. Овај процес посматран са
физиолошког становишта састоји се из мноштва операција.
Читање је делатност видних органа – очију. При читању очи се не
крећу континуирано, већ се помичу и застају. Можемо да читамо
само за време мировања очију, а не за време њиховог
покретања. Мировање очију тј. Њихове фиксације условљавају
препознавање и схватање одређеног знака. Фикције заузимају
7. GLOBALNI METOD
-americki metod,metod celih reci. Polaziste
globalnog metoda cini saznanje da je dete ziveci u savremenom
svetu primorano da uci I pre skole. Koristeci odredjena sredstva u
prakticnom zivotu deca sama nauce da citaju njihova imena ali
pritom ne znaju sta ona znace. Okolnosti koje su dovele do pojave
globalnog metoda:socijalne,psiholoske,pedagoskei jezicke okolnosti.
оvaj postupak je slican metodi normalnih reci. Osnovna jedinia
citanja po ovom metodu je rec,njen graficki izgled se prima kao slika.
Ispod slike a nekad I preko nje se napise ime tog pedmeta.
Metodom razgovora se se ucenici upucuju da upamte sliku
predmeta,pa sliku igovorene reci,ali se ta rec ne rastavlja na slogove I
glasove. Valjanost I upotrebljivost ovog postupka zavisi od prirode
jezika. Protiv ovog metoda se navodi da ne razvija misljenje kod
ucenika,da se oslanja na vizuelno I mehanicko pamcenje zbog cega
nema vaspitno obrazovno znacenje. U nasoj pedagoskoj praksi se ne
koristi kao cist metod,vec u kombinaciji sa drugim metodama. Praksa
je potvrdila opravdanost njegovog koriscenja u pripremnom periodu.
8. SINTETICKI METODI
Metod sricanja
– ovaj metod je star vise od
dve hiljade godina. Sredinom XIX veka zvanicno je naredjeno da se u
procesu ucenja slova ne koristi ovaj metod mada se on jos dugo
zadrzao. Ucenje pocetnog citanja po metodu sricanja pocinjalo je
upoznavanjem slova kao jezickih elemenata. Kada ucenici nauce
slova, prelazilo se na sricanje koje se sastojalo u spajanju slova u
slogove i potom slogova u reci. Slova su se nekada drugacije
imenovala : a-az, b-buki, v-vjedi, g-glagoli itd. Rec “baba” se sricala-
buki-b, az-a, a onda se izgovori slog ba, potom drugi slog buki-b, az-a,
izgovori se drugi slog ba i na kraju se sintetisu u celinu baba. To je
staro sricanje. Zadavalo je ucenicima mnogo muke. Pocinjalo se
malim slovima, a potom velikim. Citanje se ucilo odvojeno od
pisanja.
Metod scitavanja
– metodu scitavanja je pocetkom proslog
veka uveo u praksu skolski savetnik u Bavarskoj Hajnrih Stefani,
mada je njen zacetnik jedan nemacki ucitelj iz sredine XVI veka.
Scitavanje se sastoji u tome sto se u toku citanja pojedini glasovi reci
koju citamo otezu malo vise nego u govoru, ali se glas dok se oteze
spaja sasledecim, pa opet sledecim glasom, cineci tako jednu
glasovnu celinu. Tokom “otezanja” glas se ne prekida,a izbegava se
umetanje prizvuka poluglasa ili muklog “e”. rec suma bi se scitavala
ovako s-s-s-+u-u-u+m-m-m+a-a-a i ta rec se na kraju ne izgovara jer
je slivanjem glasova izgovorena kao Celina. Otezanje ne sme biti
neprirodno, ne sme preci u pevanje. Postupak scitavanja se danas
koristi u tzv.sintetickim vezbama. Vezbanjem se duzina otezanja
glasova smanjuje sve dok ne dodje na oblik normalnog citanja, sto se
tice brzine i drugih njenih kvaliteta. Neki praktikuju da horski
scitavaju da bi napredovali ucenici koji zaostaju. Horsko scitavanje se
moze koristiti kao nacin vezbanja,ali ne cesto. U procesu scitavanja
najbolje je koristiti individualni rad. Scitavanje moze biti glasovno i
slogovno.
Metod glasanja
– o danasnjem scitavanju moze se govoriti
kao o modifikovanom obliku metoda glasanja. Sinteticki postupak
metoda glasanja odvijao se na ovaj nacin: nastavnik pokrije drugo
slovo i tako redom svako sledece, a ucenici glasno izgovaraju , glasaju
dok nastavnik ne otkrije sledece pokrivenoslovo i tada spajaju prvi
glas sadrugim u jedan slog, odnosno rec. rec zima se metodom
glasanja citala ovako: z-z-z-i=zi,m-m-m-m-a=ma.
Slogovni metod
–
slog ima posebno mesto u nastavi pocetnog citanja i pisanja. Nauceni
glasovi se slivaju u slog tokom citanja, a potom se slogovi slivaju u
reci. Slogovni metod kao oblik sinteze u procesu citanja neki
metodicari smatrali su veoma uspesnim. Prva etapa u tom procesu
jeste usvajanje pojedinih glasova i slova i njihova sinteza u slogove. U
drugoj etapi ucenik shvata celi slog odjednom, a treca etapa je
sinteza cele reci od vec naucenih slova. Najvaznija je druga faza.
Drugi smatraju da je slogovni metod nekoristan, cak i stetan jer moze
da se pretvori u sricanje, a slog sam za sebe nema nikakvo znacenje i
ne moze se usvajati izolovano od reci. Na prvom casu nastavnik
pocinje slogom TOnapise ga na tabli i kaze ucenicimakako se cita.
Ucenici usvajaju taj slog i istim postupkom prelaze naslog SA. Zatim
citaju i pisu obasloga TOSA. Iako se u nasim skolama slogovno citanje
jos zadrzalo, sve se vise stice utisak da je taj oblik ucenja citanja
nepotreban.
Metod prirodnih glasova
– u ovom metodu polaziste je
glas kao jedinica citanja. Glas se uocava u njegovom prirodnom
kontekstu pase oponasaju u ucionici da bi se postupno doslo do
njegovog pojma. To mogu biti razni, ali cisti i jednostavni glasovi :
sustanje lisca s-s-s-s, zujanje pcela z-z-z-z. ovaj metod moze biti
veomainteresantan, pogotovo ako je prica lepo srocena. Prednosti
ovog metoda su sto on moze biti interesantan, zabavan, unosi
dinamiku, a nedostaci su vezani zanjegovu ogranicenost. Danas se
ovaj metod samo delimicno koristi u okviru analiticko-sintetickog
metoda i moze biti veoma efikasan u obradi pojedinih glasova i slova.
Ova metoda iz sasvim razumljivih razloga nije uspela da se odrzi.
predmetom. Kada se obrađuje neko slovo traže se predmeti koji
imaju sličan oblik: o-obruč, š-tri jablana, p-vrata.
7.POJMOVNO(FOETIČKI) M. – postupak pojmovnog metoda ima cilj
da olakša shvatanje veze između glasova I slova, posebno da olakša
sintezu glasova u reči. Učenici uče kako se formira glas, kakav položaj
zauzimaju pojedini govorni organi u procesu izgovaranja glasova. 8.
FONOMIMIČKI (INTERJEKCIONI) M. – Polazi od načina izgovaranja
glasova u raznim životnim situacijama, pa se za način izgovaranja
vezuje mimika kao spoljašnji izraz izgovaranja. Kako je gluvonemoj
deci teško dati pojam glasa, jer ne mogu zbog oštećenja sluha da
shvate njegovu fonetsku strukturu, njima se mimikom pomaže da
shvate glas I da vrše njegovu sintezu u reči. Danas se ovaj metod
koristi samo delimično. 9.UČENJE ČITANJA POMOĆU PISANJA –
Tvorac ovog metoda je smatrao da se čitanje najbolje uči pisanjem,
što znači da po određenoj logici postoje čvrste veze između čitanja i
pisanja. Najpre se obrađivao glaspa slovo, pa se ono pisanje spajalo u
reči i dok se te reči pišu uči se čitanje.
II - ANALITIČKA METODA –
1.METOD TEKSTA (ŽAKOTOOV) METOD – Ž.metod se zasniva na
sistematskoj analizi teksta, odnosno rečenica, a služi se postupkom i
analize I sinteze. On je smatrao da deca treba što pre da nauče da
čitaju, jer je čitanje osnova celokupne nast. On je odmah čitao tekst
knjige I to rečenicu po rečenicu. Čitao bi tu rečenicu lagano više puta,
pokazujući učenicima svaku reč sve dok ih ne nauče napemet. Tada
bi učenici sami čitali I pokazivali reči. Nastavnik bi potom reči
pokazivao na preskok, a učenici bi ih prepoznavali I čitali. Dete tim
postupkom povezuje u svojoj svesti vizuelnu I akustičnu predstavu
reči I rečenice. Žakotov met.ili metod teksta bio je popularan u
Francuskoj i Nemačkoj jer je odgovarao prirodi njihovih jezika. Negde
je taj met.korišćen za učenje stranih jezika. Korišćen je I u našoj
nast.ali nikad nije postao popularan.
9. METODE U NASTAVI POCETNOG CITANJA I PISANJA NASTAVAK
Nedostaci ovog met.su u tome što je polazila od teksta teškog za
decu, što je u metodičkom postupku bilo mnogo mehaničkog I
verbalnog rada itd. 2.MET.NORMALNIH REČENICA – Metodičar Karlo
Zelcman, polazi od saznanja da je Žakotoov metod dobar, ali su
tekstovi od kojih polazi suviše teški za decu. Zato on odabire lakše
tekstove, jednostavnije I za dečiji uzrast primerenijeg sadržaja. Knjigu
je zamenio poveći karton na koji je bila štampana priča o dečijim
igračkama. Postupak učenja čitan ja I pisanja bio je isti kao po
