МЕТОДИКА РАЗВОЈА ПОЧЕТНИХ МАТЕМАТИЧКОХ ПОЈМОВА 1

Студијски програм :

Васпитач предшколских установа

Врста студија:

Основне академске студије

Назив предмета:

Методика развоја

почетних математичких појмова 1

Шифра предмета:

В624

Наставник:

Ибро Д. Ваит

Статус предмета:

Обавезан

Број ЕСПБ:

Услов:

Нема

Циљ предмета

Оспособљавање васпитача за рад на математичком образовању предшколске деце; упознавање студената
са општим проблемима методика развоја почетних математичких појмова 1; овладавање теоријским
основама; упознавање аксиома, принципа, метода и облика рада; разувевање начина организације
усмерених математичких активности и часа математике.

Исход предмета

Да студенти на основу стечених знања могу успешно планирати, организовати и реализовати процес
математичког образовања са децом предшколског узраста; овладавање општим појмовима и теоријским
основама као претпоставке успешног праћења МРПМП 2; оспособљеност судената да стечена методичка
знања у овом предмету користе у решавању проблема из праксе

Садржај предмета

Теоријска настава:

Појам, предмет и значај математике и МРПМП 1; однос према другим наукама и научним дисциплинама;
циљеви и задаци МРПМП 1; историјски осврт на развој математике и МРПМП (епоха рађања математике,
епоха елементарне математике, епоха променљивих величина, епоха савремене математике); педагошко-
психолошке основе МРПМП (Пијаже, Виготски, Брунер); логичке основе (апстракција и генерализација,
конкретизација и спецјализација, анализа и синтеза, аналогија, индукција, дедукција, интуиција); сазнајне
основе МРПМП ; кибернетичке основе МРПМП; Пеанови и Еуклидови аксиоми; принципи рада;  методе
рада   на   активностима   развијања   почетних   математичких   појмова;   облици   рад;   дидактичка   средства   и
материјали;   методичко   обликовање   часа   математике;   конкретизација   циљева   и   задатака   усмерених
активности и часа; планирање и припремање рада у предшколској установи и школи.

Практична настава

Практична примена стечених знања, консултације, припрема, праћење и анализа усмерених математичких активности.

Литература

1. Ћебић, М., Почетно математичко образовање предшколске деце, Београд, 2010
2. Какашић, С., Методика математике, Сремска Митровица, 2000.

3. Шимић, Г.,

Методика развијања математичких појмова

, Виша школа за образовање васпитача, Шабац, 1998.

4. Прентовић, Р.,

Методика развијања почетних математичких појмова,

Виша школа за образовање васпитача, Нови

Сад, 1998.
5. Група аутора,

Корак по корак I и II

Број часова активне наставе (недељно):

Предавања

Вежбе:

Други облици наставе:

Студијски истраживачки рад:

Остали часови

Методе извођења наставе

Фронтална, дијалошка, проналазачка, проблемска.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поени

Завршни испит

поени

активност у току предавања

писмени испит

практична настава

усмени испит

колоквијум

семинарски рад
остале обавезе

У зависности од броја освојених поена студент добија оцену по следећем критеријуму:

Оцена

Значење оцене

Укупан број поена

Одличан – изузетан

95 - 100

Одличан

85 - 94

Врло добар

75 - 84

Добар

65 - 74

Довољан

55 - 64

Није положио

До 54

МЕТОДИКА РАЗВОЈА ПОЧЕТНИХ МАТЕМАТИЧКИХ

ПОЈМОВА 1

Уопште о почетном образовању

Савремена предшколска установа има задатак да деци

обезбеди повољну друштвену и материјалну средину са свим
потребама,   условима   и   подстицајима   за   развој   богатих,
разноврсних и смишљених активности којима она могу да се
предано баве користећи своје укупне потенцијале за развој
способности.   Она треба да представља средину у којој се
свако   дете   осећа   сигурно   и   прихваћено   да     безбедно   и
релативно   самостално   испитује   свет   око   себе,   да   омогући
детету да истиче позитивна искуства која ће се изразити кроз
склоности и способности за активно учествовање у животу и
раду   заједнице   деце   и   васпитача   (

Правилник о општим

основама предшколског програма,

Министарство просвете

науке и технолошког развоја Р.С

. Наведена чињеница чини

њену најважнију педагошку функцију. Како је предшколско
детињство најбурнији период развоја, суочен са својим

представља и подршку васпитној функцији породице која
треба да помогне целокупном развоју личности детета.

Општи циљ предшколског васпитања и образовања

може се превести у три групе циљева, и то:

откривање и упознавање самог себе,

развијање односа и стицање искуства и сазнања о другим
људима,

сазнавање света око себе и развијање начина
деловања на њега (Правилник о општим основама
предшколског програма, Министарство просвете
науке и технолошког развоја Р.С.).

Сви ови циљеви, с једне стране, односе се на

постигнућа-развијање исхода или изградњу сазнања, с друге
стране   на   акције   и   интеракције   које   воде   изграђивању
сазнања   и   развијању   постигнућа.     Васпитни   циљеви   се
остварују кроз низ спонтаних животних ситуација, слободно
одабраних   или   заједничким   планирањем   активности   уз
коришћење различитих средстава и метода.

Остваривање циљева предшколског васпитања и

образовања   предвиђа   придржавање   принципа   доступности,
демократичности, отворености, аутентичности и развојности.
Оно се реализује за децу узраста од шест месеци  до поласка
у школу, а остварује се у  предшколским установама  у складу
са   основама   програма   предшколског   васпитања   и
образовања.     Те   основе   предвиђају   израду   и   развијање
програма   васпитно-образовног   рада,   израду   и   развијање
посебних и специјализованих програма, израду критеријума

за праћење и вредновање квалитета васпитања и
образовања и унапређење и развој предшколске установе.

Предшколски програм доноси предшколска установа

којим се остварују посебни, специјализовани и други, према
могућностима   установе,   а   у   складу   са   потребама   и
интересима   деце,   родитеља   и  локалне   средине.     Једна   од
основних функција овог програма припремања деце за школу,
је да учини што неприметнијим и олакша им прелаз из једне
институције у другу као и да убрза процес адаптације новим
условима   живота   и   рада.     Та   припрема   мора   бити
систематична, да уважава узрасне специфичности и развојне
перспективе деце.  Њу треба схватити  и као општу припрему
за школу, чији је смисао припремање деце за живот и рад.  С
друге стране, постоји и специјална припрема деце за школу
која   обухвата   садржаје   и   активности   којима   се   доприноси
лакшем   остваривању   наставног   програма   у   првом   разреду
основне школе.

Предшколско васпитање и образовање остварује се у

трајању   утврђеном   програмом.     Програм   припреме   детета
пред   полазак   у   основну   школу   у   оквиру   предшколског
васпитања и образовања траје четири сата дневно, најмање
девет   месеци.     Припремни   предшколски   програм   остварује
васпитач.     Његов   задатак   јесте   да   својим   компетенцијама
осигура   уважавање   принципа   образовања,   остваривање
циљева   васпитања   и   образовања   и   унапређивања
образовно-васпитног   рада.

Зато можемо рећи да

предшколске установе, заједно са породицом учествују у
подизању и раном образовању деце

. Најважнија улога

предшколског образовања и васпитања је пажљиво праћење

добара,   развој   науке   и   технике,   а   у   последње   време   и
информатичких технологија, повећава се потреба и зависност
од   математике.     Математичко   образовање   доприноси   и
развоју веома важних особина личности.  Због тога садржаји
наставе   математике   чине   окусницу   школског   образовања
заједно   са   садржајима   матерњег   језика.     На   крају   треба
назначити чињеницу да је човеку савремене опште културе
неопходан смисао за анализу и синтезу, смисао да разликује
битно од небитног у чему важну улогу има математика.

Математичко образовање у дечијем вртићу служи

подстицању логичко-математичком мишљењу.   Називамо га
почетно   математичко   образовање   јер   ће  допринети   развоју
когнитивних способности детета и развоју интелигенције као
кохерентног система.  Оно детету олакшава сазнавање света
око себе и развија начине деловања и сређивања искуства.
Логично   мишљење   му   помаже   да   потпуније   открива   и
упознаје   самога   себе,   своје   потребе   и   мисли   и   развијa
интелектуалну   самосталност,   као   и   да   успостави
комуникацијуса другим људима.

Процес математичког сазнања је интегрисан са осталим

областима сазнања, а не изолована област и обухвата све
утицаје, поступке, акције и интеракције (детета и одраслих-
првенствено   васпитача,   средине   и   материјала)   које   воде
изграђивању   физичког   и   логичко-математичког   сазнања.
Математичка   сазнања   иницијативно   изграђују   логику,
способности   и   умења   да   у   свакодневним   практичним,
животним ситуацијама деца решавају различите проблеме.  У
том   процесу   битна   је   интелектуална   активност,