Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama
1. Deca sa posebnim potrebama
11.Specifičnosti socijalnog i emocionalnog razvoja dece sa p.p
12.Metode,oblici i sredstva za podsticanje emocionalnog i socijalnog razvoja dece sa p.p
13.Intelektualni razvoj dece sa p.p.
14.Pseudoretardacije(hiperkinetički sindrom,dispraksije,disgnozije,dečja neuroza
15.Metode,oblici i sredstva podsticanja intwelejtualnog razvoja dece sa p.p.
16. Govorno- jezicki poremecaj
17.Metode,oblici i sredstva podsticanja govorno jezičkog razvoja dece sa p.p.
18. Ostecenje sluha
19. Preporuke za rad sa decom ostecenog sluha
20. Ostecenje vida
21. Preporuke za rad sa ostecenjem vida
22. Preporuke za rad sa decom sa govorno
23.Deca sa motoričkim poremećajima
24.Preporuke za rad sa decom sa telesnim oštećenjima i hroničnim bolestima
25.Preporuke za rad sa decom sa emocionalnim problemima i teškoćama u socijalnoj
adaptaciji
26.Intelektualna ometenost kategorije i mogućnost vaspitanja i obrazovanja
27.Preporuke za rad sa decom ograničenih intelektualnih sposobnosti
28. Daunov sindrom
29.Fiziološka tupost
30. Hiperkineticki sindrom
31.Preporuke za rad sa decom sa poremećajem pažnje
32.Razvijanje i održavanje pozitivnih stavova prema deci sa p.p.
33.Priprema dece i vaspitne grupe za prihvatanje vršnjaka sa p.p.
34.Značaj igre u radu sa decom sa p.p.
35.Nacela i principi u radu sa decom sa PP
36.Oblici rada i metode u realizaciji vaspitnih sadržaja sa decom sa p.p
.
37.Lateralizacija,principi u radu
38.Razvojne dispraksije
39.Razvojne disgnozije
40.Levorukost,principi u radu
1. Deca sa posebnim potrebama
- Deca sa posebnim potrebama su deca koja se ne
uklapaju u postavljene obrasce ponašanja i koja ispoljavaju neki od oblika teškoća u
savladavanju vaspitno-obrazovnih zadataka.Dete sa svojim problemom postaje i samo
problem i ukoliko se ne prepoznaju uzroci i ne pronađu adekvatna sredstva za
prevazilaženje,ostaje usmljeno da se bori samo sa sobom,ali i sa okolinom koja
opterećena različitim predrasudama,formira stav isključivanja takve osobe iz svog
okruženja.Problem je stanje koje narušava kontinuitet procesa u individui ili u
grupi.Problemi sa kojima se nastavnik najčešće suočava sa poremećaji
ponošanja,problemi u odnosima da drugim osobama,emocionalni konflikti,problemi u
učenju i savladavanju školskih veština,problemi etičkog postupanja,problemi seksualne
neprilagođenosti,problemi uzrokovani organskim oštećenjima organa,sistema organa ili
dela organa,zatim sa problemima neprilagođenosti okolini,problemima kulturološke
prirode,pa čak i sa indikacijama početnih psihoza.Problemi koji se pojavljuju usled
organskih ili funkcionalnih oštećenja ili nedostataka organa ili dela organa,prouzrokuju
daleko složenije posledice na sve aspekte razvoja ličnosti,i zahtevaju kompleksnu podršku
i pomoć ne samo porodice i nastavnika,već i stručnjaka različitih profila,kao i društva u
celini.Primarni nedostatak uslovljava nastanak sekundarnih posledica koje su u većini
slučajeva teže i komplikovanije od samog primarnog oštećenja,jer će iskustvo ometenog
deteta biti siroomašnije s obzirom na to da će i njegove mogućnostiza učenje biti manje u
odnosu na neometene vršnjake.Razvojna odstupanja predstavljaju opšta ili pojedinačna
odstupanja u obliku usporenog ili ubrzanog emocionalnog,saznajnog i socijalnog razvoja
koja se pojavljuju i traju od rođenja ili ranog detinjstva.
Deca sa posebnim potrebama su deca kojoj je potrebna posebna društvena podrška kako
bi dosegla ili održala odgovarajući nivo fizičkog,intelektualnog,emocionalnog i socijalnog
razvoja.To je široka kategorija koja obuhvata decu sa telesnom,mentalnom i senzornom
ometenošću,ali i decu sa poremećajim ponašanja,decu sa teškim hroničnim
oboljenjima,decu na dugotrajnom ili kućnom lečenju,decu iz kulturnih ili socijalno
depriviranih sredina,decu bez roditeljskog starenja,ometenu ratom i drugim
nepogodama,izbeglu,raseljenu i zlostavljanu decu,kao i darovitu decu.
To su deca sa
senzornim, fizičkim i telesnim oštećenjima (invalidi, retardirani,
hendikepirani...)deca
sa smetnjama u razvoju
(deca sa razvojnim teškoćama, ometena
deca),deca
pripadnika marginalnih grupa
.
Talentovana deca (nadareni)
, deca koja
doživljavaju prepreke učenju i socijalnoj participaciji. Deca koja doživljavaju trajne ili
povremene teškoće u školi, nedostaje im motivacija za učenje, završavaju samo jedan ili
dva razreda, ponavljaju razrede, moraju da rade, žive u teškoj bedi ili pate od hronične
neuhranjenosti,žrtve su rata i oružanih konflikata, ili jednostavno ne idu u školu, iz bilo
kog razloga...
poremećaj normalnih procesa u organizmu i njegova težnja da se ponovo uspostavi
normalno funkcionisanje
Oštećenje (impairment)anatomske, fiziološke mentalne i emocionalne abnormalnosti
Funkcionalno ograničenje u izvršavanju aktivnosti
Ometenost (disability)je ograničenje u vršenju socijalnih uloga Model slušne ometenosti
V.Radoman- Oštećenje auditivnog aparata,Ograničenje u komunikaciju,Ograničena
društvena,participacija,Psihološke posledice,Socijalne barijere.
3. Хендикеп је израз који означава стање умањених телесних или
психичких
способности
које појединце доводе у неравноправни, а често и подређени, положај у
односу на друге. За
особе
са различитим
облицима
хендикепа употребљава се
савремени термин „
особе
са дисабилитетом” или „
особе
са посебним
потребама
” што
указује на специфичан прилаз етиологији
поремећаја
али и приступу у погледу
њиховог оснаживања за боље лично и социјално функционисање.
4.
Razvojni poremećaji
su poremećaji koji se javljaju u određenom periodu u razvoju
djeteta
, često usporavajući razvoj. To može uključivati
psihološke
i fi zičke poremećaje.
Razvojni invaliditet
,
Mentalna retardacija
,
Poremećaji u učenju
,
Specifični razvojni
poremećaj
,
Pervazivni razvojni poremećaj
.
Pervazivni razvojni poremećaji-
je
dijagnostička kategorija koja se odnosi na skupinu od pet poremećaja okarakteriziranih s
usporenim razvojem temeljnih multiplih funkcija što uključuje
socijalizaciju
i
komunikaciju
.Najpoznatiji pervazivni poremećaj je (1)
Autizam
, ostali su (2)
Rettov
sindrom
, (3)
Dječji disintegrativni poremećaj
, (4)
Aspergerov sindrom
i (5)
Pervazivni
razvojni poremećaj ne drugačije određen
.
3. Integracija dece sa posebnim motrebama- Integracija
dece
sa smetnjama u razvoju
u redovne škole je definisana na sledeći način u Varnok-izveštaju još 1978.
godine:
Prostorna
integracija
: Učionice za tipičnu populaciju učenika i učionice za decu sa
smetnjama u razvoju se nalaze u istom objektu, te
se deca mogu upoznati/družiti.
Socijalna
integracija
: Učenici koji pohađaju ‘specijalna
odeljenja’ se socijalizuju sa tipičnom populacijom učenika na igralištu, za
vreme užine i priredbi.
Funkcionalna
integracija
: Postoji zajednička participacija u vaspitno-
obrazovnom procesu, što zahteva pažljivo planiranje
nastave/učenja i izradu individualnih nastavnih programa.Sve forme integracije
podrazumevaju neki vid asimilacije učenika sa teškoćama u razvoju u redovnim školama,
koje ostaju uglavnomneizmenjene. Zakoni iz 1981. i 1993. godine vide integraciju kao
efikasno korišćenje postojećih resursa, uspešno obrazovanje učenika
sa teškoćama u razvoju bez narušavanja vaspitno-obrazovnog procesa kada su tipični
učenici u pitanju. Ako neki od ovih kriterijuma
nisu ispunjeni, zakonski definisanim merama se učenik smešta u specijalnu školu. Mnogim
potrebama takvog deteta se na ovaj način
izlazi u susret kontinuirano i planski, ali potreba deteta da bude deo svoje zajednice i
lokalne škole je izignorisana.
OBRAZOVANJE OMETENE DECE : Zavodi i internati,Specijalne škole/odeljenja,Redovne
škole
OBRAZOVANJE OMETENE DECE:Specijalne škole .
INTEGRACIJA
-Redovne škole
INTEGRACIJA Dete
sa
smetnjama u razvoju se uključuje u redovnu školu, ali se u njoj ništa
ne menjaNepromenjeni su: nivo obuke nastavnika, programi i metode rada .čekuje se da
dete treba da se prilagodi zahtevima sredineDete treba dovesti u nivo normalnosti koji je
blizak nivou funkcionisanja ostale dece
Što je moguće kod jako malog broja dece-daje slabe rezultate INTEGRACIJA-DETE PO MERI
ŠKOLE “Pojam
integracije
može se najjednostavnije označiti sitnagmom
dete po meri
škole
, a
inkluzije
kao
škola po meri deteta
. Integracija ne podrazumeva nikakve
reformske promene škole, već je dete ono koje treba prilgoditi” .
4. Savremene tendendcije u vaspitanju i obrazovanju dece sa posebnim potrebama
-
POJAM INKLUZIJE “Inkluzija sadrži bitno drugačiji vrednosni sistem i na njemu zasnovanu
drugačiju filozofiju obrazovanja. Podrazumeva značajne promene u odnosu na programe
rada, obrazovanje učitelja i nastavnika, metode rada i način procene ostvarenih rezltata.
Podsticanje razvoja sve dece je osnovni cilj inkluzije”POJAM INKLUZIJE , fizičko prisustvo,
socijalno prihvatanje učenika sa posebnim potrebama i njegov doživljaj
pripadanja,kulturna rekonstrukcija školskog sistema ,jedan od elemenata kulturne
rekonstrukcije je i menjanje sadržaja kompetencija nastavnika .INKLUZIVNO
OBRAZOVANJE:
Model koji obuhvata skup pedagoških mera čiji je cilj da se svako dete razvija prema
svojim sposobnostima i tempu koji mu odgovara.Drugačija vizija redovnog obrazovanja:
vizija bazirana na heterogenosti umesto homogenosti, da bi se ova vizija ostvarila,
potrebno je da se postojeći školski sistem promeni, i to u terminima fizičkih faktora,
programa, očekivanja učitelja i stilova podučavanja, uloga. INKLUZIVNA ŠKOLA- ŠKOLA PO
MERI DETETA :Ometeno dete nije problem, problem je obrazovni sistem koji mu nije
naklonjenOmeteno dete niko ne pokušava da “popravi” da bi ga “naštelovao”na
sistemNastavnici individualizuju nastavu uz pomoć i stručnu podršku stručnjaka.
ARGUMENTI ZA INKLUZIVNU ŠKOLU :z domena ljudskih prava,Iz domena obrazovanja,
Socijalni razlozLJUDSKA PRAVA Sva deca imaju pravo da uče u zajednici sa svojim
vršnjacima,Deca ne smeju biti diskriminsana ni po kom osnovu, pa ni zato što imaju neku
razvojnu teškoću. Udruženja odraslih lica sa razvojnim teškoćama kategorički zahtevaju
napuštanje specijalnog obrazovanja, osim u izuzetnim slučajevima kada je nedvosmisleno
jasno da je to u interesu deteta,Decu ne treba štiti jednu od drugih. KVALITET
OBRAZOVANJA Sredina vršnjaka bez razvojnih teškoća je znatno podsticajnija za dete u
svim aspektima razvojSve pedagoške inovacije moguće je realizovati i u inkluzivnom
modelNema ni jednog dokaza da deca bez razvojnih teškoća bivaju zanemarena u ovom
modelu radSOCIJALNI RAZLOZI :Izdvojeno obrazovanje (segregacija) otežava formiranje i
održavanje pozitivnih stavova prema osobama sa teškoćama u razvoju i njihovim
porodicamaNeželjen rezultat takvog odnosa su predrasude koje veoma otežavaju
normalan život deteta sa teškoćama u razvojuOčuvane potencijale deteta sa poteškoćama
u razvoju mnogo je lakše otkriti kada se deca školuju zajedno, nego u specijalnim školama.
Očuvani potencijali su osnovni dečji resurs za samostalan život u grancima mogućeg..
5. Uspostavljanje partnerskih odnosa sa porodicom dece sa PP i porodica normalne
dece
- Vaspitna praksa usmerena deci zasnovana je na uverenju da je porodica prvi i
najvazniji deciji vaspitac i ucitelj. Roditelji dece sa posebnim p razvice cvrste veze ssss
vaspitacima svoe dece i postati partneri u smisljanju i primeni obrazovanja koje je
usmreno njima. Porodice dece sa posebnima potrebama su dozivotno odgovorne za svoju
decu. Potreben su informacije o uslugam koje se mogu pruziti njihovoj deci i dok su
