Физиолошке и психолошке карактеристике развоја говора
Говор као елеменат психичког развоја
o
Говором дете развија интелектуалне вештине
o
Развој мишљења повезан је са развојем говора
o
Говор је важан фактор развоја личности и социјализације
Говор се најинтензивније развија у предшколском периоду, а усавршава се током читавог живота.
Говорни органи
o
Говор је посебно људска способност и посебан облик понашања
o
Човек говори својим телом, али у говору не учествују сви делови тела пођеднако
o
Говорни органи су они од којих зависи говор
o
Говорни органи у ширем смислу су они од којих зависи говорење и разумевање говора
o
Говорни органи у ужем смислу су они који непосредно изводе говорне покрете
Говорни органи у ужем смислу (говорни апарат)
o
По функцији:
1) респираторни (дисајни) органи:
o
плућа са трахејом
o
мишићи грудног коша
o
дијафрагма и трбушни мишићи
2) фонаторни органи:
o
гркљан са гласним жицама
3) артикулациони органи:
o
Ждрело
o
усна дупља
o
носна дупља
Говорни апарат
1) Респираторни органи:
o
Плућа - прикупљају ваздух у себе
o
Дијафрагма и трбушни мишићи - потискују ваздух
o
Душник - спроводи ваздух према говорним органима
2) фонаторни органи:
o
Гласне жице, језик, усне - производе гласове покретом
o
Непца, алвеоле, зуби - стварају гласове
3) артикулациони органи
- појачавају гласове као резонатори и дају им специфичан тон и боју.
Говорни органи у ужем смислу
o
Централни нервни систем одговоран је за човеков говор.
Гласовни систем српског језика
o
Српски језик је фонетски - сваком гласу одговара одређени графички знак
o
Природа гласова зависи од положаја појединих делова говорног апарата при артикулацији
Подела гласова на основу положаја говорних органа
o
Самогласници (вокали); а, е, и, о, у.
o
Сонанти (гласници): л, р, н, в, ј, љ, њ, м.
o
Сугласници (консонанти): б, п, ф, д, т, з, с, ц, ђ, ћ, ч, џ, ж, ш, г, к, х.
Подела сугласника према месту изговора
o
Уснени (лабијални): б, п, в, ф, м.
o
Зубни (дентални): д, т, з, с, ц.
o
Предњонепчани (палатални): ј, ђ, ћ, ж, ш, љ, њ, ч, џ.
o
Надзубни: л, р, н.
o
Задњонепчани: к, г, х.
Звучност и безвучност
o
Физиолошко- акустичка особина гласова у чијој је основи треперење или нетреперење гласних
жица у гркљану.
Звучни:
б
п
г
к
д
т
ђ
ћ
ж
ш
з
с
џ
ч ф х ц
o
Подучавање подразумева давање готових информација, вођење до замишљеног циља и мисаоно
исказивање (активирање).
o
Социјално емоционална функција језика: првенствено ради регулисања међуљудских односа и
остваривање различитих облика социјалне контроле.
o
Уколико се доминантно користе поједини облици за регулисање понашања, ограничавају
сарадничке и партнерске односе.
o
Уместо захтева у негативном облику, од деце треба захтевати да нешто учине упућујући их
позитивним смерницама.
o
Проблематична је и комуникација помоћу које се од деце тражи и инсистира на правилном
изражавању.
o
Изграђени односи васпитача и деце поуздан су индикатор комуникативних правила језика.
o
Инсистирање на употреби молбе уместо захтева.
o
Похвале и подстицаји често су корисне у функцији регулисања понашања зато што васпитач води
рачуна о квалитету дечијих активности, о самосталности, прецизности, тачности и
оригиналности.
o
У ситуацији подучавања доминирају МОНОЛОЗИ докДИЈАЛОЗИ најчешће подразумевају
питања васпитача и одговоре деце, а треба подстицати комуникацију у обрнутом смеру (питања
деце - одговори васпитача).
o
Говор васпитача у социо-емоционалним односима мање је присутан у свакодневним
комуникацијским ситуацијама у предшколској установи. Комуникација између одраслог детета
настаје у активностима.
Говор детета
o
Представља одраз његовог схватања реалности. Дете говори о ономе што зна. Пре одласка у
предшколску установу, развило је језик који говори на основу језичког материјала свога
окружења, пре свега својих родитеља.
o
Захваљујући вербалној интеракцији, дете само открива језичка правила, усваја језик без свесног
размишљања о граматици.
o
Деца до 4. године поседују све фонеме матерњег језика, иако имају тешкоће при изговору
појединих гласова. Кроз природну језичку праксу са особама које исправно говоре.
o
Деца од 6 година устаљују свој систем артикулације. Углавном нису потребне никакве посебне
вежбе за исправљање и увежбавање артикулације.
o
Дете у доби од 4. године користи просте и просто - проширене реченице.
o
Мањи проценат деце користи и сложену реченицу већ на узрасту од 5 година.
Комуникативна способност предшколског детета
o
да експлицитно искаже поруку
o
да користи језичке варијације
Комуникативна способност деце која мало говоре.
Комуникативна способност деце коју је тешко разумети.
Дете које муца и примерени васпитни поступци.
Способност слушања у групи.
Функција говора детета
o
Говор као средство општења
или казивања, тј. комуникативне функције управљене према
другоме, тзв. објективна функција казивања која обраћа пажњу слушача на онога који говори и на
предмет о којем се говори. То би се могло назвати функција
ПРИКАЗИВАЊА
којом се нешто
изјављује или приповеда.
o
Говор у функцији ИЗРАЖАВАЊА
, којом онај који говори открива своје друштвено стање. То је
онда кад дете: А- изражава задовољство говорењем (игре гласовима, речима изразима и
реченицама, ехолалија екикики по Чуковском);
Б: хоће да скрене пажњу на себе;
Ц: користи речи и изразе учтивих фраза;
Д: напада или се руга (ругалице и изазивања у дечијим играма) итд.
o
Мисаона функција
говора јавља се у облику
САМОГОВОРА,
као врсте егоцентричног говора, а
и у обичном говору, као средству комуникације.
