Seminarski rad
Predmet: Metodika razvoja govora
Tema: Faktori govornog razvoja
Faktori govornog razvoja
Razvoj govora podr azumeva međusobnu usklađenost fonetsko-fonološkog aspekta,leksičkog, semantičkog,
sintaksičkog. To je veoma složen proces.
Deca se ĉitav ţivot uĉe govoru. Plač je prvi glas koji dete proizvodi pri rođenju(novorođenče). On je
individualan i karakterističan za svako novorođenče i on odražava njegovo fiziološko stanje. Tokom prvih meseci
života javljaju se prvi glasovi i to vokali, ali to nisu reči, niti spadaju u govor. Nakon vokalizacije javlja se faza
brbljanja koja nije posledica imitacije. Prvi glasovi nemaju socijalnu funkciju, i gluve bebe
proizvode glasove. Da bi dete steklo fonetsku, fonološku sposobnost, mora da uočava razliku među
fonemama,vokalnost, konsonantnost (uradio-gradio), praskavost, strujnost (voditi-voziti),
postojanje foneme i Ǿ foneme (brat-Ǿrat), zvučnost, bezvučnost (pas-bas) i sl.
Postepeno, dete uočava prozodijske (akcenatske) i dikcijske elemente glasova. Da bi ovladalo
pravilnim izgovorom,treba da zna kako se pojedini glasovi artikulišu (obrazuju). Proces razvoja
artikulacije traje od rođenja do 8. god. Usvajanje govora teče učenjem i podražavanjem onih glasova koje deca
čuju od odraslih. Kad počnu da razlikuju ljudski glas od drugih draži, možemo reći da počinju da uče jezik
sredine. Na početku usvajanja govora mogu se javiti artikulaciona odstupanja (greške) koje se ispoljavaju na
nekoliko načina:
1.
omisija - izostavljanje glasa (drvo-dvo);
2. supstitucija- zamena jednog standardnog glasa drugim koje je dete savladalo (drvo-dlvo);
3. distorzija- oštećenje glasa-glas još nije ĉist ili nije onaj koji očekujemo;
4. adicija- dodavanje glasa tamo gde mu nije mesto u reči s ciljem da se razbije konsonantski skup koji je težak
za izgovor (metlica- metelica);
5. metateza- premeštanje glasova ili grupe glasova u reči (crkva- cvrka, telezivor-tevelizor,
katkus, jorgut)
Da bi se govor razvio kao socijalna funkcija, neophodna je stalna stimulacija govornih centara u
mozgu jer se govor uči na osnovu imitacije, šlušanja i oponašanja. Za pravilan govor neophodan
je anatomski i funkcionalno ispravan govorni aparat, nervni sistem i čula, kao i psihološko-
sredinski činioci i ukupan broj i kvalitet govornih podsticaja koje dete iz te sredine dobija.
Ukoliko se više pažnje poklanja govornom razvoju, on je brži.
U osnovi razvoja govornog jezika su dve sposobnosti:
