сакупљеног знања.  Најстарији приступ јесте усмено  предавање.  Касније почињу  да се
користе помоћна средства, попут слика, филмова и анимација. Комбиновањем усмереног
групног предавања са касније уведеним средствима доводи до знатног повећања процента
усвајања   информација   код   учесника   и   самим   тим   долази   до   побољшања   ефикасности
наставе. Развој  рачунара и телекомуникационих технологија омогућио је да се учење у
групи подигне на  нови ниво. Данас више није неопходно да полазници бораве у истој
просторији,  не морају бити ниу истом граду,  држави,  чак не морају бити ни на истом
континенту.  Захваљујући   Интернету,  могуће   учити   на   даљину,  односно   направити
виртуелну учионицу у којој ће нова знања заједно стицати полазници међусобно удаљени
хиљадама километара. Будући да се као обавезно средство првенствено користи рачунар,
овај   вид   образовања   најчешће   се  назива   електронско   учење   (e-learning).   Електронско
учење почиње да се развија крајем друге половине 20. века и његов почетак се везује за
појаву   личних   рачунара   и   ширење  интернета.   Тада   технологија   још   није   била   толико
развијена  као  данас,  тако  да се електронско  учење  у  то  време  углавном  заснивало  на
мултимедијалним презентацијама и лекцијама,  али  су израђивани и компакт дискови са
интерактивним   образовним   садржајима.   Ни   интернет   није био   толико   развијен,  те   се
углавном   користио   за   слање   и примање   текстуалних   информација.  Врсте   учења,  са
становишта места учења, можемо поделити на:

Е-Learning,

М-Learning и

класично учење.

Техничке могућности отвориле су врата практичној употреби е-learninga у покрету

м-learninga.   М-learning   је   заправо   коришћење   било   којег   уређаја   или   технологије   која
окружује  субјекте образовног процеса у настојању да се њихово учење обогати и ојача
путем постојећих и нових online садржаја. Под појмом класичног учења у овом контексту
мислимо на учење у учионици и уз физичку присутност предавача. Другим речима,  за
разлику од учења у покрету овде говоримо о статичном учењу. Овакав концепт је данас
све  мање   задовољавајући,  с   обзиром   да   велики   број   појединаца   (првенствено
старије популације,  деца школског доба и адолесценти се изузимају) једноставно нема
времена уз  своје дневне обавезе похађати и наставу у оквиру неког семинара на фиксој
локацији.   Иако  се   ова   популацијска   скупина   углавном   не   наводи   у   промоцији   m-
леарнинга,  ступањ и пенатрације м-леарининга у њу би засигурно био у рангу као и са
ученицима   и   студентима.  Мана   класичног   начина   учења   је   свакако   и   централизација

Мандић Д., ,,

Дидактичко-информатичке иновације у образовању

“, Медиаграф, Београд, 2003, стр. 56.

извора знања. Наспрам m-леарнинга тек је мали део садржаја оријентисан на интернет.
Трећи начин учења је е-леарнинг који је тема семинарског рада и који ћемо детаљно
описати.

2. ОПШТИ АСПЕКТИ ОБРАЗОВАЊА НА ДАЉИНУ

Образовање потпомогнуто информационим технологијама подразумева најмање

три основне компоненте:

1) Компјутерски подржано учење (Computer Assisted Learning – CAL)

2) Компјутерски подржано истраживање (Computer Assisted Research)

3) Учење на даљину (Distance Learning - DL)

1. Компјутерски подржано учење се најчешће користи и веома је погодно за

остваривање интеракције измећу ученика и рачунара како би се унапредила постојећа
технологија учења, настава учинила очигледнијом, динамичнијом и интересантнијом уз
ангажовање више ученичких чула у стицању нових знања. Компјутерски подржано учење
укључује   мултимедијални   образовни   софтвер,   рачунарске   симулације,   виртуелну
реалност,   вештачку   интелигенцију   и   др.   Коришћењем   информационих   технологија
предвиђено   је   индивидуално   стицање   знања,   стална   повратна   информација   и   праћење
напредовања ученика што наставнику помаже да реалније вреднује знање ученика и да их
упућује   на   друге   дидактичке   медије   како   би   успешније   овладали   новим   знањима.
Компјутерски   подржано   учење   се   користи   релативно   дуго   у   образовању,   али   се   у
последњих пет година компјутерска технологија значајно усавршила тако да је образовни
софтвер   од   једноставних   DOS   апликација   усавршен   до   тродимензионалне   виртуелне
реалности   којом   се   подиже   унутрашња   мотивација   студената   и   постају   веома
интересантни.

2. Компјутерски подржано истраживање се, данас, значајно користи, на

високошколским   институцијама   за   теоријска   истраживања   литературе   из   различитих
области   и   за   емпиријска   истраживања   уз   употребу   адекватног   статистичког   софтвера
(STAT VIEW, SPSS и сл.). Теоријско истраживање литературе скоро је незамисливо без
употребе   компјутерске   технологије,   јер   се,   данас,   скоро   све   значајније   књиге,   радови,
студије   и   зборници   са   стручних   и   научних   скупова   преводе   у   електронска   издања   и
смештају на WEB портале издавачких кућа, факултета, библиотека, школа и сл. Тренд
брзог долажења до свих значајнијих информација коришћењем претраживача на глобалној

Вилотијевић, М., ,,

Од традиционалне ка информатичкој дидактици

“, Педагошко друштво Србије,

Београд, 1999, стр. 134.