1. ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА, ЦИЉ И ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ
МЕТОДИКЕ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ
*** Методика упознавања околине проучава методе, облике рада и средства рада у
процесу упознавања околине деце предшколског узраста. ***
* Предмет проучавања Методике упознавања околине су и садржаји из природне и
друштвене средине о којима деца предшколског узраста треба да формирају почетне
појмове и са њима се упознају. *
Реч метод потиче од грчке речи
methodos
што уопштено значи: начин, пут, поступак
који се користи за постизање неког циља.
У науци или настави под методом се подразумева начин, поступак стицања сазнања,
откривања истине о објективној стварности, односно, организовано, планско,
систематично, разумно, критичко и усмерено деловање у циљу добијања научне
истине.
* Основни задатак савремене Методике упознавања околине је истраживање нових,
све ефективнијих и рационалнијих метода предаје знања деци предшколског
узраста, истраживање облика рада и посебно нових средстава рада. *
* Циљ Методике упознавања околине је: да се кроз операционализацију задатака и
садржаја области упознавања околине омогући студентима да овладају системима
поступака и односа у комуникацији са предшколском децом како би допринели
структуирању њиховог искуства и појмова о својој непосредној околини. *
2. ВЕЗА МЕТОДИКЕ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ СА ПЕДАГОШКИМ И ДРУГИМ
НАСТАВНИМ И НАУЧНИМ ДИСЦИПЛИНАМА
Методика упознавања околине повезана је са:
Педагогијом, психологијом, методологијом
,
Методиком ВОР-а, Методиком физичког
васпитања, Методиком музичког васпитања, Методиком ликовног васпитања,
Методиком почетног развоја математичких појмова, Методиком развоја
говора
,
Физиком, биологијом, хемијом, астрономијом, екологијом
Социологијом,
религијом.
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ САЗНАЈНОГ РАЗВОЈА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ ОД ЗНАЧАЈА
ЗА ФОРМИРАЊЕ ПОЈМОВА О ПРИРОДНОЈ И ДРУШТВЕНОЈ СРЕДИНИ
-Рано детињство је период бурног развоја сазнајних функција.
-Развој сазнајних функција углавном је условљен утицајима средине.
-Утицаји средине треба да обезбеде развој виших менталних функција.
-Ефекти раног учења су трајни, генерализовани, захватају јединку фронтално
-Учење мале деце не може бити процес “давања знања” и готових објашњења. То не
може бити процес преношења знања по принципима школског система.
-Учење мале деце треба да буде пеоцес активног конструисања знања.
-Конструисање знања обухвата процес стицања чулног искуства и процес сређивања
тог искуства.
-Сређивање искуства је чин прерађивања, мењања и представљања онога што је
доживљено и води ка квалитетним променама у развоју сазнајних функција.
-Процес конструисања знања одвија се уз пуну практичну, перцептивну, мисаону и
емоционалну активност детета.
-Појмови настају као резултат повезивања чулних података и њихове мисаоне
прераде.
-Изграђивање појмова је развојни процес.
-Дете структуира своје искуство и гради појмове кроз сопствену активност.
-На основу сопствене манипулације предметима дете почиње да открива значења и
својства предмета. У том процесу се диференцира мисао детета, развијају сазнајне
могућности и деца доводе до пјмова и генерализација.
-Организованим учењем децу треба водити да иза тока појавности досегну до
постојања сила, закона и принципа. То усмеравање је различито у зависности од
врсте појма, узраста детета, врсте активности, емоционалности детета и начина
мотивисања.
Постепено упознавање појава има велики утицај у процесу изградње свестрано
развијене стваралачке личности.
Природа и друштво представљају неисцрпни извор разноврсних утицаја и
доживљаја.
-Деца уживају играјући се у природи и са животињама.
-Деца се радаују када непосредно учествују у разним догађајима друштвене
средине, када заједно са вршњацима и одраслима учествују у прославама,
свечаностима, у раду одраслих.
-Деца се радују и када нешто сама направе, ураде, када открију неко ново
својство предмета. То доприноси богаћењу и развијању позитивних емоција и
естетског васпитања деце.
-Разноврсност околине садржи многобројне изворе и подстицаје за дечје
сазнање. То даје велики допринос интелектуалном развоју деце.
-Богаство дечјег искуства о предметима и појавама има велики значај за
развијање опажања, мишљења, за богаство говора као и представљање тог искуства
-Подражавајући рад одраслих, играјући се и манипулишући разним средствима
деца стичу и елементарне вештине и умења (користе елементарна оруђа, алате,
апарате, сликовнице, бојанке, ...). То доприноси развијању елементарних радних
навика као и жеља деце да кроз сопствене активности дођу до нових својстава и
особина, да створе нешто ново
-Упознавање околине је значајно и за друштвено-морални развоја деце.
Упознајући своју улицу и своје место дете контактира са одраслима и вршњацима.
При томе посматра шта одрасли раде, шта производе и која средства користе у тој
производњи. То утиче код деце на формирање позитивног односа према раду и
радном човеку, према своме месту и ближој околини.
-Претходно наведено је значајно за социјализацију деце и формирање културно-
хигијенских навика, као и развијање патриотских осећања
-Стечена искуства о природној и друштвеној средини пружају деци погодан
материјал за развој стваралаштва. Дете које је стекло чулно и доживљено искуство о
зецу, зеца ће успешније насликати, нацртати, моделовати, подражавати његово
кретање, запамтити песмицу, написати стихове
МЕТОДЕ РАДА У УПОЗНАВАЊУ ОКОЛИНЕ
МЕТОДА РАЗГОВОРА
Применом ове методе васпитно-образовни задаци реализују се путем дијалога
васпитача са децом.
Садржај активности је у извесној мери познат деци или је у вези са њиховим
скромним животним искуством.
Разговор представља вербално комуницирање са децом које је испуњено
одређеним садржајима, темом, мислима и идејама.
Најчешћи иницијатор разговора је васпитач, а деца прихватају основну идеју и
укључују се у ток разговора проширујуђи постепено круг учесника.
Посебно је значајан организовани разговор.
Разговором се утиче на развој особина и елемената доброг говора, на богаћење
дечјег речника, на вежбање речника учтивих фраза, неговање културног понашања,
на подстицање говорне игре и језичког стваралаштва.
Питања морају бити лепо формулисана, јасна, прецизна, недвосмислена, кратка
по форми и по тежини прилагођена узрасту деце.
Васпитач мора да помаже у добијању одговора или да сам одговори и објасни.
Питања треба да подстичу децу на размишљање, да повећавају њихова
интересовања за стицање знања и рад на развијању способности, односно, треба да
помогну деци у бољем разумевању природних појава и промена и друштвених односа
у непосредној околини.
Применом ове методе постиже се велика радна ангажованост деце.
Уз примену дијалошке методе деци треба омогућити демострирање, повезивање
излаганог са природном и друштвеном средином и манипулисање разним
предметима
Метода разговора има следеће облике:
-причање
-објашњење
-активна вербализација.
1. Показивање предмета (стварни предмети, слике, модели)
2. Показивање огледа или експеримената
3. Показивање слика, пројекција и филмова
4. Показивање карата, шема, табела или графикона.
Демонстрација је методски поступак којим се динамично приказују детаљи
неког рада, радне операције, извођење експеримената, руковање апаратима итд.
Васпитач треба на направи план , изради или припреми средства, одреди ток и
фазе показивања, истакне битне појединости и да овлада техником демострирања
Успех демонстрирања зависи од тога колико је јасно и конкретно постављен
задатак посматрања, од припремљености деце за посматрање и њихових
посматрачких способности
Експерименте у забавишту изводе и васпитачи и деца (сађење или сејање
биљака, клијање семена, водени или ваздучни притисак, пливање тела, звучна
осетљивост, ...)
Основни захтеви демонстрационог експеримента су: научна тачност и
правилност научног објашњења, убедљивост, видљивост, емоционална радозналост
деце за извођење експеримента, изражајност свих фаза експеримента, очигледност,
приступачност узрасту деце, садржајност, трајање прилагођено узрасту деце,
васпитно дејство, естетско дејство, постизање успеха при извођењу и тумачењу
огледа
МЕТОДА ПРАКТИЧНОГ РАДА
Практични радови деце су веома заступљени у предшколским установама
Реализују се по датом задатку или слободном избору деце
За практични рад користе се следећи материјали: папир, картон, глинамол,
пластелин, конструкторски материјал, жица, станиол, плодови биљака, свила,
платно итд.
Деца предчколског узраста свакодневно изводе на активностима неки
практични рад, а највише за Нову годину, 8. март, почетак сваког годишњег доба,
поводом значајних датума итд.
Практични рад деце по налогу има следећу структуру:
-Припрема рада са елементима (избор радног задатка, израда техничке
документације, припрема материјала)
