UDC 347.965
ISSN 0017-0933
Г Л А С Н И К
А Д В О К А Т С К Е К О М О Р Е В О Ј В О Д И Н Е
Ч А С О П И С З А П Р А В Н У Т Е О Р И Ј У И П Р А К С У
Година LXXXIII
Нови Сад, фебруар 2011
Књига 71
Број 2
ЧЛАНЦИ
Др Александар Радованов
Др Илија Зиндовић
Методологија израде првостепене
пресуде у парничном поступку / 51
РАСПРАВЕ
Милош Миловановић
Захтев за преиспитивање прав
-
носнажне пресуде Међународ
-
ног кривичног трибунала за
бившу Југославију / 83
Мр Светозар Р. Никитовић
Продужено кривично дело у но
-
вом КЗ Србије / 93
ЕСЕЈИ
Др Жељко Фајфрић
Да ли адвокатима недостаје ду
-
ховност? / 96
IN MEMORIAM
С. Бeљански
Милан Миковић / 102
Мирослав Здјелар
Др Александар Маркићевић / 104
САДРЖАЈ
ARTICLES
Aleksandar Radovanov, Ph.D.
Ilija Zindović, Ph.D.
The Methodology of Drafting the First
Instance Judgment in the Civil
Proceedings / 51
DISCUSSIONS
Miloš Milovanović
Request for Reexamining the Final
and Binding Decision of the
International Criminal Tribunal for
the Former Yugoslavia / 83
Svetozar R. Nikitović, LL.M.
Extended Criminal Act in the New
Serbian Criminal Law / 93
ESSAYS
Željko Fajfrić, Ph.D.
Do Lawyers Miss Spirituality?
/ 96
IN MEMORIAM
S. Beljanski
Milan Miković
/ 102
Miroslav Zdjelar
Dr Aleksandar Markićević
/ 104
CONTENTS
Указом Председништва СФРЈ бр. 64 од 12. јула 1988,
поводом 60-годишњице излажења,
„
ГЛАСНИК
”
Адвокатске коморе Војводине
о д л и к о в а н
Орденом заслуга за народ са сребрном звездом
ГЛАСНИК
АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ
Покренут 1. јуна 1928.
Главни и одговорни уредници
Др Коста Мајински
(1928–1932),
др Никола Николић
(1933–1936),
др Василије Станковић
(1936),
др Славко М.
Ћирић
(1937),
Владимир К. Хаџи
(1937–1941),
Милорад
Ботић
(1952–1972),
Сава Савић
(1973–1987),
Мирослав
Здјелар
(1987–1994),
др Слободан Бељански
(1994–2004)
Уређивачки одбор
Др ЈАНКО КУБИЊЕЦ
главни и одговорни уредник
адвокат у Новом Саду
Др Енике Вег
, адвокат у Новом Саду,
Милан Добросављев
,
адвокат у Новом Саду,
др Жељко Фајфрић
, адвокат
у Шиду,
др Славен Бачић
, адвокат у Суботици,
мр Вукица
Мидоровић
, адвокат у Кикинди
Технички уредник
Мирјана Јовановић
Адреса Уредништва
21000 Нови Сад, Змај Јовина 20/I.
Телефон: 021/521–235; факс: 021/529–459
e-mail: [email protected]
Рукописи се не враћају
51
Г Л А С Н И К
А Д В О К А Т С К Е К О М О Р Е В О Ј В О Д И Н Е
Ч А С О П И С З А П Р А В Н У Т Е О Р И Ј У И П Р А К С У
Година LXXXIII
Нови Сад, фебруар 2011
Књига 71
Број 2
Ч Л А Н Ц И
UDC 347.951
P r o f . d r A l e k s a n d a r R a d o v a n o v
redovni profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
D o c d r I l i j a Z i n d o v i ć
docent Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
METODOLOGIJA IZRADE PRVOSTEPENE PRESUDE
U PARNIČNOM POSTUPKU
1
SAŽETAK
: Sud u parničnom postupku presudom odlučuje me
-
ritorno o postavljenom tužbenom zahtevu. Pre nego što donese od
-
luku dužan je da utvrdi relevantno činjenično stanje koje predstavlja
praemissu minor
u sudskoj odluci, dok
praemissu maior
predstavlja
primena materijalnog prava. Rezultat ovog sudskog silogizma je za
-
ključak (
conclusio
) koji zapravo predstavlja izreku sudske odluke.
Zakon o parničnom postupku propisuje koji su delovi prvo
-
stepene sudske odluke u parničnom postupku. To su: uvod, izreka i
obrazloženje i na kraju potpis sudije pojedinca ili predsednika veća i
pouka o pravnom leku.
U radu autori detaljno analiziraju svaki deo sudske odluke (pre
-
sude u prvostepenom parničnom postupku), ukazujući sa jedne strane,
kako pravilno treba postupati u pogledu metodologije u izradi prvo
-
stepene presude, a sa druge strane, na propuste i greške koje se čine
prilikom izrade presude i u pogledu forme i u pogledu sadržine. Isto
-
vremeno ukazuju i na određene dileme koje se javljaju kako u pravnoj
teoriji tako i u sudskoj praksi u vezi sa pojedinim pitanjima koja se
javljaju prilikom izrade prvostepene presude u parničnom postupku.
Ključne reči:
presuda, parnični postupak, metodologija, prvo
-
stepeni postupak, izreka presude, sudija
*
Rad primljen: 24. 12. 2010.
*
53
auto ri tet-sna ga da bi se ka sni je pra va i oba ve ze usta no vlje ne presudom uspe-
šno re a li zo va li. Pre mi sa „U ime na ro da” uno si se i kod od lu ka su do va pojedi
-
nih za pad no e vrop skih ze ma lja – Fran cu ska, Ne mač ka, Ita li ja itd.
1.1. Ozna ka su da.
U od lu ci na početku uvoda presude mo ra bi ti na zna-
čen na ziv su da ko ji je od lu ku do neo.
Če sto se na kon ozna ke su da ko ji do no si od lu ku na zna ču je da je to „pr vo-
ste pe ni”, „dru go ste pe ni”, „par nič ni” sud, što je ne po treb no jer ta kvu od red ni-
cu za kon ne pro pi su je. Osim to ga, iz da ljeg tek sta uvo da od lu ke sa svim ja sno
se mo že vi de ti i za klju či ti o ko jem su du se ra di i šta je predmet odlučivanja u
konkretnoj odluci.
1.2. „Ime i pre zi me pred sed ni ka i čla no va ve ća“
je pred vi đeno kao
oba ve zan deo uvo da pre su de. To je i ra zu mlji vo jer se mo ra zna ti ko ji su di-
ja, od no sno ve će, je vo dio po stu pak i do neo pre su du. Na osno vu ovog de la
uvo da presu de mo že se iz vr ši ti oce na da li su po vre đe ne od red be ko je se od-
no se na zbor nost su đe nja, a u ve zi od re đe nih vr sta spo ro va. Isto tako, da li su
poštovane odredbe o isključenju i izuzeću sudije i sudije porotnika. Ne ret ko
se iza predsednika ili članova ve ća na zna ču je ime i pre zi me za pi sni ča ra, što je
ne po treb no i pogrešno jer to za kon ne pro pi su je. Oči gled no se to či ni pod uti-
ca jem od red bi Za ko na o kri vič nom po stup ku ili ste če ne na vi ke iz prethod nog
su do va nja u kri vič nim po stup ci ma. Pri li kom ozna ča va nja pred sed ni ka i čla-
no va ve ća, shod no pra vo pi su i za ko nu, is prav no je pr vo na zna či ti ime pa on da
pre zi me, a ne obr nu to, što se u prak si ne ret ko po gre šno prak ti ku je.
Za kon o parničnom postupku pro pi su je ka da su do vi su de u zbor nom sa-
sta vu
3
, a ka da po pred me tu po stu pa su di ja po je di nac (čl. 35–38. ZPP-a). U to-
ku po stup ka stran ke se mo gu spo ra zu me ti da imo vin sko prav ne spo ro ve su di
su di ja po je di nac, bez ob zi ra na vred nost pred me ta spo ra, osim u slu ča je vi ma
pred vi đe nim po seb nim za ko nom.
4
Ima ju ći u vi du in ten ci ju da sud ska od lu ka tre ba da bu de li še na svih su vi-
šnih ele me na ta ko je za kon ne pro pi su je da su oba ve zni, kon sta ta ciju da posto
-
ji sporazum da postupa sudija pojedinac ne treba unositi u dispozitiv odluke.
3
Pod poj mom „po ro te” da nas se pod ra zu me va si stem isto vre me nog uče šća gra đa na i pro-
fe si o nal nih su di ja u su đe nju. Ina če, po rot ni si stem je na stao u En gle skoj (prvo si stem do ka zne
ali ne i su de će po ro te), da bi u kon ti nen tal no pra vo ušao tek kroz pri me nu na če la jav no sti i to u
Fran cu skoj Za ko nom iz 1791. go di ne. Da nas, u sve tu, po sto je dva si ste ma i to: 1. An glo sak son ski
si stem ili kla sič ni si stem po ro te i 2. Evrop ski tj. kon ti nen tal ni si stem po ro te – ko jem pri pa da i na-
še pra vo, po ko me su di je po rot ni ci uče stvu ju i u su đe nju i u do no še nju od lu ke.Vi še o to me vi di:
Fur tu la–Đor đe vić M.,
Uče šće gra đa na u su đe nju
, Prav ni ži vot, br. 12/1998, str. 197–2008.
4
Sl. glasnik R. Srbije, br. 111/2009 od 29. 12. 2009. godine.
