OBJAŠNJENJE PREDVIDANJE I RAZUMEVANJE

(3 slajd)

NAUCNO OBJAŠNJENJE



Svrha: sticanje odgovarajucih objašnjenja pojava i pravilnosti u proucavanoj stvarnosti jeste

jedan od osnovnih ciljeva nauke



Znacaj: objašnjenje neke pojave zasniva se na iznalaženju pravilnosti,što je

suštinski interes

nauke

išto omogucuje njen razvoj i napredak



Nacin nalaženja odgovarajucih, uspešnih objašnjenja u nauci jeste jedno od kljucnih pitanja
filozofije nauke i

metodologije nauke



Odsustvo opšte saglasnosti oko najadekvatnije koncepcije naucnog objašnjenja

Logicki pozitivizam

Filozofsko istraživanje usredsredeno je na probleme znanja i smisla
Nešto ima smisla ako se može

verifikovati

(pokazati istinitim):

empirijski

(putem opažanja)

analiticki

(kao logicka ili matematicka tautologija)

Pomocu verfikacije se pokušava da strogo

razgranici naucno od nenaucnog

Ucenje su 20-ih godina XX veka razvili pripadnici “beckog kruga” (Šlik, Nojrat, Karnap) i
“berlinskeškole” (Rajhenbah, Hempel)

3.1. Podvodenje pod naucne zakone

Osnove shvatanja naucnog objašnjenja kao podvodenja pod naucne zakone postavio je Poper, a
celovitu koncepciju razvili su Hempel i Openhajm

Komponente “supsumtivnog” modela naucnog objašnjenja:

naucni zakon (iskaz o opštim pravilnostima)

EKSPLANANS

skup iskaza o pocetnim uslovima i

EKSPLANANS

iskaz o pojavi koju bi trebalo objasniti

EKSPLANANDUM

Primer:

1. Ako se metal zagreva, onda seširi.
2. Ovaj komad bakra se zagreva.
3. Ovaj komad bakra seširi.

3.1.1.1. Logicki uslovi prihvatljivosti

Zakoni koji ulaze u sastav eksplanansa govore o bitnim, opštim i nepromenljivim odnosima izmedu
pojava.

Logicki uslovi

prihvatljivog objašnjenja:

a) iskazi u eksplanansu

ne smeju logicki da slede

iz iskaza u eksplanandumu

b) iskazi u eksplanansu moraju da budu

proverljivi

ne sme postojati snažan razlog za sumnju u istinitost

iskaza koji sacinjavaju eksplanans

) svedocanstvo

koje podržava iskaze u eksplanansu mora da bude

nezavisno

od iskaza u

eksplanandumu

3.1.1.2. Vrste supsumptivnih objašnjenja

S obzirom na prirodu logickog argumenta i odnos izmedu eksplanansa i eksplananduma, moguca su
razlicita razvrstavanja naucnog objašnjenja:
(1) Deduktivno-nomološka objašnjenja

Iskaz kojim se opisuje pojava koja treba da bude objašnjena (eksplanandum) sa

deduktivnom

izvesnošcu

sledi iz konjunkcije iskaza o zakonima i iskaza o pocetnim uslovima na kojima se zasniva

objašnjenje te pojave.

Eksplanandum je logicka posledica eksplanansa
Primer:

1. Sva tela zaronjena u tecnost bivaju lakša.
2. “A” je telo zaronjeno u tecnost.
3. Telo “A” biva lakše.
Postoje razliciti nivoi naucnog objašnjenja (pojedinacne pojave, naucni zakoni, same teorije), pri
cemu se za objašnjenje koriste opštiji zakoni od onih koje treba objasniti

3.1.1.2. Vrste supsumptivnih objašnjenja

(2) Objašnjenja po verovatnoci

Premise logickog argumenta ne zasnivaju se na univerzalnim zakonima, nego na iskazima o
statistickoj pravilnosti.

Eksplanandum sledi iz eksplanansa sa velikom verovatnocom

– induktivni argument
Primer:

1. Veliki procenat pacijenata inficiranih streptokokama, ozdravlja 24 casa nakon dobijanja
penicilina.
2. Pacijent M.N. je imao infekciju streptokokama i dobio je penicilin.
3. Pacijent M.N. je ozdravio od infekcije streptokokama 24 casa nakon dobijanja penicilina.

Prigovori:

A. Proces objašnjavanja nije cisto logicki, formalni, nego i sadržajni, saznajni
B. Objašnjenja su cesto samo približna i delimicna i u vecini slucajeva ne nastaju odjednom, nego
postupno
C. Ne postoji mogucnost izbora najboljeg objašnjenja iz skupa predloženih

3.1.2. Salmonov model statisticke relevancije

_ Objašnjenje je skup iskaza (a ne logicki argument) povezanih odnosom statisticke relevancije.
_ Odgovor na pitanje: “zašto je x koje je clan klase A, clan klase B“?

Primer

: “Zašto je y oslobodeno simptoma neuroze?”

= klasa neuroticara

= klasa osoba oslobodenih neuroticnih simptoma

= klasa osoba podvrgnutih psihoterapiji

= klasa osoba nepodvrgnutih psihoterapiji

= neuroticna osoba

= osoba oslobodena simptoma neuroze

Objašnjenje:

“y je oslobodena neuroticnih simptoma” zatošto:

_ p(B|A&C1) > p(B|A&C2)
_ su A&C1 i A&C2 su uzajamno iskljucujuci i iscrpljujuci podskupovi skupa A
_ je C statisticki relevantno za B unutar A

reaktivno

(odredeno iskustvom i datom situacijom) nego i

proaktivno

(rukovideno ciljem, težnjom, namerom, ocekivanjem)

Primer:

1. Osoba O namerava (želi, teži) da postigne cilj C.
2. Osoba O smatra (zna, veruje) da ne može da postigne Cilj C ako ne ucini A.
3. Osoba O preduzima A.

U Aristotelovom “praktickom silogizmu”:
1. jedna premisa govori o cilju koji covekželi da postigne
2. druga o nacinu i sredstvima neophodnim za postizanje cilja
3. a zakljucak o preduzetoj akciji

Prigovor:

Ovde zakljucak ne sledi sa logickom nužnošcu iz navedenih premisa, jer ista namera može voditi
raznim akcijama, a pored toga, izbor sredstava za postizanje cilja zavisi od racionalnih, moralnih, i
drugih cinilaca.

3.1.6. Geneticka objašnjenja

Dogadaj ili stanje koji su nastupili objašnjavaju se takošto se pokazuje da su oni rezultat
prethodnih dogadaja.
Prigovor:

Geneticko objašnjenje može da se rašclani na niz objašnjenja po verovatnoci, ali te premise ne
predstavljaju skup dovoljnih (vec u najboljem slucaju nužnih) uslova za dogadaje koji se njima
objašnjavaju.

3.1.7. Kritika postojecih modela objašnjenja

Pri ocenjivanju modela naucnog objašnjenja važna su tri pitanja:
1.š

ta je akt objašnjavanja

2.šta je proizvod akta objašnjavanja?
3. Kako se proizvodi akta objašnjavanja ocenjuju?

Prigovor:

A. Supsumptivni model naucnog objašnjenja usredsreden na drugo i, donekle, na trece pitanje
B. Modeli Salmona i Brodija usredsredeni su, uglavnom, na trece pitanje
C. Medutim, shvatanja o osnovnoj funkciji nauke trebalo prevashodno da budu usredsredena na prvo
pitanje

3.2. Naucno predvidanje

Jedna od osnovnih funkcija naucnog znanja jeste predvidanje pojava u odredenoj oblasti
stvarnosti

_ Anticipativna funkcija naucnog znanja je nužan

uslov

racionalnog, celishodnog

preobražavanja

sveta

_ Veza naucnog znanja i naucnog predvidanja:

Naucno znanje

je neophodno za naucno predvidanje, a

naucno predvidanje

ima znacajnu ulogu u

sticanju,
proveravanju i razvoju naucnog znanja.
Naucnim predvidanjem se mogu:



na osnovu raspoloživih informacija,

steci informacije o neizvesnim

i, katkada, dotle

nepoznatim cinjenicama



izvršiti stroge iskustvene provere naucnih teorija i hipoteza

Za razliku od objašnjavanja, pri naucnom predvidanju proces tece

od premisa ka zakljucku

3.2.1. Logicka struktura naucnog predvidanja

U empirijskim naukama predvidacki iskaz:
_ postavlja se na osnovu

raspoloživog svedocanstva

_ posredstvom (deduktivnog ili induktivnog)

argumenta

_što znaci da je

predvidanje argument

, a ne iskaz

_Naucno predvidanje može da se rašclani na dva osnovna dela:
_

praedicendum

– iskaz o pojavi koja se predvida

praedicens

– skup iskaza na osnovu kojih se izvodi predicendum koji se može rašclaniti na dva dela:

_ iskaz(i)

o opštim pravilnostima

, naucnim generalizacijama – G

_ iskaz(i)

o pocetnim uslovima

- U.

Iskazi o pocetnim uslovima saopštavaju informacije o nekom konacnom skupu uslova koji odreduju
stanje objekta predvidanja u trenutku od kojeg otpocinje razmatranje u predvidanju.
Primer:

1. Akoživa u barometru pada, onda nastupa pogoršanje vremena
2.živa u barometru pada.
3. Nastupice pogoršanje vremena.

Naucno predvidanje je:
_ logicki (deduktivni ili induktivni)

argument

_ cije premise (predicens) sadrže iskaze o naucnim

generalizacijama

i iskaze o naucno utvrdenim

pocetnim uslovima

(koji zajedno sacinjavaju osnovu za predvidanje)

_ a ciji je zakljucak (predicendum)

iskaz o stanju stvari

koje je neizvesno u trenutku izricanja toga

iskaza
_ pri cemu je logicki nevažno (ali pragmaticki važno) da li je rec o prošlom, buducem ili, sa
davanjem toga iskaza, istovremenom stanju stvari.

_ Naucno predvidanje:
_ nije iskljucivo logicki nego je i psihološki proces
_ ono uzima u obzir: logicka pravila i znacajne epistemološke i prakticne cinjenice
_ podrazumeva racionalni izbor premisa za prediktivni argument (na osnovu analize prirode, sadržaja
i prihvatljivosti premisa koje služe kao osnova za predvidanje)
_ Osim razumevanja

formalno-logicke strukture

predvidanja, neophodno je shvatiti i njegov

sadržajni smisao

3.2.1.1. Teza o istovetnosti logicke strukture naucnog objašnjenja i naucnog predvidanja

“Teza o simetriji“

naucnog objašnjenja i naucnog predvidanja podrazumeva postojanje jedino

razlika

pragmaticke prirode

_ Ona se može rašclaniti na dve podteze:
_ svako adekvatno objašnjenje je potencijalno predvidanje
_ svako adekvatno predvidanje je potencijalno objašnjenje.

Prigovori:

3.2.4. Kriterijumi razvrstavanja predvidanja i vidovi naucnog predvidanja

Glavni kriterijumi za razlikovanje vidova predvidanja:



vrsta predvidnog argumenta



sadržaj predicensa



sadržaj predicenduma.



Razvrstavanje predvidanja može se obaviti i na osnovu kombinacije ovih kriterijuma

3.2.4.1. Vrsta predvidnog argumenta kao kriterijuma za razvrstavanje predvidanja

Predvidni argument je obrazac izvodenja zakljucka (predicenduma) iz premisa (predicensa)
Prema vrsti predvidnog argumenta mogu da se razlikuju dva osnovna vida predvidanja:

deduktivno i

induktivno

Predvidanje se ne može smatrati istinitim ili lažnim (tako se mogu posmatrati jedino predicendum i
iskazi koji sacinjavaju predicens), vec jedino

ispravnim ili neispravnim

(na osnovu formalnologickog i

sadržajnog odnosa izmedu predicensa i predicenduma).

U deduktivnom

predvidnom argumentu predicendum sledi sa

logickom nužnošcu

(iz konjunkcije

premisa – predicensa).



ako su istiniti iskazi u predicensu, istinit je i predicendum (prognoza)



valjana dedukcija prenosi istinitosnu vrednost premisa na zakljucak

U induktivnom

predvidnom argumentu predicens cini iskaz o pojavi koja se predvida (predicendum)

verovatnim u nekom stepenu



konjunkcija premisa (predicens) i negacija zakljucka (predicenduma) nisu protivrecne: iskazi
koji sacinjavaju predicens mogu da budu istiniti, predvidanje ispravno, a da pri svemu tome,
iskaz o pojavi koja se predvida (predicendum) ipak bude lažan



ako je predicens istinit, verovatnoca da predicendum bude lažan je veoma mala



istinitosna vrednost premisa koje sacinjavaju predicens utice na stepen verovatnoce
predicenduma (prognoze): stepen verovatnoce predicenduma uvek manji od stepena
verovatnoce najmanje verovatne premise u predicensu

3.2.4.2. Sadržaj predicensa kao kriterijum za razvrstavanje predvidanja

S obzirom na sadržaj predicensa, moguce je razlikovati predvidanje na osnovu:

prethodno postavljenih hipoteza (

hipotetsko

predvidanje)

naucnog zakona (

nomološko

predvidanje)

naucne teorije u celini (

"teorijsko"

predvidanje).

Osim toga, predvidanja bi mogla da se razvrstaju prema vrstama hipoteza, zakona i naucnih teorija