Metodologija pedagogije
I ДЕО
МЕТОДОЛОГИЈА ПЕДАГОГИЈЕ (педагошких истраживања?) – ПОЈАМ И
ЗАДАЦИ
Литература:
Банђур, В. и Поткоњак, Н. (1999):
Методологија педагогије
, Београд: Савез
педагошких друштава Југославије. (13-25)
Конституитивни захтеви сваке науке:
1. Јасно дефинисан предмет којим се бави
2. Да има своју методологију (полазишта, методе, технике, и
инструменте за проучавање свог предмета
3. Научни систем – фонд сазнања о свом предмету
4. Да располаже развијеним језиком – појмови, синтагме, термини,
симболи, којим саопштава сазнања о предмету којим се бави
methodos (lat.methodus)
– поступак, систем, ред; смишљени и
плански рад, истраживање; начин разумевања и деловања
logos
– реч, ум, разум, мисао, разматрање
Методологија неке науке – теорија (наука, учење) о истраживању
предмете те науке...
Задаци методологије педагогије
1. Теоријско-епистемолошки
2. Организационо-техничко-практични
Теоријско-епистемолошки задаци
- да доприноси научном утемељењу педагогије
- да указује на полазишта и основе на којима треба вршити
утемељење
- да утврђује стратегију развоја педагошке науке
- да формулише парадигме и епистемолошке оквире истраживања
у области васпитања да са тих полазишта критички преиспитује и
процењује сва сазнања о васпитању, читав педагошки систем,
педагогију као науку
- да критички оцењује логичко-појмовни апарат педагогије
Организационо-практично-технички задаци
- да утврђује норме и принципе којих истраживачи треба да се
придржавају у конкретним проучавањима и истраживањима
- да утврђује процедуре употребе истраживачких метода, техника и
инструмената, начине обраде и анализе чињеница на које се
ситраживање ослања
- да стално трага за новим научноистраживачким методама,
техникама и инструментима, како новим и оригиналним, тако и
оним који су коришћени у другим наукама и прилагођени
особеностима васпитања као предмете педагогије.
Методологија педагогије је
теоријска, нормативна и практична
по
својим задацима.
Сви ови задаци су повезани, испреплетани и јединствени.
Предмет педагогије је
васпитање које садржи васпитање и
образовање
све аспекте те делатности
(образовање, самообразовање,
самоваспитање,настава...)
По предмету проучавања – педагогија је хуманистичка и друштвена
наука.
Предметно и методолошки педагогија је самостална наука и
истовремено повезана са другим наукама: психологијом,социологијом,
антропологијом, историјом, медицином...

Проучавањем и истраживањем васпитања баве се и они који непосредно
учествују у васпитном процесу, од предшколских установа до
институција за образовање одраслих.
ВРСТЕ ПЕДАГОШКИХ ПРОУЧАВАЊА И ИСТРАЖИВАЊА
Литература:
Банђур, В. и Поткоњак, Н. (1999):
Методологија педагогије
, Београд: 103-112;
119-123; 168-170
Gojkov, G. i saradnici (2005):
Leksikon pedagoške metodologije,
Vršac: 108, 117,
148, 228
Свака врста педагошког проучавања и истраживања има једну
доминирајућу карактеристику, по којој добија свој назив.
Термини „врсте“ и „методе“ се различито тумаче.
Пример:
експериментално експериментална
истраживање метода
компаративно компаративна
истраживање метода
историјско историјска
истраживање метода
Термин „врсте“ има шире значење; подразумева укупност и целину
једног истраживања у оквиру кога се може користитити и више
истраживачких метода, поступака и инструмената, при чему је
доминирајућа она метода по којој је цело истраживање добило назив.
Постоји више врста педагошких истраживања, па се поставља питање
њихове класификације.
Ретка су „чиста“ педагошка проучавања и истражиавња.
Различите врсте су међусобно повезане и условљене.
По филозофско-научним парадигмама и заснованости, групишу се:
- теоријска и емпиријска
- фундаментална, оперативна и развојна
У односу на узорак:
- репрезентативна
- мала
У односу према појави која се проучава и субјектима:
- трансферзална
- лонгитудинална
По временској димензији:
- историјска
- текућа
- футуролошка
По броју обухваћених педагошких дисциплина или наука:

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti