1. Metodologija naučnog istraživanja

Do   pedagoških   naučnih   zakona   dolazi   sa   saznavanjem   objektivnih   zakona   vaspitanja,saznavanjem
relativno   stabilnih   uzročno-posledičnih   odnosa   između   vaspitnih   pojava.Većina   tih   zakona   tiče   se
kauzalnih odnosa između preduzetih vaspitnih postupaka i njima izazvanih vaspitnih efekata.Kauzalni
odnosi mogu biti funkcionalnog i stohastičkog karaktera.Pojave su povezane funkcionalno onda kad
jedna od njih uvek,bez izuzetka,izaziva onu drugu,kad svakoj vrednosti jedne pojave odgovara tačno
određena vrednost druge pojave.Stohastična povezanost je labavija;to je povezanost s izuzecima.Onaj
deo   pedagogije   koji   se   tiče   metoda   proučavanja   pedagoških   pojava,tj.proverenih   načina   otkrivanja
zakonitosti u oblasti vaspitanja,naziva se  pedagoškom  metodologijom.Najsažetije rečeno  ,pedagoška
metodologija   obuhvata   problematiku   metoda   pedagoškog   naučnoistraživačkog   rada,uključujući   i
problematiku posebnih tehnika i instrumenata na koje se metode prikupljanja podataka o proučavanim
pedagoškim pojavama oslanjaju.

2. Kvalititativni i kvantitativni pristup

Proučavanju svake pojave može se pristupiti kako sa stanovišta njenog kvaliteta,tako i sa stanovišta
njenog kvantiteta.Najčešće je najpoželjnije da se proučavanoj pedagoškoj pojavi pristupa s oba navedena
stanovišta.Neke pedagoške pojave veoma je teško,pa i gotovo nemoguće,kvantifikovati,kvantitativno
izraziti.Takve su pojave npr.one koje se tiču zavisnosti ciljeva i zadataka vaspitanja od karaktera
društveno-ekonomskih odnosa ili međusobnog razgraničavanja pojmova „vaspitanje“ i
„obrazovanje“.Najsvesnija i najstručnija kvantitativna obrada podataka o proučavanoj pedagoškoj pojavi
ne može bez prateće kvalitativne analize obezbediti pouzdana naučna pedagoška saznanja.

3. Poželjna lična I stručna svojstva istraživača

Uspešnost istraživačkog rada na području pedagogije uslovljena je umnogome određenim svojstvima
onih koji se time bave.ENTUZIJAZAM-prednost istraživačkoj delatnosti,uživanje u njoj,svakako je jedan od
osnovnih   pretpostavki   uspešnosti   svakog,pa   i   pedagoškog,naučnoistraživačkog   rada.Nije   moguće   ni
zamisliti uspešnog istraživača bez privrženosti poslu kojim se bavi.PERSISTENCIJA-ovo svojstvo,svojstvo
istrajnosti,upornosti obuhvaćeno je već svojstvom entuzijazma,jer su entuzijajisti po pravilu i vrlo istrajni
u onome čime se,s velikim oduševljenjem bave.MARLJIVOST-takvom delatnošću mogu uspešno da se
bave samo oni koje,uz mnoga druga svojstva,odlikuje i svojstvo marljivosti. POŠTENJE-istraživač kome
istina predstavlja neprikosnovenu svetinju bez kolebanja će konstatovati da mu se predviđanje nije
obistinulo i tu konstataciju će učiniti dostupnom odgovarajućoj javnosti. HRABROST-je neophodna,da bi
priznao i sebi i drugima da je pogrešio i da mora korigovati svoj istraživački postupak,da bi se suprostavio
tradicijma   i   uglednim   i   uticajnim   pojedincima.   KOMUNIKATIVNOST-istraživači   obično   komuniciraju   s
mnogim   ispitanicima,bez   čije   pomoći   ne   bi   mogao   da   ostvari   svoje   istraživačke   planove.Da   bi
komuniciranje bilo uspešno istraživači moraju  biti umešni u ophođenju sa ljudima.ŠIROKA PEDAGOŠKA
OBRAZOVANOST-bez svestrane pedagoške kulture ne može se uspešno proučavati nijedan pedagoški
problem.TEMELJNO   POZNAVANJE   OBLASTI   KOJA   SE   ISTRAŽUJE-istraživač   koji   želi   da   naučno   prouči
određenu pedagošku pojavu mora veoma temeljno poznavati oblast u koju ona spada.METODOLOŠKA
OSPOSOBLJENOST-obuhvata   odgovarajuća   znanja   i   umenja   njihovog   primenjivanja.SMISAO   ZA
NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD-istraživač mnogo toga može da nauči,ali veliku ulogu igra i talenat koji mora
istraživač imati.

4. Naučne činjenice

Među osnovne funkcije nauke spadaju objašnjavanje znanih i izvesnih i predviđanje neizvesnih i novih,
do tada nepoznatih činjenica.
Naučne teorije koje se odnose na istu oblast stvarnosti upoređuju se prema uspešnosti objašnjavanja i
predviđanja činjenica u toj oblasti stvarnosti.
Izraz "činjenica" se upotrebljava dvojako:



da označi sintetički iskaz kojim se tvrdi neko stvarno stanje stvari (postojanje objekta, svojstva,
odnosa, pojave, stanja i sl.)



da označi samo to stanje stvari

Činjenice se dele na:

sirove

(„brutalne“) „Trava je zelena“

institucionalne

„Fisher je u meču pobedio Spaskog.“ (Važe samo uz uslov postojanja nekih institucija i

pravila)
c)

zdravorazumske

(izražene su iskazima prirodnog govornog jezika, a smisao takvih iskaza shvatljiv je

svim osobama koje razumeju taj jezik i kontekst u kojem su izrečeni)
d)

naučne

(izražene su iskazima odgovarajućeg naučnog jezika specifikovane terminologije, a njihov

smisao je shvatljiv u kontekstu odgovarajuće naučne teorije)
Činjenice se, takođe, dele na:

empirijske

(iskustvene) i

teorijske

Empirijska činjenica

je sintetički iskaz o

konkretnom objektivnom događaju, procesu, objektu, stanju, odnosu i dr. koje ljudi mogu opaziti i koje
se tumače u sistemu pretežno iskustvenih pojmova.

Teorijske činjenice

su takvi elementi znanja koji se

tumače u nekom sistemu pretežno teorijskih izraza, odnosno pojmova.

5. Način korišćenja tekstualnih, elektronskih i drugih izvora (APA standard)

APA   izdavački   kriterijumi   sadrže   set   pravila   ili   uputstava   kojima   se   osigurava   jasna   i   konzistentna
prezentacija rada koji se objavljuje. To podrazumijeva dosljednu upotrebu interpunkcije, skraćenica,
dizajniranje   tabela   i   grafikona,   ispisivanje   naslova,   citiranje   i   navođenje   referenci   i   mnoge   druge
elemente koje treba da ispoštuje svaki rukopis prije nego bude prihvaćen za štampu. Interpunkcija kazuje
čitaocu gdje da napravi pauzu dok čita, kako da naglasi neka mjesta u tekstu ili istakne smisao. Tačku i
zarez   koristimo   da   odvojimo   ponovljena   serijska   nabrajanja.   Isto   tako,   tačku   i   zarez   koristimo   da
odvojimo nezavisna značenja u istoj rečenici koja ne možemo odvojiti zarezom ili crtom.
Svaki ugledni časopis nastoji da slijedi uniformne standarde za sve radove koje objavljuje. Radi se o setu
pravila   koja   usvaja   izdavač   da   bi   omogućio   laku   čitljivost   teksta,   originalnost   priloga,   dostupnost
korištenih izvora i aktuelnost izdanja. Za jedan časopis može biti prilično devalvirajuće ako se jedan rad
pridržava Apa standarda, a drugi Čikago stila ili nekog trećeg standarda.

6. Vrste pedagoških istraživanja

Prema kriterijumu neposredne ili posredne primenljivosti pedagoška istraživanja se dele na
fundamentalna,operativna i razvojna.

Fundamentalnim

se nazivaju istraživanja osnovnih zakonitosti

vaspitanja,rezultati se primenjuju posredstvom rezultata operativnih istraživanja.

Operativnim

utvrđuje se

kako su fundamentalnim istraživanjima saznate osnovne pedagoške zakonitosti mogu najuspešnije
primenjivati u praksi.neposredno doprinose unapređivanje načina vaspitanja, pedagoškog rada.

Razvojna

nadovezuju se na operativna istraživanja i svode se na iznalaženje najposrednijih načina prenošenja tih
istraživanja u masovnu pedagošku praksu.Prma drugom kriterijumu dele se na teorijska(obavljaju se

proučio. Ne sme se pozivati na nepročitane radove kojima istraživač poznaje samo naslove. Da bi u
studijskom projektu mogao da izloi rezultate kritičke analize tuđih istraživanja, istraživač je obavezan da
se   o   tim   istraživanjima   što   svestranije   informiše   i   da   ih   što   kritičnije   analizuje.   Iz   te   komponente
studijskog   projekta   treba   da   se   vidi   čime   će   projektovano   istraživanje   unaprediti   već   istraživano
pedagoško područje. Pod unapređivanjem tu se ne podrazumeva samo to da se dotadašnja rešenja
odgovarajućih problema zamene tačnijim ili potpunijim rešenjima; unapređenje je i kad se rezultati
nekog   originalnog   proučavanja   značajnog   pedagoškog   problema   osnaže   ponovljenim   odgovarajućim
proučavanjem. U studijskom projektu se određuje i

uzorak

na kom će se obaviti istraživanje – ukoliko se

istraživanjem određene pedagoške pojave neće obuhvatiti sve osobe, ustanove ili objekti na koje se ona
odnosi, već samo jedan njihov deo, tj njihov uzorak. U studijskom projektu se načini istraživanja
podrobnije razrađuju, u vidu

navođenja i obrazlaganja postupaka i instrumenata

kojima će se potrebni

podaci prikupljati i obrađivati. Sastavni deo studijskog projekta je ukazivanje na to kako će se istraživački
rezultati saopštavati javnosti.

9. Struktura naučnog dela

NEMA U LITERATURI

10. Struktura naučnog članka

Istraživanje se okončava izlaganjem,ilustrovanjem i obrazlaganjem njegovih postupaka i ishoda,i to u
obliku   odgovarajuće   knjige   ili   brošure,članka   u   zborniku,časopisu...To   mora   biti   tako   obavljeno   da
rezultate   istraživanja   i   drugi   mogu   proveriti   i   primenjivati.Tok   naučnog   istraživanja   u   pedagogiji   ne
okončava saopštavanjem rezultata do kojih se došlo,već tek  primenjivanjem saopštenih rezultata u
pedagođkoj praksi,ali iz toga ne sledi da primenjivanje rezultata tog rada u pedagoškoj praksi spada u
istražvačku delatnost.O obavljenom istraživanju izveštava se u obliku knjige ili brošure,sve neophodne
informacije mogu da budu podrobnije,a poželjno ih je i dopuniti nekim informacijama za koje obično
nema prostora u člancima,referatima i saopštenjima.Izveštaj o obavljenom istraživanju koji treba da se
publikuje   u   obliku   knjige   ili   brošure   mora   biti   uredno   otkucan   pisaćom   mašinom,i   to   u   više
primeraka.Tekst   treba   kucati   s   dvostrukim   proredom,ali   citati,tekst   ispod   ilustracija,tabele..   i   spisak
literature   obično   se   kucaju   manjim,a   naslov   s   većim   proredom   od   toga.Svaki   izveštaj   mora
imati:1.naslov,2.uvodni   deo,3.opis   načina   istraživanja,4.prikaz   i   tumačenje   rezultata
istraživanja,5.zaključci i 6.literatura.Naslov-formulacija problema iz prijekata i naslov izveštaja se mogu
sasvim podudarati.Pojedini istraživači ispod naslova stavljaju podnaslov kojim ukazuju na metodu kojom
su obavili istraživanje.Smatra se da naslov ne bi trebalo da bude duži od jednog reda,mada to nije baš
uvek moguće uvažiti,iz naslova se mora videti o kakvom se istraživanju radi.Podaci koji se stavljaju ispod
naslova su:ime autora i naziv institucije u okviru čijeg je programa rada istraživanje realizovano.Uvodni
deo-funkcija mu je da čitaoca informiše o predmetu i svrsi istraživanja,pa zato obično sadrži informacije o
cilju istraživanja,o važnosti istraživanja za pedagošku nauku,za pedagošku praksu ili i za pedagošku nauku
i za pedagošku praksu i o hipotezama koje je istraživanjem trebalo proveriti.Uz to se u njemu daje i sažet
kritički   prikaz   ranijih   odgovarajućih   istraživanja   i   najznačajnijih   objavljenih   radova   o   odgovarajućem
problemu.Opis načina istraživanja-glavni deo izveštaja predstavljaju opis načina istraživanja i prikaz i
tumačenje njegovih rezultata.Opis načina istraživanja mora biti takav da čitalac dobije sasvim jasnu sliku
o   tome   kako   je   istraživanje   obaljeno,potrebno   je   precizno   i   podrobno   objasniti   sve   bitne
pojedinosti.Prikaz i tumačenje rezultata istraživanja-rezultati istraživanja izlažu se što preciznije i što
podrobnije,nedozvoljeno je prećutkivati bilo koji rezultat.To nije samo stvar naučne korektnosti već i
stvar   etičnosti.Zaključci-to   je   neka   vrsta   ponavljanja   već   saopštenog,ali   veoma   sažetog   ponavljanja
isključivo   najbitnijeg.U   tom   skraćenom   prikazu   obavljenog   istraživanja   naglasak     treba   da   je   na
najvažnijim rezultatima istraživanja.Izveštaj o obavljenom istraživanju obavezno sadrži i spisak korišćene

literature.On treba da obuhvati sva dela koja su na bilo koji način korišćena u realizaciji istraživanja i pri
pisanju izveštaja i pri pisanju izveštaja o njemu.Korišćena dela se navode azbučnim,odnosno
abecednim,redosledom prema prezimenima autora.Ako je reč o knjizi,iza autorovog imena navodi se
naslov,i to podvučeno,iza toga podatak o izdavaču,pa zatim mesto izdanja i najzad godina izdanja.Prilozi-
podrazumeva se sav materijal koji nije neophodan za razumevanje teksta izveštaja,ali je neophodan
onima koji žele da upotpune saznanja o ostvarenom istraživanju,a posebno onima koji se odluče da
provere rezultat tog istraživanja.

11. Populacija i uzorak

Skup svih jedinica na koje se određeno istraživanje odnosi naziva se populaciojm ili osnovnim skupom.
Istraživanjem   se   retko   obuhvata   cela   populacija.Umesto   toga   se   odabira   manji   broj   jedinica,pa   se
istraživanje obavlja samo sa njim.Te izdvojene jedinice zovu se uzorak. Da bi se istraživački rezultati
dobijeni na uzorku mogli uopštavati na celu populaciju,uzorak treba da je reprezentativan,tj.u njega
treba   da   uđu   ne   bilo   koje   jedinice,već   jedinice   karakteristične   za   celu   populaciju.   To   se   najčešće
obezbeđuje   tzv.   Slučajnim   izborom-odabiranjem   jedinica   pomoću   odgovarajuće   tabele,
odbrojavanjem,kockom..U pedagoškim istraživanjima populacijom se smatra svaki skup odgovarajućih
osoba,ustanova   ili   objekata   koji   je   precizno   definisan   u   vidu   navođenja   njegovih   specifičnih
osobina.Populacija može biti konačna i beskonačna.Konačna je ona koja je vremenski i količinski tačno
određena.Beskonačna   nije   vremenski   definisana,pa   stoga   ni   količinski.Uzorak   treba   da   je
reprezentativan,što   znači   da   u   pogledu   suštinskih   obeležja   mora   biti   što   sličniji   celoj   populaciji.Ta
reprezentativnost se obezbeđuje slučajnim izborom jedinica koje će ući u uzorak.Izbor je slučajan kada
sve jedinice populacije imaju istu šansu da budu izabrane.

12. Metode prikuplјanja podataka

Termin   metoda   potiče   od   grčke   reči   methodos   što   znači   način.Pod   naučnim   metodama   se
podrazumevaju načini naučno-istraživačkog rada.U   procesu naučnog istraživanja pedagoških pojava
prikuplјeni   podaci   o   tim   pojavama   kvantitativno   se   obrađuju   statističkim   a   kvalitativno   logičkim
metodama.Podaci   o   pedagoškim   pojavama   se   mogu   prikuplјati   istorijskom,   deskriptivnom   i
eksperimentalnom metodom koje je moguće kombinovati.Istorijsku i deskiptivnu metodu karakteriše to
što   se   njima   ne   utiče   na   proučavane   pojave   za   razliku   od   eksperimentalne   gde   se   unose   izvesne
promene.Svaka od tri navedene metode obuhvata više tehnika a jedna ista tehnika može poslužiti
različitim metodama.Metoda je način pristupa prikuplјanju potrebnih podataka i skup odgovarajućih
tehnika kojima se to prikuplјanje obavlјa.Tehnika je oblik prikuplјanja podataka.Instrument je sredstvo
pomoću kojega se određena tehnika realizuje.

Istorijska metoda

,Za istorijsku metodu je karakteristično

to što se pri njenom korišćenju ne utiče na pojave koje se proučavaju.Tom metodom se proučava ono što
je već prošlo pa se i ne može menjati.Na istorijsku metodu se ne oslanja samo istorija pedagogije već i
sve ostale pedagoške discipline.Za svaki proučavani problem neophodno je ustanoviti kako mu je
rešavanje evoluiralo.Ova metoda se realizuje prvenstveno pomoću tehnike proučavanja dokumenata ali
pri istraživanju pedagoških pojava iz bliže prošlosti koriste se i tehnike anketiranja i intervjuisanja
učesnika i svedoka odgovarajućih zbivanja.

Deskriptivna metoda

,Pri korišćenju deskriptivne metode se ne

utiče na pojave koje se proučavaju već se one uzimaju onakve kakve jesu.Za razliku od istorijske metode
deskriptivnom   metodom   se   ne   prikuplјaju   podaci   iz   prošlosti   već   o   savremenim   pedagoškim
pojavama.Reč je o opisivanju pojava.Nјome se prikuplјaju podaci o pedagoškim pojavama koje se žele što
tačnije opisati pa se može reći da joj je funkcija ustanovlјivanje stvarnog stanja proučavanih pedagoških
pojava.Ti   podaci   omogućuju   da   se   upoznaju   bitne   karakteristike   tih   pojava.Deskriptivna   metoda   se
oslanja na mnoge tehnike prikuplјanja podataka-posmatranje, testiranje, anketiranje i intrvjuisanje.U
naučno-istraživačkom   radu   se   vrlo   često   na   deskripciju   proučavanih   pojava   nadovezuje   traganje   za