METODOLOGIJA RADA CARINSKE SLUŽBE

ZAVRŠNI RAD

Profesor Student

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................1
1.

ISTORIJAT CARINSKE SLUŽBE.................................................................................2

2.O UPRAVI CARINE.......................................................................................................3
2.1. MISIJA UPRAVE CARINA...................................................................................4
2.2. ZAKONSKI OKVIR DELOVANJA UPRAVE CARINA.....................................5
2.3. PRIMENA POSEBNIH MERA I POSTUPAKA………………………………...5
3.NADLEŽNOST UPRAVE CARINA...............................................................................7
3.1.ORGANIZACIJA U UPRAVI CARINA……….…………………………………7
3.2. STRUKTURA RADNIH MESTA .........................................................................8
3.3. OVLAŠĆENJA CARINSKIH SLUŽBENIKA.......................................................8
3.4. MOTIVACIJA ZA RAD I PRODUKTIVNOST RADA........................................9
4.CARINSKI PRELAZ.....................................................................................................10
5.CARINSKI POSTUPAK U PUTNIČKOM PROMETU...............................................11

5.1.CARINSKI POSTUPAK MEĐUNARODNOM DRUMSKOM

SAOBRAĆAJU.................................................................................................................12
5.2.

MEĐUNARODNI PREVOZ ROBE TIR KARNETOM…….............................12

5.3. PREVOZ ROBE ATA-KARNETOM………………………………………......13
6. DOMAĆI DRŽAVLJANI KOJI ŽIVE U POGRANIČNOM POJASU.......................15
6.1. LIČNI PRTLJAG PUTNIKA…………………………………………...…........15
  6.2. ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU...........................................................16
6.3. CARINSKA KONTROLA,ANALIZA RIZIKA,SARADNJA ORGANA..........18
7.PRISTUP INTERNETU.................................................................................................19
  7.1. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA............................................................19
  7.2. SEKTOR ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE UPRAVE CARINA............20
8.ELEKTRONSKO PODNOŠENJE CARINSKIH DEKLARACIJA…………………..21
8.1. TEHNOLOGIJA RADA.......................................................................................21
9. INFORMACIONI SISTEMI.........................................................................................25
9.1. KLASlFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA..............................................25
9.2. ADMINISTRATIVNI INFORMACIONI SISTEM.............................................26
9.3. EKSPERNI SISTEMI...........................................................................................26
9.4. SISTEMI  AOP-a..................................................................................................27
9.5. UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEM.....................................................28
9.6. ORGANIZCIJA STRUKTURE RAČUNSKOG CENTRA................................28

9.7.MODELIRANJE KAO OSNOVA RAZVOJA INFORMACIONOG

SISTEMA..........................................................................................................................29
9.8. TEHNIKE MODELIRANJA................................................................................30
ZAKLJUČAK....................................................................................................................32
LITERATURA

ISTORIJAT CARINSKE SLUŽBE

Počeci carinske službe u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je

Karađorđe Petrović na Ostružnici kod Beograda ustanovio carinarnicu sa skelom. Prihod od
ove carinarnice išao je komandantu topčiderske vojske koji ga je koristio za plaćanje vojnih
potreba obezbeđivanih iz Srema. U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski prelazi:
zabrecki, šabački i mitrovački, a u decembru iste godine poslati su carinici na nove prelaze
dunavske i moravske. Znači, carina kao instrument naplate za uvoz, izvoz i prevoz robe
poznata je još od osnivanja države i sa njom je u neraskidivoj vezi do današnjeg dana. Jedan
od pionira carinske službe kod nas bio je i Vuk Stefanović Karadžić. On je u proleće 1811.
godine postavljen za upravnika carinarnice u Kladovu.

Carinska služba razvijala se u skladu sa potrebama i mogućnostima aktuelnih vlasti i
režima, širenja i razvoja trgovinskih odnosa u međunarodnim okvirima, kao i u zavisnosti od
ukupnih svetskih carinskih trendova. Posle Drugog svetskog rata, carinski propisi, a
prvenstveno carinska tarifa Jugoslavije između dva svetska rata, nisu odgovarali interesima i
potrebama ratom porušene i uništene Jugoslavije, mada su se u prvom posleratnom periodu
primenjivala određena pravila Carinskog zakona prethodne Jugoslavije. U stvari, to je bio
Carinski zakon Kraljevine Srbije od 23. januara 1899. godine, sa izmenama i dopunama iz
1904. godine. Sto se tiče nomenklature za klasifikaciju robe u carinskim tarifama, u periodu
pred Drugi svetski rat primenjivala se tzv. “Ženevska nomenklatura” i ona se kod nas koristila
i jedno vreme i posle Drugog svetskog rata.

U skladu sa razvojem carinske službe i sa dobijanjem sve značajnijih funkcija u državi i
društvu, nju je stalno pratio i odgovarajući organizacioni razvoj sa potrebnim kadrovskim
osposobljavanjem. Prvobitno Odeljenje carina, početkom 1947. godine transformisano je u
Upravu carina u sastavu Ministarstva za spoljnu trgovinu. Od februara 1967. godine, carinska
služba deluje kao samostalni savezni organ uprave, neposredno podređen tadašnjem
Saveznom izvršnom veću.

Do 01.01.2002. godine Savezna uprava carina je samostalni organ uprave, direktno
odgovoran jugoslovenskoj Saveznoj vladi. Od 01.01.2002. godine Savezna uprava carina je u
sastavu Saveznog ministarstva finansija.

Veoma obimne i složene poslove i zadatke carinske službe, danas obavlja 3.129 carinskih
radnika u 15 carinarnica, 149 carinskih ispostava, 21 carinskom referatu, 78 međunarodnih
graničnih prelaza i 7 prelaza za pogranični saobraćaj.

2.O UPRAVI CARINE

„

Uprava carina je izvršni organ Vlade Srbije u sastavu Ministarstva finansija, koji

sprovodi carinsku politiku Republike Srbije. Uprava carina pojednostavljivanjem postupaka,
modernizacijom sistema carinskog poslovanja, obrazovanjem zaposlenih i jačanjem saradnje
sa drugim domaćim institucijama i službama, kao i aktivnim učešćem u međunarodnoj i
regionalnoj carinskoj saradnji, doprinosi obezbeđivanju stalnih javnih prihoda, efikasnom
odvijanju međunarodne trgovine, kao i očuvanju bezbednosti, sigurnosti i sveukupne zaštite.

  Svoje poslove i zadatke Uprava carina obavlja preko 15 područnih jedinica – carinarnica, u
okviru  kojih  su,  kao  uže  unutrašnje  jedinice,  organizovane  carinske  ispostave  i  carinski
referati.  Carinarnice  preko  svojih  organizacionih  jedinica  sprovode  carinski  postupak  u
putničkom  i  robnom  prometu  –  mere  carinskog  nadzora,  carinjenje  robe,  suzbijanje
nelegalnog  uvoza,  carinski  upravni  i  carinski  prekršajni  postupak,  prodaju  carinske  robe  i
prinudnu naplatu carinskih dažbina.”

Carine su javne dažbine, koje država naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne granice
od vlasnika robe i to u domaćoj valuti. S obzirom na ulogu, ciljeve kao i tehniku obračuna
carine   se   dele   u   nekoliko   kategorija.   Tako,   prema   pravcu   kretanja   robnog   prometa   treba
razlikovati sledeće kategorije carina: uvozne, izvozne i tranzitne carine. Uvozne predstavljaju
najvažniju   kategoriju   carina,   budući   da   se   plaćanje   carina   na   izvoz   praktikuje   samo   u
posebnim   slučajevima.   Tranzitne   carine   predstavljaju   istorijsku   kategoriju,   jer   se   još   od
Barselonske konferencije 1921.godine ne primenjuju.

Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje kao moguća zaštita
domaće proizvodnje od negativnog uticaja svetskog tržišta, je carina. Polazeći od toga da je
carina nastala kao isključivo fiskalni instrument na uvoz, provoz i izvoz robe, došlo se do toga
da   carina   postaje   osnovna   mera   zaštite   domaće   proizvodnje.Carina   je   dažbina   koja   se
naplaćuje na stranu robu koja se uvozi na carinsko područje određene zemlje ili se sa tog
područja   izvozi.   To   je   iznos   davanja   uvoznika   robe   u   domaćoj   valuti   po   osnovu   uvoza
odnosno prelaska robe preko carinske linije jedne države, odnosno prelaska preko granice.
Carina   je   u   principu   trošak   poslovanja   uvoznika,   mada   se   najčešće   prevaljuje,   prilikom
kalkulacija cene, na potrošača. Karakteristike carine su sledeće :



carina je dažbina;



carina je po pravilu trošak uvoznika;



carina je državni prihod (fiskus) koji naplaćuje država;



carina može biti instrument zaštite domaće proizvodnje .

http://www.mfin.gov.rs

2.2. ZAKONSKI OKVIR DELOVANJA UPRAVE CARINA

Carinske procedure koje sprovode carinski izvršioci regulisane su Carinskim zakonom i

„Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i
naplati carinskog duga“. Drugi zakon koji je suštinski značajan za carinski sistem je Zakon o
carinskoj tarifi.

2.3. PRIMENA POSEBNIH MERA I POSTUPAKA

Prema važećem Zakonu o krivičnom postupku i Carinskom zakonu, Uprava carina nije

ovlašćena da primenjuje mere tajnog praćenja i prisluškivanja. Lični i drugi podaci prikupljaju
se posrednim putem, preuzimanjem iz već postojećih evidencija. Ovlašćeni carinski službenik
nije dužan da o tom činu obavesti lice na koje se podaci odnose onda kada bi to onemogućilo
ili otežalo izvršavanje određenog zadatka.

   U  okviru  Sektora  za  kontrolu  carinskih  propisa  Uprave  carina  radi  poseban  Operativni
centar,  koji  prikuplja,  obrađuje  i  prosleđuje  obaveštajne  podatke  dobijene  od  unutrašnjih
jedinica  Uprave  carina,  drugih  državnih  organa  ili  posredstvom  „Otvorene  carinske  linije“.
Operativni centar zadužen je za proveru svakog dobijenog podatka, za njegovu obradu, kao i
za  prosleđivanje  nadležnoj  unutrašnjoj  jedinici  Uprave  carina  radi  preduzimanja  daljih
operativnih  mera.  Ovi  podaci  su  poverljivi  i  u  potpunosti  zaštićeni.  Ukoliko  se  na  osnovu
obaveštajnih podataka može osnovano sumnjati u postojanje elemenata krivičnog dela, podaci
se  prosleđuju  nadležnim  organizacionim  jedinicama  MUP.  Problem  skladištenja  i  uništenja
ovako  dobijenih  podataka,  međutim,  još  uvek  nije  rešen.  Ovlašćeni  carinski  službenik  ima
pravo  i  obavezu  da  nosi  oružje  i  municiju  pod  uslovima  i  na  način  koji  propisuje  ministar
finansija.
Međutim, oružje može biti upotrebljeno isključivo pod uslovima i na način koji je propisan
Pravilnikom  MUP, članovima  21–29.

Međunarodna saradnja i standardi

. Republika Srbija

potpisala je sporazume o uzajamnoj saradnji i suzbijanju carinskih prekršaja sa 25 država u
Evropi, Severnoj Americi i Aziji.

Međunarodna saradnja ostvaruje se primenom odredaba međunarodnih ugovora, pre svih
„Konvencije o nomenklaturi za klasifikaciju robe u carinskim tarifama“ i „Opšteg sporazuma
o carinama i trgovini“. Izuzetno je značajna saradnja sa Svetskom carinskom organizacijom
(SCO). Uprava carina prati sprovođenje konvencija koje su donete pod okriljem ove
organizacije, koja se nekada zvala Savet za carinsku saradnju. Jugoslavija, koja je bila jedna
od prvih potpisnica

Konvencije o osnivanju 1960. godine, ponovo je postala član ove organizacije 2001. godine, nakon
okončanja perioda izolacije.
U bilateralnim odnosima, centralno mesto zauzimaju dvostrani sporazumi o saradnji i uzajamnoj
pomoći u carinskim poslovima.