НАУКА И ПУТ ДОЛАЖЕЊА ДО НАУЧНОГ САЗНАЊА
Да би се данас разумео ниво на коме се човечанство налази, као и све оно што је
допринело достизању тог нивоа, морају се имати објективна сазнања о развоју и
кретањима како природе и друштва, тако и човека. Објективна сазнања треба да почивају
на истини као врховном критеријуму који раздваја оно што је научно од оног што је
ненаучно.
Циљ науке проистиче из потребе човека да сазна више како би савладао препреке на које
наилази током свог развоја. Резултати нових научних сазнања треба да служе
разрешавању ситуација које су предмет научног проучавања, и које истовремено
представљају решење конкретних практичних потреба појединца, али и људског дрштва у
целини.
Из мноштва дефиниција о науци запажају се неки општи ставови, а то су:
да је наука људска, односно друштвена делатност
да је наука интелектуална делатност
да је наука сазнајна делатност и
да је наука рационална делатност
У основи науке налази се процес стицања, демонстрације или примене научног сазнања.
То значи да се научно сазнање мора посматрати у следећим релацијама:
научно сазнање се тиче предмета науке
до научног сазнања се долази научним истраживањима
научно сазнање је истинито сазнање о предмету науке
научно сазнање је део укупног људског сазнања итд.
НАУКА И ИСТИНА
Науку као истинито и методски изведено знање о стварности одређују два њена
конституитивна елемента.
Први је предмет,
а други је метод.
Предмет и метод су нераздвојно повезани и један без другог се не могу конституисати
Под истином се подразумева одређена сума сазнања, која је израз објективне стварности
до које се дошло употребом одређених метода истраживања, чију истинитост можемо
проверити. У том случају наука може да се посматра као систематско сазнање истине. А
истина се изражава као јединство теорије и праксе и јединство теорије и метода.
Уопштено можемо рећи да је
задатак науке
и њених истраживања
да служе човеку.
Научна сазнања морају да буду у функцији човековог живљења и напретка, а то значи да
су рационална и применљива.
НАУЧНО САЗНАЊЕ
Да би се неко сазнање сматрало научним потребно је да испуни неколико услова. Ти
услови чине да се успостави разлика између научних и других облика сазнања, јер је
човек током свог битисања изложен великом броју сазнања која немају научни карактер.
За научно сазнање је карактеристично :
да се стиче верификованим процедурама
да је систематизовано
да је планско
да је проверљиво и подложно сталној провери
да је критичко и развојно
да се стиче научним истраживањем
Истина у научном сазнању подразумева испуњеност основних методолошких принципа
као што су:
објективност
општост
систематичност
прецизност
Објективност научног сазнања
начин извођења закључака
Општост научног сазнања
Општост
научног сазнања је други методолошки принцип који подразумева да је наука
усмерена на откривање општих веза и односа који постоје међу појавама или процесима
у реалној стварности.
Општост сазнања најпотпунији израз добија у научним законима. По својој логичкој
природи научни закони су општи, искуствени ставови. Они изражавају неки релативно
стабилан и нужан однос између појава различитх врста. Општи закони важе за више
појава.
Научни закони су само једна важна лествица на путу ка општости научног сазнања.
Општост научног сазнања своју коначну форму добија кроз научну теорију.
Основни задатак теорије јесте да објашњава законе тиме што их тумачи и међусобно
повезује. Научна теорија настоји да објасни и оно што непосредно није видљиво, али што
представља унутрашњу садржину која је већ утврђена у законима.
Задатак теорије састоји се у сједињавању научног знања путем повезивања ужих закона у
шире, а ширих закона у теорије које их објашњавају. Повезивањем појединачних закона у
теорије које су у стању да их објасне долази се до теоријског погледа на одређен део
стварности
Систематичност научног сазнања
Систематичност научних сазнања налаже да сви основни појмови којима се непосредно
кореспондира са стварношћу буду што конкретнији и што адекватнији стварности на коју
се односе, и да се из тих основних појмова могу извести сложенији и општији појмови.
Да би се остварила систематичност научног сазнања потребно је да основни појмови који
се користе у објашњавању или схватању друштвене стварности буду што је могуће јаснији,
прецизнији и конкретнији. Такође је потребно да буду што ближе оној врсти стварности
на коју се односе.
Прецизност научног сазнања
Прецизност сазнања састоји се у способности да се у искуственим појавама утврде мање и
теже уочљиве разлике, које су ипак сазнајно значајне. Прецизност сазнања се мери
прецизношћу извдених закључака .
Свако сазнање које тежи да буде научно мора по својој суштини да буде и прецизно
.
Прецизност се најбоље исказује
емпиријским доказима. Прецизно је нешто што је прошло
проверу и потврђено кроз ту проверу.
ПОЈАМ НАУЧНОГ МЕТОДА
За лакше разумевање природе и функције метода и методологије од кључне је важности
да се објасни разлика између методологије и метода. Ако се та два појма не схватају на
прави начин, онда долази да многобројних нејасноћа
Науку као истинито знање о стварности одређују два њена елемента. Први је предмет, а
други је метод.
Свако сазнање о стварности може имати научни карактер само ако задовољава основне
методолошке захтеве: објективност, поузданост, општост и систематичност
Реч метод води порекло од грчке речи „методос“ што значи пут, или тражење.
Када се сумирају све дефиниције и гледишта многобројних аутора који су се бавили
проблемом метода и методологије за
метод се може рећи да он представља
начин или
пут долажења до научног сазнања.
САСТАВНИ ДЕЛОВИ НАУЧНОГ МЕТОДА
Научни метод састоји из три дела и то:
логичког
епистемолошког и
оперативно-техничког
Логички део
односи на логичка правила метода.
Епистемолошки
(сазнајни) део обухвата
теоријска сазнања о предмету који се истражује, као и основна сазнајна начела која служе
као оријентир и општи путоказ у истраживању.
Епистемолошки
(сазнајни) део метода
веома је важан, зато што на основу постојећег научног сазнања о предмету сазнајемо шта
је то што је још потребно истражити, или шта је још могуће истраживати. О
перативно -
технички део
научног метода, често се назива техничким делом истраживања. Овај део
усавршавати ако се подвргне истраживању и ако се након тога примене истраживачки
резултати.
Свако истраживање нема научни карактер. Научно истраживање може се дефинисати као
сложен, организован, систематски, сврсисходан процес стицања научног сазнања о строго
дефинисаном предмету истраживања, уз примену научне процедуре.
Процес стицања научног сазнања може се схватити као пут који иде од опажања
одређених друштвених појава или процеса ка апстрактном мишљењу, а затим од
апстрактног мишљења ка пракси. То је пут који води ка сазнању истине, односно
објективне стварности.
Основне улоге које истраживање може имати су:
проверавање постојећих научних сазнања
проширивање постојећих научних сазнања и
откривање до тада непознатих сазнања
Да би једно сазнање имало научни каракер оно мора да буде проверљиво. Проверљивост
подразумева могућност да се до истог сазнања дође на другачији начин, у другачијим
околностима, применом других метода или техника истраживања. Друга улога коју
истраживање може имати односи се на проширивање научних сазнања. То значи да се
неким претходним истраживањем дошло до одређеног нивоа сазнања и да је задатак
новог истраживања да та сазнања употпуни или прошири. Предуслов за проширивање
научног сазнања је да постоји одређени ниво научног сазнања на кога се проширивање
односи.
Трећа улога коју истраживање може имати односи се на откривање до тада непознатих
научних сазнања. Та новооткривена сазнања се такође могу подвргнути провери, а
касније и проширивању путем новог истраживања. Тај процес откривања, провере и
проширивања треба стално да се одвија, јер се на тај начин развија наука и ниво научног
сазнања.
ИСТРАЖИВАЊЕ И НИВОИ НАУЧНОГ САЗНАЊА
Нивои научног сазнања или циљеви истраживања могу бити:
научна дескрипција или описивање
научна класификација
