посебне  методе  проучавања“.  Зато  се  медоде  проучавања  климе  градова  разликују  у
неким појединостима од проучавање климе ширих региона или области. У проучавању
климатских  услова  великх  градова  А.  А.  Лушчев  разликује  две  етапе:  у  првој  се
утврђују  карактеристике  макроклиматских  фактора  и  вишегодишњихрежима  у  реону
где  лежи  град,  а  у  другој  се  проучавају  мезоклимтске  и  микроклиматске  особености
самог града.

Рад у обе етапе има има све одлике географских истраживања, што је већ

одређено самомприродом климатских услова, који зависе од положаја града и његове
географске средине.

У првој етапи изучавања морају се узети у обзир разнолики захтеви који

постављају  грађевинске  организације,  мога  индустијска  предузећа  и  здравствени
органи.  Стога  је  неопходна  најпре  исцрпна  разрада  расположивих  климатских
података,  како  по  поједним  метеоролошким  климатским  елементима,  тако  и  по
различитим њиховим међусобним односима и  компексима. Веома је добро кад се и у
ближој околини града налази нека метеоролошка станица,  а наручито је погодно када
клима  града  нема  никаквих  утицаја  на  величину  метеоролошких  климатских
елемената, који се мере у њој. Треба истаћи да у неким случајевима постојаћи подаци
не  могу  да  осветлеуправо  оне  стране  климатског  режима  за  чије  су  количинске
показатеље посебно заинтересовани привредници. То се односи, пре свега, на брзину
ветра, елементе Сунчеве радијације, интезитету осветљења итд.

У другој етапи одређују се микроклиматске особености града и уочавају узроци

њихове  разлике  од  климе  околине.  Проучавања  у  овој  етапи  су  сложенија.  Она  се
обаљају  у  три  правца:  1.  Упоредна  анализа  података  вишегодишњих  резултата
посматрања стационираних метеоролошких станица, које се налазе у граду и њиховој
околини;  2. Организација мреже привремених или сезонских осматрачких станица на
карактеристичним  тачкама  у  граду  као  и  његовим  стамбеним  четвртима;  3.  Изођење
маршутних  снимања  на  одређеним  профилима  у  аутомобилима  специјално
опремљеним  за  мерење  вредности  појединих  метеоролошких  елемената.  Велику
помоћу  овим  проучавањима  могу  пружити  и  метеорографи,  који  лебде  изнад  града
испод привезаних аеростата.

Најзначајни подаци се добијају микроклиматским снимањем уз помоћ мреже

привремених осматрачких пунктова. Њихово мрежом обухвата се читав град – његови
стамбени и индустријски рејони, већи тргови и паркови, вештачка језера и др. На
таквим пунктовима мере се температура ваздуха, његова влажност, брзина ветра и неки
други елементи климе: осветљеност, елементи радијационог биланса , степен
загађености ваздуха(Дукић, 2006, 333).

Слика 1. Меторограф

Извор: https://en.wiktionary.org

Снимања елемента климе морају се изводити у различита годишња доба. За ово

је  најпогодније  време  када  је  антициклонално  стање;  тада  су  при  слабим  ветровима,
великој  инсолацији  и    интезивном  ноћном  израчивању  топлот,  најизразитија
микроклиматска одступања од средњих вредности климатскох елемената. У току лета
посматрања  трају  током  дана  свих  24  часа.  Ради  проучавања  утицаја  града  на
излучивање  падавина  постављају  се  плувијографи  како  у  самом  центру,  тако  и  по
периферији града.

Подаци свих горенаведених проматрања омогућује да се добије детаљна

карактеристика елемената микроклиме града и уоче фактори који утичу на њу у већој
или  мањој  мери  позитивно  или  негативн.  Добивени  резултати  суже  као  основа  при
пројектовању  нових  и  реконструкцију  већ  постојаћих  градских  четврти,  за
рационалнији  размештај  индустријских  предузећа  и  здравствених  институција,  за
борбу против загађивање ваздуха и за опште побољшање хигијенских  услова рада  и
одмора градског становништва.

Велики градови – камене пустиње

Савремени градови се одликују мноштвом грађевина, ограмним површинама

лимених градова и превлађивањем асфалтног покривача тла. Стога их П. А. Крацер