Metodologije za sprovođenje postupka procene rizika

6.2 Metodologije za sprovođenje postupka procene

rizika

(kompletan materijal je radna verzija iz

doktorske teze prof.B.Gemović)

Procena rizika je veoma subjektivan proces. Međutim, praćenjem određenih principa, subjektivnost

se može smanjiti na najmanji mogući nivo. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu, procena rizika
jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak
povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja,
otklanjanja ili smanjenja rizika. Postoje još neke definicije iz standarda i propisa drugih zemalja, kao što
su:•



identifikacija opasnosti i opasnih pojava korišćenjem dostupnih informacija, procenjivanje rizika

od opasnosti i opasnih situacija i određivanje prihvatljivosti nivoa procenjenog rizika (Japan);

sveobuhvatan proces ocene važnosti rizika i odlučivanja da li se rizik može prihvatiti ili ne

[

SRPS OHSAS

18001:2008., Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu – Zahtevi

.];

• pažljiva analiza faktora koji u radnoj okolini mogu dovesti do povređivanja radnika, kako bi se
moglo odrediti da li su preduzete mere zaštite dovoljne ili ih je potrebno unaprediti.

Da bi se odgovorilo na pitanje kako sprovesti procenu rizika, potrebno je definisati:

1. Metodologiju za sprovođenje postupka procene rizika
2. Proceduru sprovođenja postupka procene rizika.

Metodologija sprovođenja postupka procene rizika definiše algoritam, alate i način sprovođenja

postupka procene, a procedura sprovođenja postupka procene rizika definiše standardizovani niz koraka
koje obezbeđuje sprovođenje postupka u skladu sa preporukama odgovarajućih zakona, propisa, kao i
preporuka dobre prakse.

Procena rizika je prevashodno empirijski proces donošenja inženjerskih odluka na osnovu znanja i
iskustva u cilju povišenja bezbednosti i zdravlja na radu koristeći izabrane i do sada poznate i priznate
metode. U svetu postoji veliki broj priznatih metoda za procenu rizika formiranih od strane različitih
udruženja i asocijacija. Nijedna metoda za procenu rizika ne propisuje izbor preventivnih mera za sma-
njenje, otklanjanje ili sprečavanje rizika.

Pravilni izbor metode za procenu rizika omogućiće adekvatnu primenu mera, kojima bi se

ostvarilo bezbednije radno mesto i radna okolina i manja verovatnoća da će doći do profesionalnih
oboljenja i povreda zaposlenih.

U zavisnosti od kriterijuma za procenu rizika sve metode koje se primenjuju u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu možemo podeliti na:

1. kvalitativne,
2. polukvantitativne (kombinovane) i
3. kvantitativne.

6.2.1 Kvantitativna procena rizika

Kvantitativna procena rizika polazi od osnovnog obrasca:

Rizik = Verovatnoća događaja x Posledice događaja

pri čemu je potrebno da oba uticajna faktora (verovatnoća i posledice) budu iskazane kao brojne
vrednosti. U tom slučaju je i rezultujući rizik brojna vrednost odnosno rizik je potpuno kvantifikovan.
Uglavnom se verovatnoća događaja prestavlja kao njegova učestalost po jedinici vremena ili aktivnost,
dok su posledice predstavljene kao brojčani gubitak (finansijski, izgubljeni radni dani i slično,...).

Kvalitativne metode za procenu rizika

baziraju se na ličnom iskustvu i rasuđivanju učesnika u

timu za procenu rizika i/ili korišćenju raspoloživih kvalitativnih, nenumeričkih podataka. Ovakav pristup
ne zahteva podatke o prethodnim štetnim događajima, uzrocima i posledicama, ali uslovljava da krajnji
rezultat procene rizika bude opisno, kvalitativno iskazana veličina rizika (npr. visoki rizik, umereni rizik,
sl.).

Kvalitativni kriterijumi koriste reči retko, neverovatno, moguće, verovatno ili skoro sigurno kako

bi  se  opisala  verovatnoća  pojave  neželjenog  događaja  i  reči  kao  što  su  kobne,  ozbiljne,  male  ili
zanemarljive kako bi se opisala veličina štete - posledice. U kvalitativnim metodama za procenu rizika
najčešće se koriste subjektivni kriterijumi, koji se mere u kvalitativnim skalama. Procena   je subjektivne
prirode  pa  je  zbog  toga  podložna  greškama.  U  praksi  se  optimalno  koriste  kvalitativne  skale  sa  tri  do
sedam  kvalitativna  opisa,   što  zahteva  izražen  stručni  pristup  analizi  potencijalnih  opasnosti/štetnosti.
Metode sa manje od tri kvalitativna opisa za faktore rizika nisu zanimljive, a sa više od sedam dovode do
značajnih  poteškoća  subjektivnog  karaktera,  povezanih  sa  nemogućnošću  učesnika  u  timu  za  procenu
rizika da dosta precizno prepozna kvalitativni opis faktora rizika. [38].

Kvantitaivna procena rizika znači predstavlja konačnu, tačnu brojnu vrednost rizika. Primeri za

ovakvu procenu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu biti vezani za procenu rizika od buke i
drugih fizičkih ili hemijskih štetnosti i slično gde je jasno određen nivo dozvoljenog izlaganja, kao i
povećanog izlaganja. Da bi se definisale verovatnoće i posledice kao brojne vrednosti neophodno je
sprovesti dublje analize, posedovati odgovarajuće statističke podatke o akcidentima itd., što predstavlja
suviše složen proces za masovniju primenu pa je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu prioritet dat
kvalitativnoj proceni rizika, dok se kvantitativna primenjuje pre svega u slučajevima visikoh rizika.

Međutim treba napomenuti da najnovija iskustva i preporuke razvijenih zemalja EU ukazuju na to

da bi kvantitativnu procenu rizika trebalo uvesti gde je god moguće i dati joj mnogo veći značaj i
primenu. Postoji već i niz novih obrazaca, preporuka i tabela koje ukazuju na način na koji se može
relativno efikasno i jednostavno vršiti kvantitativna procena rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu. Tako su recimo sve posledice unifikovano izražene preko broja izgubljenih radnih dana i postoje
razrađene tabele i uputstva za to.

6.2.1.1 Matrice za procenu rizika

Procena rizika kvalitativnom metodom podrazumeva korišćenje nenumeričkih, odnosno

kvalitativno opisanih podataka. Ovoj grupi metoda za procenu rizika pripadaju matrice rizika (matrice za
rangiranje rizika).

Rangiranje rizika se zasniva na matrici, koja za svoje ose ima rangove posledice i verovatnoće, [

Ozog.:

Designing an Effective Risk Matrix,

ioMosaic Corporation, 2002. www.iomosaic.com [65]

Pravilnik o

izradi procjene opasnosti, Narodne novine br. 48/97, 114/02, 126/03 i 114/09.

Učesnici u timu za procenu rizika često koriste u radu matricu rizika za uspostavljanje logiččke

povezanosti posledica i verovatnoće u procenjivanju rizika za prethodno identifikovane
opasnosti/štetnosti. Takođe, koriste se kao jednoobrazno definisan način određivanja stepena, odnosno
nivoa pojedinih rizika koji se procenjuju.

Matrica rizika (slika 34) se formira tako što se na x-osu nanose rangovi verovatnoće (korak 1), a

na y-osu rangovi posledica (korak 2).

Kombinacija prethodno navedenih nivoa rangiranja daje rang rizika (korak 3).

Slika br. 35:

Matrica rizika prema AS/NZS 4360:

2004 , [Ristić, D., Stanković, M., Savić, S.; Matrice za

procenu rizika, 11th Interna-tional Conference Dependability and Quality Management, ICDQM-2008,
Zbornik radova, str. 580-587, Istraţivački centar DQM, Beograd, 2008.

]

Matrica rizika 3x3 (OHSAS standard)

U preporukama za primenu OHSAS standarda Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na

radu preporučuje se matrica 3x3, koja je prikazana na slici 36 [

European Agency for Safety and Health at

Work

, Safety and Health at Work is Evertyone’s Concern, Nürnberg, Germany, 2007.

[Ristić, D.,

Stanković, M., Savić, S.; Matrice za procenu rizika, 11th Interna-tional Conference Dependability and
Quality Management, ICDQM-2008, Zbornik radova, str. 580-587, Istraţivački centar DQM, Beograd,
2008

Matrica ima tri nivoa za kvalitativni opis verovatnoće (neverovatno, verovatno i veoma

verovatno), kao i za opis posledice (umerene, srednje i velike). Rizik takođe ima tri nivoa izražena
kvalitativnim opisom: mali, srednji i veliki.

Slika br.36: Matrica procene rizika prema OHSAS-u

Prednost svih matrica rizika se oslikava u onemogućavanju prihvatanja neprihvatljivog rizika,

tako što omogućavaju donošenje operativnih, inženjerskih odluka u cilju smanjenja rizika na prihvatljiv
nivo.

Učesnici u timu za procenu rizika ističu da sve matrice rizika karakterišu sledeća ograničenja,

[

Ristić, D., Stanković, M., Savić, S.; Matrice za procenu rizika, 11th Interna-tional Conference

Dependability and Quality Management, ICDQM-2008, Zbornik radova, str. 580-587, Istraživački centar
DQM, Beograd, 2008

•

mogućnost primene samo za identifikovane opasnosti/štetnosti

(nije alat za identifikaciju

opasnosti/štetnosti),

•

veliki stepen subjektivnosti pri procenjivanju rizika

•

mogućnost samo komparativne, odnosno uporedne analize nivoa rizika.



izloženost zaposlenih opasnostima/štetnostima

predstavlja trajanje i učestalost ili njihovu

kombinaciju, a iskazuje se kao vreme trajanja ili učestalost pojavljivanja. Za faktor izloženosti
opasnosti/štetnosti u tabeli br.39 dati su kvalitativni opisi, kvantitativni rangovi i procenti
izloženosti opasnostima/štetnostima tokom celog radnog dana, radnog vremena jedne smene ili
celokupnog vremena rada u tehnološkom procesu i



ispunjenost zahteva bezbednosti i zdravlja na radu

(stanje bezbednosti i zdravlja na radu).

Za određivanje postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini koristi

se ček-lista (tabela br.40), koja obuhvata pitanja vezana za zahteve bezbednosti i zdravlja na radu. Odgovori
DA/NE se daju na osnovu nivoa usklađenosti za zahtevima bezbednosti i zdravlja na radu definisanim u
zakonima, pravilnicima, standardima, propisima i normama.

Tabela br. 39: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - izloženost

Izloženost opasnostima /

štetnostima tokom radnog

dana u % (nedelje, meseca,

godine)

Kvalitativni opis izloženosti

opasnostima / štetnostima

Kvantitativno rangiranje

izloženosti

opasnostima/štetnostima

Rang

0 – 20 %